Вјечнаја памјат Христови војници

Да подсетимо, а многи и не знају, за Републику Српску у одбрани српства, у борби за очување огњишта, деце и предака, животе је положило чак 23000 душа!
Ови див јунаци, страдали, а неки рањавани и преживели, борили су се сами, са врло мало помоћи у наоружању и храни од стране Србије, без војне подршке, уз помоћ само добровољаца из Србије и Русије. Народна војска, намучена али одлучна да одбрани кућни праг и голе животе својих породица, је постигла немогуће! То су биле победе библијских размера, које је сам Бог водио јер другог објашњења нема! Непријатељ је био троглава аждаја, повампирене усташе и балије, нацисти подржани од НАТО снага и проклете Америке, под најмодернијим опремом и наоружани до зуба, касније и потпомогнути бомбардовањем Српских снага. Свирепи, без имало људскости, убијали су све што је српско, и дете и жену и мајку и старицу. Ти исти се данас хвале на својим порталима, постављајући слику џелата из 1993. када су на Божић истребили село Кравице код Братунца и само тог дана убили 49 мештана, од чега и четворогодишње дете и времешну старицу коју су предходно мучили. У том рату је укупно страдало 163 становника само из овог места. Нико никада није одговараоза овај злочин! Данас се они тиме диче!?

Српски див јунаци су и под тим условима, успели да остваре невероватне победе и до краја рата држе чак 75 посто БиХ! Ово је још један мало познат податак у одрођених, заслепљених и зомбираних Срба! Нажалост, они који су гледали са стране, нису много помогли у рату, српске комунистичке власти, биле су позване да потпишу примирје у ваздухопловној бази Рајт-Патерсон код Дејтона, у америчкој држави Охајо. Да ли по неком предходном договору или у потпуном лудилу, оно што су војници освојили, за шта су крварили и гинули, једним потписом, Слободан Милошевић је поклонио онима који су Србе клали и силовали. БиХ (оне балије) су дубиле 51% територије а РС (дакле Срби из БиХ) 49%. Што је још горе, РС се налази у саставу нове, муслиманске државе у срцу Европе! Творе заједничку државу са онима који су их убијали уместо да буду припојени са Србијом, где и припадају.
Након овога, Срби су напустили Сарајево (које је, такође, поклоњено) као и друга места и градове и са собом понели и своје страдале. Тако су српски борци по други пут убијани и сахрањивани. Посмртни остаци око 1000 војника леже на Сокоцу (на слици), близу српског Сарајева, на гробљу названом Мали Зејтинлик. Неко време РС је имала своје војне јединице које су расформиране 2006. године и сада постоји само један српски пук у оквиру војске БиХ.
Са надом у скоро уједињење, са вером у Бога да ћемо да га заслужимо и повратимо српске земље, кличем захвалност страдалима и молилим за опрост. Нисмо вас заборавили!
ХРИСТОВИ ВОЈНИЦИ
Вјечнаја памјат Христови војници,
ви што устадосте и узесте копља
што бесте храбри одважни и прави
грудима хватасте бесних гуја снопља.
Вјечнаја памјат Христови војници,
сви ви што падосте на бранику светом
до гроба хвала трагу вашем, крви
срцу што га душман проби бајонетом.
И за навек помен
ви, војници дични
у вечност одоше ваши славни дани
ви кренусте моћни против силе клете
За васкрс, спасење Христом одабрани.
И кличемо сада, ми потомци ваши
ма у којем боју, ма кад да сте били,
на част нам је, понос
што сте српске лозе
што сте за потомство крвцу своју лили.
Сад гробови ваши крај друмова стоје
неки по пољима и врлети пустој
ил’ мору плаветном где с рибама зборе
ил’ са птицом малом у тој шуми густој.
И шапућу тихо, опомињу стално
да је за част груде, вере и знамења
раб божји српски једном ту настрад’о,
и свој живот дао за спас поколења.
Опомиње данас и узвисло поје
сваки камен земље вољене нам наше
да некада давно одважно и храбро
војници пресвети за спас рода паше.
Зато стојте мирно децо новог века
на помен предака великих и светлих
ту где сад појете, играте радосно
некада је текла српске крвце река.
И нек је на уму свима понаособ,
сваком створу људском и мраву и птици,
до неба захвални,
до земљице наклон,
вјечнаја памјат Христови војници!
Аутор: Невена Татић Карајовић