Владика Артемије о темељу живота и начину спасења
Пост је Божија уредба
Први подвиг који стоји пред човеком јесте испуњење прве заповести Божје коју је Бог дао још нашим прародитељима у Рају „Од дрвета познања добра и зла не једите“, а то је ништа друго до заповест о посту. Ту заповест Адам није одржао и истеран је из Раја. У нарушавању заповести о посту је и први грех. Зато и први подвиг човека којим треба да исцели и исправи први преступ јесте држање поста.
То је Господ показао примером својим четрдесетодневним постом у пустињи а затим дао заповест својим следбеницима рекавши: „Овај зли род ђаволски ничим се не може истерати, осим молитвом и постом“. Зато је у нашем народу најтежи грех у последње време недржање поста, а из тог греха ничу и многи други. Пост је, дакле, прва неопходност на путу нашег спасења.
Шта значи пост за православног верника?
– Пост за православног хришћанина је једно од средстава која му помажу у
изграђивању свог спасења. Пост као уздржавање од извесне врсте хране на неко време постоји скоро и код свих других религија, и у разним облицима, и то углавном као израз кајања и туге, као средство умилостивљења, чишћења и доласка до вишег степена духовног сазнања и узрастања. О посту се доста говори и у Старом и у Новом завету, што јасно показује да је пост божанска установа и одредба.
Отуда света Црква сматра пост као врло важну и значајну установу за духовни живот својих чланова и као моћно средство за постизање пуног спасења које је Бог поставио пред сваког од нас као крајњи циљ. Пост је, дакле, не само божанска наредба и одредба, него и божански начин живота.
Како је правилно да се пости и да ли је довољан и исправан само телесни пост?
– Телесни пост сам по себи, нити је довољан, нити много користи. Њега мора да прати духовни пост, под којим се подразумева уздржавање од сваког греха, с једне стране, и чињење добрих дела, посебно дела милосрђа, с друге стране. Кад пости стомак од масних и јаких јела, онда треба и ум да пости од гордих, сујетних и грешних мисли и срце од страсних и похотљивих жеља, и језик од ружних речи и псовки, руке од злих дела и ноге од кривих пута.
Телесни и духовни пост није могуће делити, као што је могуће телом бити сластољубив и душом богољубив. По речима Светог Симеона Солунског: „Бог не потребује хране, пост нас приближава анђелима, који не једу нити пију, пост укроћује тело, да би душа живела док угађања телу убија душу. Постом се чистимо од страсти, које се развију угађањем телу“. Према томе, само телесни и духовни пост има велику вредност пред Богом.
Удружен са молитвом, пост представља „два крила којима се узносимо на небо“. Пост и молитва су два најача средства у борби против сваког греха
Како се постови могу поделити по времену трајања и строгости?
Пост може бити једнодневни и вишедневни. Једнодневни пост је сваке среде и петка током целе године, (сем такозваних трапавих седмица када се пост разрешава и у те дане). Једнодневни постовису и на дан Усековања главе Светог Јована Претече и Крститеља (11. септембра по новом календару), на Крстовдан (27. септембра) и навечерје Богојављења (18. јануара).
Вишедневни постовису они које је света Црква установила пред велике празнике и има их четири: Свети Велики (Часни) или Васкршњи пост пред Васкрс, који траје седам недеља, Божићни пост, пред Рождество Христово, који траје шест недеља, Госпојински пост, пред празник Успенија Персвете Богородице (28. августа), траје 15 дана и пост Светих апостола Петра и Павла (12. јула), траје две недеље и више, у зависности од датума Васкрса.
По строгости или начину уздржавања, постови се деле у пет категорија: потпуно уздржавање од сваке врсте јела и пића, чак и воде, као прва три дана часног поста и Велики петак. Друга категорија је такозвано сухоједеније, када је дозвољено узимање хлеба и воде једанпут дневно, и то после три сата поподне. Следи узимање хране спремано само на води, код нас познат као строги пост пред причешће. Четврта категорија је узимање јела спреманог на уљу, два пута дневно, док је најблажи начин поста исхрана рибом.
Владика Артемије (1935-2020)
