Vladika Artemije: Sveti Sava je i nama danas, kao i svim ranijim generacijama, neophodni i nezamenljivi putovođa i učitelj
SREĆNA VAM SLAVA – SVETI OTAC SAVA
Radost ispunjava srca naša, draga deco duhovna, kada smo se danas na ovaj veliki praznik okupili u ovako velikom broju u našim skromnim katakombama da zajednički proslavimo našeg Oca i Učitelja SVETITELJA SAVU, onoga dakle koji je Boga proslavljao celoga života i koga je Bog proslavio više nego bilo koga iz roda našega srpskoga. Ime Svetoga Save danas je najprisutnije ime na svim svetskim meridijanima gde god Srbi žive. Svuda se njemu kliče, o njemu se pesme recituju, o njemu se govori, na njega se misli. I ne samo ove godine, nego je tako vekovima svake godine. Danas Svetoga Savu proslavlja celo nebo i cela zemlja. Na zemlji mi se okupljamo oko njegovog imena, sećamo se njegovih podviga, njegovih trudova i njegovih dela koja je ostavio u amanet rodu svome. A na nebu, oko Sevetoga Save, okupljaju se ugodnici Božji, a pre svega oni iz nebeske Srbije, na čelu sa Svetim Simeonom Mirotočivim i Svetim Knezom Lazarom i proslavljaju ga kao velikog ugodnika Božjeg.
Ovde na zemlji u čast Svetoga Save spevane su mnoge predivne pesme, izrecitovane danas ustima najmlađih potomaka i poštovalaca Svetoga Save, dece naše; održana su mnoga prigodna i akademska predavanja u njegovu čast; napisane su knjige i tomovi o Svetom Savi i njegovom delu. Pa ipak, nije dovoljno rečeno, nije sve izrečeno o tome duhovnom gorostasu rodonačalniku našem, Učitelju i Prosvetitelju našem. Sveti Sava je duhovni okean, kojega Srbi vekovima ispituju i proučavaju, i ne mogu da ga dokuče. Jedino do čega dolaze, to je uverenje i saznanje da je on u potpunosti neistraživ i nedokučiv. Ma šta rekli ili napisali o Svetome Savi, osećamo da je uvek njega ostalo više izvan naših reči, nego što smo mi uspeli da našim mucavim rečima obuhvatimo.
I mi danas i ovde mucamo nešto o Svetome Savi, ne da bismo njega pohvalili, da bismo njega uzveličali, jer je on od Boga uzveličan kao niko iz roda našega, nego to govorimo sebe radi, da bismo makar malo obeležili i obasjali put kojim naša generacija danas treba da ide, kako sa pravog puta ne bismo skrenuli i izgubili se u lavirintu staza i bespuća raznih ekumenizama, globalizama i drugih savremenih zabluda. Sveti Sava je i nama danas, kao i svim ranijim generacijama, neophodni i nezamenljivi putovođa i učitelj „puta koji vodi u život“, kao što se peva u njegovom troparu danas. Kako je mogao, kako je uspeo mladi knežević Rastko da poput orla preleti sve prepreke, sve zamke, sva iskušenja koja ovaj svet, bolje rečeno – đavo, postavlja pred svaku nebočežnjivu i bogoljubivu dušu? Time, i samo time što je sebe ispunio Gospodom Hristom, kao što je Gospod i rekao u svome svetom Evanđelju: „Bez mene ne možete činiti ništa“. Mladi Rastko se celoga života trudio vršeći zapovesti Hristove, tvoreći svete evađelske vrline, živeći verom i hodeći verom za Gospodom Hristom; verom i ljubavlju i molitvom i postom i krotošću i smirenošću i milosrđem i svim ostalim svetim vrlinama, jer je znao da se samo pomoću tih svetih vrlina ide za Gospodom Hristom kroz ovaj svet ka onome svetu. Time je kraljević Rastko preobratio sebe u Svetoga Savu, uneo vascelog Hrista u dušu svoju i celokupno biće svoje, a onda to sve preneo i darovao srpskoj zemlji i srpskom narodu.
Ime Svetoga Save, njegovo grandiozno delo koje je radio i uradio u srpskom narodu i za srpski narod na svim poljima narodnog bivstvovanja, neodvojivo je i nepojmljivo odvojeno od njegove ohristovljene ličnosti, koju je on gradio i izgradio u mnogotrudnim podvizima i molitvama na Svetoj Gori. Sve što je Sava tamo stekao, svu blagodat Hristovu koju je pocrpeo u manastiru Hilandaru, sve je to on, i samog sebe, utkao u sve pore života srpskoga naroda svoga vremena, ali i svih poznijih vekova do danas. Blagodatno zračenje njegove svete ličnosti, njegovog života i rada pratila su naš narod kroz vekove, evo preko osamstotina godina. Njegova svetlost nam je zračila u tami ropstva, njegova ruka nas je vodila kada smo ostajali bez države i političkog vođstva, njegova mudost nas je savetovala šta nam valja činiti kad god smo bili u nedoumici i na istorijskoj raskrsnici. Ta mudrost nam je itekako potrebna i danas kada se naš narod raspinje između istoka i zapada, umesto da bude, kao što je govorio Sveti Vladika Nikolaj, iznad istoka i zapada. Samo zahvaljujući pomoći Svetoga Save, s jedne strane, i spremnosti Srba da ga slede i slušaju kao svog duhovnog oca, učitelja i prosvetitelja, s druge strane, mi smo se održali na ovoj istorijskoj vetrometini do današnjeg dana. I danas kada smo, po ko zna koji put, ponovo na raskrsnici i pred istorijskom odlukom, mi svoj opstanak vidimo samo u što vernijem sledovanju puta koji je Sveti Sava proputio i nama u amanet ostavio, osobito kada je u pitanju čuvanje svete vere Pravoslavne i života po njoj. Van ovoga puta, sve drugo su stranputice i bespuća, van njegovog duha, sve drugo su zlodusi, van njegove prosvete, sve drugo je mračnjaštvo. Otuda je u pravu sveti vladika Nikolaj kada je svojim prosvetljenim umom poručio Srbima:
„Blago majci koja Savu rodi,
i srbima dok ih Sava vodi“.
Stoga, ne tražimo drugoga vođu, ma ko to bio i ma kako se on zvao. Sledujmo i danas Svetoga Savu. Jer, samo njime vođeni, ostaćemo i opstaćemo i kao pravoslavci i kao svetosavci, kao što su to bili kroz svu istorju i naši slavni i sveti preci. Mnoge nevolje ovih zadnjih godina pritiskale su i još uvek pritiskaju naš narod u celini, posebno onaj na našem svetom Kosovu i Metohiji. Tom spoljašnjem pritisku, stradanju i nevoljama, u zadnje vreme se pridodaje i stradanje za pravu veru, veru koju nam je propovedao i ostavio Sveti Sava, koju avaj, danas mnogi napuštaju i kvare i to baš oni koji su pozvani da je čuvaju i brane od raznih jeresi i jeretika, koji za cilj imaju uništenje svetog pravoslavlja. Naša Srpska Pravoslavna Crkva je od Svetoga Save bila i ostala narodna crkva, koja svoj narod nikad nije napuštala ni zaboravljala, nego je uvek bila sa njim i u dobru i u zlu sve do dana današnjega. A danas? Kuda plovi brod Svetosavske crkve? Sagledajmo i shvatimo to na vreme jer sutra već može biti kasno. Stalno i svuda u tim našim navoljama osećali smo da nas ruka Svetoga Save vodi, osećali smo da nas duh njegov hrabri. I danas neka i u našim ušima odzvanjaju njegove blage i umilne reči:
„Pridite čada, poslušajte mene,
strahu Gospodnju naučiću vas,
pokazaću vam kako radit’ treba,
u čemu je propast, u čemu je spas“.
Teško je reći u čemu je Sveti Sava najveći. On se nema sa kim porediti. U svakom segmentu njegovog života, u svakom njegovom delu, on je nenadmašan i neuporediv. Njegova mera je – bezmernost. Njegova vizija – nedostižnost. Govoriti o svakom segmentu njegovog života i rada, zahtevalo bi mnogobrojne tomove knjiga, čak čitave biblioteke. One, vaistinu, i postoje, one su ispisivane vekovima i pišu se neprestano. Pa ipak, nikad sve reći o Svetom Savi. On prevazilazi svaku reč ljudsku. On je širi od svake misli ljudske. Jer on je ispunio sebe neopisivim i neistraživim Gospodom Isusom Hristom. Život Svetog Save je, kao i život svakog Svetitelja, ponovljeni život Gospoda Isusa Hrista. Svaki od njih mogao bi ponoviti i na sebe primeniti reči svetog apostola Pavla: „ne živim više ja, nego živi u meni Hristos“ (Gal. 2, 20).
Mi se danas, braćo i sestre, i draga deco, poput Svetog Kneza Lazara, nalazimo pred sudbonosnim pitanjem, kome ćemo se privoleti carstvu. Da li će naš put i u buduća pokoljenja biti put Svetoga Save, Svetog Vladike Nikolaja, Prepodobnog Justina ćeliskog, put koji vodi u život večni, ili ćemo krenuti putem ekumenizma, papizma, novotarstva,… gradeći sebi neku novu veru i crkvu. Jedino put Svetoga Save, mogao bi biti od velike koristi i nama danas, ako bismo svi bili spremni da sledujemo njegov primer i reči u službi Bogu i rodu, a da se okanemo svojih sebičnih, ličnih ili uskopartijskih interesa.
To je poruka i pouka Svetoga Save svima nama na ovaj predivni i preslavni praznik njegov, poruka i pouka koja nam je danas potrebnija nego ikada ranije, jer i položaj našeg naroda na Kosovu i Metohiji, ali i položaj naše Otadžbine u celini, teži je i nepovoljniji danas nego ikada ranije. Stoga nam je pomoć i mudrosti Svetoga Save tako preko potrebna, te mu se iz dubine duše molimo i kličemo:
„Da živimo svi u slozi,
Sveti Savo ti pomozi“!
Amin!
Vladika Artemije (1935-2020)- Svetosavska poslanica 2016
Izvor: http://www.eparhija-prizren.org/?p=2818
