Vladika Artemije: Vođeni Svetim Savom, našim ocem i učiteljem, ostaćemo i opstaćemo kao narod Božji
SREĆNA VAM SLAVA – SVETI OTAC SAVA
Danas se, deco Naša duhovna, raduje i zemaljska i nebeska Srbija, jer danas proslavljamo vaistinu najvećeg Svetitelja iz roda našega – Svetitelja Savu. Svi Srbi danas, ma gde se nalazili razasuti i rasejani po zemnome šaru, ujedinjeni su u jednoj misli i u jednoj molitvi. Sve misli našeg naroda danas se odnose na Svetoga Savu, i sve molitve naše upućene su Svetome Savi kao prvom i najvećem našem zastupniku i molitveniku pred prestolom Božjim. U svim hramovima, u svim školama – od osnovnih do univerziteta – na svim meridijanima gde god Srbi žive, ime Svetoga Save danas je izgovoreno bezbroj puta. I ne samo ove godine, nego je tako svake godine kroz mnoge vekove. Mnoge pesme su ispevane i danas izrecitovane ustima najmlađih potomaka i poštovalaca Svetoga Save, dece naše; mnoge besede su danas izgovorene o njegovom besmrtnom delu; mnoga predavanja su održana po raznim institucijama i akademijama u njegovu čast, pa ipak nikada nije moguće sve kazati i izreći o Svetome Savi. Njegov život i delo prevazilaze svaki ljudsku reč. Ma šta ljudi kazali i napisali o njemu, uvek ostaje mnogo onoga što nije rečeno i napisano. To je tajna njegovog duha koji ga je nadahnjivao i rukovodio u životu dajući mu snage da uradi sve ono što je učinio za narod svoj. Sveti Sava je duhovni okean kojega Srbi vekovima ispituju i proučavaju, ali nikako da ga u potpunosti shvate i objasne. On je u potpunosti nedokučiv i neobjašnjiv. U tome je tajna Svetoga Save, tajna svakog Svetitelja i Ugodnika Božjeg. I mi danas, braćo i sestre, i draga deco, iako smo se našli u ovim teškim uslovima, u progonstvu i egzilu, lišeni velelepnih hramova, udaljeni od mnoge naše braće i srodnika, sabrali smo se u ovom skromnom hramu Božjem, da prema našim mogućnostima i osećanjima proslavimo ovaj divni praznik. Govoreći danas o Svetom Savi ispunjeni radošću i ljubavi, činimo to ne toliko da bismo njega uzveličali, jer je on od Boga uzveličan i proslavljen kao niko iz roda našega, nego da bismo sebe okrepili i ojačali da ostanemo i istrajemo na njegovom evanđelskom putu, da njegovim primerom osvetlimo i obeležimo put kojim naša generacija danas prolazi, kako sa pravoga puta ne bi skrenuli, i izgubili se u mreži lavirinata i bespuća raznih staza i puteljaka koje neprijatelji vidljivi i nevidljivi pletu oko nas. Sveti Sava je i nama danas, kao i svim generacijama pre nas, neophodan vođa i učitelj „puta koji vodi u život“, kao što se peva u divnoj crkvenoj pesmi ispevanoj njemu u čast.
Nažalost, mnogi danas proslavljaju Svetoga Savu samo rečima na jedan formalistički način, sledujući u životu nekim drugim učiteljima, držeći se nauke koja je daleko od one koju nam je Sveti Sava ostavio, zavodeći naš narod na staze koje nisu svetosavske. Danas se od mnogih pred naš narod postavljaju lažni ciljevi i ideali koji ne vode u život večni, nego u večnu pogibao. Brišu se granice između čiste i svete vere Pravoslavne i raznih zloverja i jeresi koje sve skupa čine svejeres ekumenizma, papizma i globalizma. Mnogo ljudi je sablažnjeno i zavedeno na te dušegubne stranputice koje nas udaljavaju i odvajaju od naših svetih predaka, od naše svetosavske tradicije, od našeg nacionalnog i narodnog identiteta.
Mi smo dužni da se trudimo da ostanemo na svetosavskom putu i da pomognemo našem zabludelom narodu da se na taj put vrati. Jer to je jedini put spasenja, put večnoga života. Tim putem je išao Sveti Sava, i tome putu je učio svoje savremenike, a i sve naše pretke kroz vekove. Zato je ime Svetoga Save tako svetlo i blistavo u svesti našega naroda i posle skoro osam stotina godina. Njegovo grandiozno delo on je radio i stvarao u srpskom narodu i za srpski narod na svim poljima svenarodnog života. To njegovo delo je neodvojivo i nepojm-ljivo bez njegove ohristovljene ličnosti, kao što se jedno drvo ne može ni shvatiti ni objasniti bez njegovih plodova. Jer „svako se drvo po plodovima njegovim poznaje“ (Mt. 7, 17-20). A plodovi dela i rada Svetoga Save su mnogobrojni i raznovrsni, te stoga nesagledivi i neobuhvatljivi potpuno u jednoj kratkoj besedi.
Sveti Sava je utkan u sve pore života srpskoga naroda ne samo svoga vremena, nego i svih poznijih vekova sve do danas; sve ih je oplemenio, oblagorodio, osvetio. Blagodatno zračenje takvoga života i rada pratila su naš narod kroz vekove, evo preko osamstotina godina. Njegova svetlost nam je zračila u tami ropstva, njegova ruka nas je vodila kada smo ostajali bez države i političkih vođa, njegov um nas je savetovao šta nam valja činiti kad god smo bili u nedoumici i na istorijskoj raskrsnici. Samo zahvaljujući njegovoj pomoći s jedne strane, i spremnosti Srba da ga slede i slušaju kao svog duhovnog oca, učitelja i prosvetitelja, s druge strane, mi smo se održali na ovoj istorijskoj vetrometini do dana današnjega. I danas, kada smo po ko zna koji put, ponovo pred istorijskom odlukom, mi svoj opstanak vidimo samo u što vernijem sledovanju puta koji je proputio i nama u amanet ostavio Sveti Sava. Van njegovog puta, sve drugo su stranputice i bespuća; van njegovog duha, sve drugo su zlodusi; van njegove prosvete, sve drugo je mračnjaštvo. Sagledavajući sav taj značaj Svetoga Save za rod naš kroz vekove, prosvetljeni um Svetog Vladike Nikolaja, uskliknuo je:
„Blago majci koja Savu rodi,
I Srbima dok ih Sava vodi“.
Stoga i za nas, današnje Srbe, važi osveštano pravilo da, ako želimo dobra sebi i svojim potomcima ostanimo verni svojim svetim precima, ne tražimo drugoga vođu, ne idimo za prodavcima magle i obećanjima u vidu šarene laže kojim se deca mame, ne skrećimo sa svetosavskog puta, ma kakva nas nevolja pratila. Sledujmo i danas Svetoga Savu, jer samo vođeni njime, našim ocem i učiteljem, ostaćemo i opstaćemo kao narod Božji. Proživeli smo i preživeli mnoge nevolje i stradanja na Kosovu i Metohiji, i još ih proživljavamo. Danas je ugrožena cela Srbija i ceo narod. Sukobi, krvoprolića, progoni, bežanja, i mnoge druge nevolje pratili su nas poslednje dve decenije, kako našu državu tako i našu crkvu. Naša Crkva, koja je od Svetog Save bila i ostala narodna Crkva, svoj narod nikad nije napuštala ni zaboravljala, nego je uvek bila sa njim i u dobru i u zlu sve do dana današnjega. Ta Crkva je danas u opasnosti da napusti svetosavski put, da zaplovi u nepoznate i tuđe vode ekumenizma, da sa sobom i narod naš otuđi i uvede u lažno jedinstvo sa bogomrskom jeresi papizma. Do sada smo stalno i svuda osećali da nas u svim nevoljama vodi i rukovodi ruka Svetoga Save, osećali smo da nas duh njegov hrabri. U našim ušima zvučale su umilno njegove očinske reči i saveti:
„Pridite čada, poslušajte mene,
Strahu Gospodnju naučiću vas,
Pokazaću vam kako radit treba,
U čemu je propast, u čemu je spas“.
Koga ćemo od danas slušati? Za kim ćemo ići? Ne varajmo se, narode srpski, pravoslavni. Nemamo drugoga oca koji će nas tako voleti kao Sveti Sava; nema drugoga puta kojim bismo mogli ići a da ne zalutamo i duše svoje ne pogubimo, sem puta svetosavskog, puta Hristovog. Samo put i primer Svetoga Save može biti od večne koristi kako nama danas, tako i onima koji dođu posle nas, ako budemo svi spremni da sledujemo njegovim putem u službi Bogu i svome rodu. Ostavimo i okanimo se svojih sebičnih ličnih, ili uskopartijskih interesa. Gledajmo narod Srpski kao celinu, služimo njemu kao celini. Neka opšti interes bude naš imperativ, kao što je bio za Svetoga Savu, Svetog Kneza Lazara, Svetog Vladiku Nikolaja i Svetog oca Justina Ćelijskog.
To je poruka i pouka Svetoga Save na ovaj predivni i preslavni praznik njegov, poruka i pouka koja nam je danas potrebnija nego ikada ranije, jer je i položaj našeg naroda kako na Kosovu i Metohiji, tako i u celoj našoj državi i svuda gde Srbi žive, teži i nepovoljniji danas nego ikada ranije. Samo kao celina možemo zajedno ostati i opstati u ovom teškom i zlom vremenu. Stoga, još jednom i mnogo puta pomolimo se Bogu i uskliknimo:
„Da živimo svi u slozi,
Sveti Savo ti pomozi“.
Amin! Bože daj!
Vladika Artemije – Svetosavska poslanica 2011.
