Влада  води политику латиничења Срба

ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

На руке председника Владе др Радована Вишковића

Поштовани господине Вишковићу,

Сви ми из првооснованог удружења „Ћирилица“ Нови Сад и „Српска азбука“ Београд захвални смо Вам што сте као техничко лице уопште прихватили да у овако тешким временима предводите Владу Републике Српске. Нисмо квалификовани да оцењујемо Ваш рад,што би било и непростојно одавде из Србије, али и поред проблема изазваних корона вирусом и страшних притисака на Српску од стране ајкула са Запада, она ипак опстаје. Зато верујемо да Ви лично добро обављате улогу председника Владе.

Међутим, што се тиче показивања непријатељима наше унутрашње кохезионе снаге, која се стиче неговањем националне културе и националног самопоуздања, дубоко смо убеђени да је по том питању Влада потпуно заказала. Ми то ценимо по два основа: прво,по писању портала ФРОНТАЛ.РС да Влада финансира антисрпске културне пројекте а никада српске,и , друго, по њеном односу према ћирилици.Сматармо се позваним да се огласимо по овом другом питању.

Сав школовани свет у Републици Српској,осим онога у поменутом порталу   ФРОНТАЛ.РС, се осрамотио тамношњим катастрофалним затирањем ћирилице. Однос према њој се најлакше примећује на улицама, али и чињеницом да њу никада није споменуо ниједан говорник приликом прославе Дана Републике Српске.осим госта из Србије глумца Милоша Биковића. Али Ви сте председник српске Владе, који изгледа не примећује да је, на пример, Дервента толико полатиничена да изгледа као у оно време када ју је била окупирала хрватска војска. И сви други градови у Републици Српској су се одрекли ћирилице, у којој је рођена Република Српска.

Указујемо Вам  да однос  према ћирилици не може бити ствар афинитета и памети министарке просвјете и културе, него је то државно питање од највећег националног значаја,па се њиме треба бавити и цела Влада. Ван сваке је сумње  да држава Република Српска  нема вољу да се ћирилица поново врати српском народу, како је било од почетка српске писмености па све до доласка на власт комуниста,и како је било у време када су  Републику Српску водили Радован Караџић и Момчило Крајишник.

По питању затирања ћирилице руководство Републике Српске има веома значајне олакшавајуће околности.

Прво, њена интелигенција није дорасла историјском тренутку када је створена и друга српска држава,него је готово потпуно равнодушна према опредељењу за писмо,а што је исто као да се определила за хрватску латиницу.Ово због тога што два писма у једном језику не постоје нигде другде у свету,па не могу опстати ни у српском језику.Не морамо се ни позивати на свет, јер ко имало воли свој народ и своју државу може лако приметити да је ћирилица суверено владала у српском језику све док у комунизму 1954. језички стручњаци нису, по налогу политичара, српски језик преименовали у српскохрватски, како би  у њега могли увести хрватску латиницу. Дакле, постојао је, а и данас постоји политички пројекат  да латиница уз вршење разних државних насиља над ћирилицом временом замени српско писмо.        

Друго,политичко руководство Републике Српске мора да следи политику Србије, чији председник нема вољу да се ћирилица врати српском народу. То је он показао тиме што откад је преузео сву власт у Србији никада није ни споменуо уставни пропис по чијем члану 10. је прописана неодвојивост ћирилице од српског језика,што значи да у њему нема места за туђе хрватско писмо.А камоли да је председник обећао народу да ће испунити своју обавезу према Уставу,над којим се заклео кад је преузимао власт.

Треће,српски правопис са два српска писма је сачињен у Србији,па се не може очекивати да језички стручњаци из Републике Српске покрену иницијативу за уклањање те правописне срамоте,која је смртоносна по ћирилицу,када на то нису спремне њихове колеге у Србији и поред многобројних затева  удружења „Ћирилица“ и „Српска азбука“ да они ускладе српски правопис са српским Уставом.

Да би се указало на драматичност ситуације скрећем Вам  пажњу на ову чињеницу: Политичари Републике Српске су на речима строго против  сарајевске унитаризације, а на делу су своју националну ћирилицу готово потпуно заменили унитарном југословенско-српскохрватско-босанском латиницом.Та болест имања двају писама,или боље речено напуштања свог писма у корист туђег, није дијагностификована још нигде у свету осим код Срба.

Или пример латинизације судства Републике Српске,у коме нема ћириличке пресуде већ макар 20 година,осим ако се она не затражи.А зар не би било нормално обрнуто у српској држави: латиница само ако се затражи.Част само ретким изузецима међу судијама, као што је то честити Србин проф.др Милан Благојевић!

Пошто Ви не можете да стигнете на све стране, затражите од министарке за  просвету и културу да Вам реферише по којима уџбеницима се уче граматика и правопис у Републици Српској.Ја знам за уџбеник др Љубомира И. Милутиновића и мр Желимира Ж.Драгића „Настава граматике и правописа“, у коме пише да су оба писма равноправна.Јесу била равноправна у време оног Хрвата друга Тита,али то је било у српскохрватском језику и у несрпској држави.Али данас је језик опет српски,а и држава је српска макар и по имену. Док год Влада дозвољава да српска младост учи из таквог уџбеника, којим се регрутују све нови и нови латински јањичари,она није српска.        

Веома чуди то што Влада ништа не чини да учврсти Републику Српску српским симболима,у које спада у првом реду српска ћирилица, и поред тога што њу у том смислу већ годинама јавно прозива бањалучки портал фронтал.рс. Очигледно је да се Влада Републике Српске држи курса Владе Србије, којој је до ћирилице стало колико и до лањског снега, при чему она строго следи директву председника Србије. Лингвиста проф.др Милош Ковачевић је јавно писао да је садашњи председник Србије шест пута јавно обећавао да ће учинити нешто за спасеније ћирилице, али није испунио ниједно од ти обећања. Карактеристично је следеће при затирању ћирилице у Србији: прво њена Влада то чини у миру кад су утихнули гласови протеста, потом она опет и опет показује јавности лажну бригу за за ћирилицу давањем неких обећања. А пошто никад не буде ништа од обећања, онда један таксиста каже: “Ето,Влада се баш труди за ћирилицу, али нешто не иде.“ Дакле,он не препознаје да Влада  води политику латиничења Срба, него мисли да је она баш дарежљива према ћирилици, али она има неку непознату бољку па стално вене!

Истовремено у Републици Српској Влада се уопште не бави ћирилицом, па нема макар и лажних обећања.    

У Србији је пре шест месеци донесен Закон о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма, а ових дана је и ступио на снагу. Било је сасвим јасно да је тај закон само ново замајавање српског народа како би за вјеки вјеков остао на хрватској латиници. То се потпуно обистинило јер у тих пола године Влада Србије није учинила апсолутно ништа за ћирилицу. Напротив, министри  просвете и културе су јавно рекли исто оно што су чули од председника државе: да  је „наша“ и латиница. А управо је то оно што сече ћирилицу још од доба вољеног и неумрлог друга Тита, јер је то формула по којој је ћирилици одузиман карактер српског националног симбола, осим на српским гробљима.

Док Влада Србије макар замајава српски народ по питању ћирилице, Влада  Републике Српске не чини апсолутно ништа, што значи да нема ни тог замајава.        

Ових дана Републиком Српском поново патролирају џипови оне исте Европе за коју је песник Ђура Јакшић певао да је према Србима стара курва. Вероватно је имао на уму и познати став Карла Маркса да би српско питање било најбоље решено онда ако би било могуће да се Србија  извуче на неко море и тамо потопи.

Еуропске патроле из времена после Дејтонског споразума су знале по ћирилици када улазе у Републику Српску,а данас не знају.После извештаја ових патрола својим шефовима о томе шта су видели и снимили,ови ће задовољно трљати руке. На фотографија нема баш много енглеске латинице, али има нека њој веома слична. Па није проблем и ако се разликују,јер је важно само то да нема ћирилице. Тј, нема оне ћирилице која је после њеног гушења у комунизму била процветала кад је рођена Република Српска. То писмо је поштовао и српски непријатељ, увек западни, па је после бацања бомби из својих авиона на Републику Српску сипао и само ћириличке летке.

Зар не би било најнормалније да су Срби своју земљу обележили својом ћирилицом, кад им је већ укинута војска па нема ко да чува гарнично камење?   Али данас Срби не поштују своју ћирилицу, па ни Влада Републике Српске. Високи окупациони званичник је својевремено уверавао  владику Јефрема да се Срби не требају плашити сарајевске унитаризације јер имају свој кинески зид-ћирилицу. Данас нема тог одбрамбеног зида, а нису га срушиле непријатељске бомбе него сами школовани Срби.

Ви бисте, господине Вишковићу, много погрешили када бисте питали за савет професоре лингвисте, јер су управо они дали „научну“ подлогу политичарима да могу превести Србе из ћирилилчког у латинички културни образац. Наиме, они су написали у српском правопису да српски народ има и своју латиницу, што је смртна пресуда за ћирилицу. Истина је да је та латиница била српска од 1916.до 1918. када  је цар Франц Јозеф Србима забранио њихову ћирилицу, а на исти начин им је подарио латиницу и Анте Павелић 1941.г. Друг Јосип (Тито) је желео исто што и Франц и Анте, али је био много паметнији па није забранио ћирилицу,него је само „обогатио“ Србе још и хрватском латиницом, и увео државне мере које ће протежирати његово писмо, а српско затворити у српска гробља.   

Такође, недај боже да затражите мишљење Матице српске, јер је управо својим правописом урадила пројекат по коме се Срби окрећу Ватикану.

Господине Вишковићу, Ви сте као доктор техничких наука најмање криви за слом ћирилице, али сте на таквој функцији да се као члан првооснованог удружења „Ћирилица“ Нови Сад и удружења „Српска азбука“ Београд морам обратити Вама. Највише заслугом „Ћирилице“ у Устав Србије ( члан 10.) је уведена нераздвојивост српског језика и ћирилице на следећи начин:

„У Републици Србији у службенј употреби су српски језик и ћириличко писмо.“

За овакву уставну норму могло би се рећи –за паметног доста. Али није доста ако се још и не воли српско.Зато ми из поменутих удружења и бранимо ћирилицу од школованих Срба, јер не воле српско.

Определио сам се за јавно обраћање јер сам већ много пута писао и Влади и Председнику Републике Српске,али никад нисам добио одговор.То и није важно,али је несрећа у томе што је ћирилице бивало све мање у јавном животу у времену када су се над Републиком Српском надвили тамни облаци западне ајкуле, па су за ојачање српске државности  западно од Дрине српски симболи потребни као хлеб и ваздух.

Наравно да ће овај текст бити послат поштом Влади Српске, и то са повратницом, да не кажете сутра да нисте знали.

 И неће се  стати само на писању, него ћемо ићи у јавност. Као што је и пре 15 година писало на транспаренту  изнад регионалног пута Бијељина –Бања Лука (између села Календеровци и Палачковци) ДОБРО ДОШЛИ У ЗЕМЉУ ЋИРИЛИЦЕ, биће тога још у великом броју. Ми из поменутих удружења ћемо наћи саборце у омладини Републике Српске, па се супротставити огромној инерцији државне небриге за ћирилицу дељењем малих јефтиних налепница са оваквим позивима за љубав према отаџбини:

ОСТАНИ СРБИН-ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ

              ЋИРИЛИЦА

      ВОЛИМ СВОЈЕ СРПСКО  

          ИЗДАЈА ЋИРИЛИЦЕ

      ПРАВОПИСОМ И ЗАКОНОМ   

Можда ће се чак и у Влади Републике Српске наћи неки паметан родољуб који ће утицати да она и помогне ентузијасте како би се и ћирилицом ширила у народу љубав према својој отаџбини.

Овај текст ћемо делити студентима,надајући се да ће у њиховим професорима пробудити осећање стида због њиховог ћутања поводом нестајања ћирилице.Јер она пропада када имамо и факултете и универзитете и српске владе, а није јој могла наудити аустроугарска царевина када су је бранили учитељи,трговци и попови.Јер су они њу волели као нешто најсрпскије, па су зато само њоме писали.

У Београду, средином Васкршњег поста

С поштовањем, Немања Видић 

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!