Владика Артемије: По природи је сваки човек добар, јер Бог све што је створио беше веома добро
„По природи је сваки човек добар, јер Бог све што је створио беше веома добро, каже Свето писмо. Него, по произвољенију своме, по својој вољи он је такав. Наравно, не треба да гледамо шта раде други, поготово да их не осуђујемо, али „то је по природи тако, ја сам по природи љут човек“ – не! Не сме тако, није тачно, јер природа људска је створена за све људе иста, али је ми различито користимо.
Ко зна колико ножева је ова фабрика направила по целом свету! Да ли су они добри или су рђави, или су зли? И једно и друго. Добри су кад сечем јабуку, кад нешто правим ножем, тешем, кад сечем хлеб, добри су. Али, ако ножем ударим брата свога, онда су зли. Да ли је нож зао? Није! Не зависи од њега него од човека који њега користи на добро или на зло. То је и човекова воља, да се опредељујемо увек за оно што је добро. А знамо шта је добро. Крштени смо у православној вери, слушамо Реч Божју на свакој Литургији и код куће читамо Свето писмо, бар би требало да читамо.
У нашем народу то, просто, није био обичај. Има негде на полици или, чак, на тавану неко Свето писмо које годинама нико не узима у руке, а камоли да га чита и да по њему живи. Е, почело је, хвала Богу, са трудом и радом светог владике Николаја – Богомољачким покретом, да и српски човек, бар неки, имају Свето писмо као настолњу књигу, која је увек на столу своме, коју чита сваки дан или бар мало завири. Један стих да прочита, и то је нешто јер по том стиху се може живети годинама. Дакле, све се своди, било о чему да причамо, своди се на то да живот наш треба да се базира на томе да зидамо нашу вечну кућу на Откровењу Господњем, на Светом писму, на његовим заповестима, на примерима које су светитељи Божји остварили у своме животу и постали нама светионици, као Јефрем у Америци што је био и многи, хиљаде, кренули за њим. Тако, и сви ми имамо, и ми у роду нашем имамо, такве дивне примере које можемо да следујемо и треба да следујемо, и пре светога Саве, али и од светога Саве, сви Немањићи, па њихови потомци. Имамо много светитеља у нашем роду, не рачунајући најновије новомученике, који иду на хиљаде и стотине хиљада, као јасеновачки мученици. Дакле, владика Николај, отац Јустин, савременици наши. Остали су примери њихови који нам служе као оријентири како треба ићи у овом животу.
Ако се човек нађе некад у дилеми, да ли да учиним ово или да не учиним, нек` само постави себи питање да ли би свети владика Николај то учинио или не би. Ако не, онда нећу ни ја. Просто, да се управљамо према тим примерима светим који су остали у роду нашем. Ето, тако, нека Бог помогне свима нама да схватимо да је живот вечни, блажени живот вечни У НАШИМ РУКАМА и рукама, како каже отац Јустин, наших ближњих који су у невољи. Ми треба да поступамо као милостиви Самарјанин према браћи нашој, према свима ближњима, према сваком човеку у невољи, без обзира ко је, ту не гледамо. Каже свети Максим Исповедник: „Благо човеку који све људе може подједнако волети.“ Подједнако! Не питати да ли је Шиптар, да ли је Хрват, да ли је муслиман. Ако је у невољи, он је брат. Он је брат и треба му помоћи. Али, кад је вера у питању, е, ту постоји граница преко које не може да се пређе. Ако неко подржава онога који је у вери залутао, онда то није љубав него мржња према њему! Помажеш му да остане у пропасти својој.
Тако, нека Бог нама помогне да сви будемо и останемо на овоме путу који води у вечни блажени живот, па да тако и ми будемо са нашим светим прецима и угодницима Божјим, у векове векова. Амин.“
Део беседе блаженопочившег владике Артемија
