Srbija i srbske zemlje

Vidovdan nosi blagoslov ili kletvu

Blagoslov je na časnom narodu koji se bori za svoj ostanak i opstanak, a kletva nad evrounijatama i ekumenistima slugama satanim

“Evo dana opevana, evo dana oslikana, evo dana oplakana, evo nam opet Srbskog VidovdanaSv.Nikolaj Žički

Vidovdan je dan tuge i radosti, poraza i pobede, smrti i Vaskrsnuća, sramote i slave, kletve i blagoslova, dan kojim se meri vrednost svakog Srbina. Za nas Srbe, Vidovdan je i Veliki petak i Vaskrs, jer tada postrada Knez Lazar sa svojim vitezovima i ratnicima koji su neviđenom svesnom žrtvom učinili da Srbija i Srbski narod vaskrsnu i da žive do veka, jer su svojom krvlju zapečatili zavet sa Gospodom. Zbog toga je za Vidovdan Sv.Nikolaj Žički rekao: “Vidovdan dan tuge, ali i slave, dan tužne slave“.

Taj dan pretekoše samo oni koji izdadoše Gospoda i svoga Kneza, jer ne dođoše ili pobegoše sa Kosova polja i na njima osta kletva koja će trajati do svršetka veka. To je dan koji je našu istoriju pretvorio u večiti Vidovdanski izbor, biranje između večnog ili prolaznog, kome se carstvu privoleti. Zbog Vidovdana, istorija Srbskog naroda je puna stradanja i velikih žrtava, ne zato što smo napravili kuću na putu – metafora kojom mnogi pokušavaju da objasne naše stradalništvo, već zato što smo Hristovo stado, zbog čega su nas uvek napadali satanine sluge na zemlji, lažni hrišćani rimokatolici, muslimani, kao i drugi odstupnici od Boga, koji su želeli da nas unište. I pored svih stradanja, podnetih žrtava i prolivene krvi uspevao je Srbski narod ostati i opstati, jer su naši pretci odlučno birali večno i nepobedivo, jer su se držali Vidovdanskog zaveta ili, kako kaže Sveti Nikolaj Žički,: “I zaista narod se održao i sve izdržao, blagodareći Kosovu i Crkvi. Crkva je bila tumač Kosova, a Kosovo tumač svega što se dogodilo, pre i posle propasti zemaljskog carstva srbskog. Pomoću ta dva verna tumača, narod je shvatio suštinu slobode. Shvatio je, da je sloboda dar Božiji; da je svetinja, i da je nerazdvojna od časnog Krsta. Ko se ogreši o Časni Krst, ogrešio se o slobodu, i obratno, ko se ogreši o slobodu ogrešio se i o Časni Krst“.

Skoro pet vekova smo bili pod nemilosrdnom turskom vlašću, ugnjetavani, mučeni i ubijani, bez ikakvih prava. I onda, kada su nas svi otpisivali i govorili da više ne postojimo, Gospod je uslišio vapaj svoga naroda i učinio, preko Vožda Karađorđa, da Srbija Vaskrsne, a narod Srbski je  svima radosno uzviknuo “evo živ sam i opet među vama“. A onda kada smo posle šest vekova, u Balkanskim ratovima, osvetili, odnosno oslobodili Kosovo i Metohiju, nismo uspeli to ni  da proslavimo, a na Srbiju su udarili naši večiti neprijatelji, rimokatolici, preko dve carevina Austrougarske i Nemačke, uz pomoć Bugara, sa jednom namerom, da nam i seme zatru. I dok je Srbija stenjala pod neviđenim terorom, prekrivena krvlju pre svega nejači, dok se vojska u vidu živih leševa povlačila preko albanskih gudura, a svet nas već ožalio, opet Gospod usliši vapaj svoga naroda i učini da Srbija Vaskrsne, a narod Srbski ponovo svima radosno uzvikne “evo živ sam i opet među vama“.

Tako je bilo nekada, a danas je ostanak i opstanak našeg naroda na najvećim iskušenjima, i to iz dva razloga. Prvi razlog je što su sile zla kao nikada do sada udarile na narod Srbski. Udarili su na nas bez milosti, sa neviđenom mržnjom, preteče antihrista, četiri jahača apokalipse SAD, EU, NATO i Vatikan na čelu sa papom koji teže da nas potpuno unište, da više ne postojimo kao narod. Drugi razlog, smo mi sami, deca sa kraja vremena nedostojni svojih svetih predaka, jer se ne držimo Vidovdanskog zaveta. Dok su naši sveti pretci odlučno birali večno, nepropadljivo i nepobedivo, zbog čega smo opstajali kao narod i država, danas Srbi u svom maloverju, krivoverju, bezverju i kolebanju naginju da izaberu ono trenutno, propadljivo i pre svega prokleto. Zaboravili su Srbi da kad god nisu bili dostojni Vidovdanske Srbije, da su gubili slobodu koju jedino Gospod daruje, a ne nekakve antihrišćanske tvorevine (EU, NATO, Vatikan…), odnosno zaboravili su na proročke reči Svetog Nikolaja Žičkog: “Sloboda je svetinja, otuda i naziv: sveta sloboda. Kao čisto platno daje se sloboda ljudima; kad je ljudi uprljaju, moraju je prati suzama i krvlju. Ili čista sloboda, ili nikakva. Ili sveta sloboda, ili nikakva. U dubokom pokajanju narod je vekovima prao uprljanu slobodu pokajničkim suzama i mučeničkom krvlju. I kad ju je oprao, onda mu se ona ponovo dala.“

Nažalost, ispunjen velikom zebnjom i strahom konstatujem da smo kao narod mnogo bliži kletvi nego blagoslovu. Blagoslov Gospoda i Svete Nebeske Srbije nose oni koji izvršavaju vidovdanski zadatak, koji po rečima Sv.Nikolaja Žičkog glasi: “Održati veru i ponovo se udostojiti slobode, tako je narod razumeo taj vidovdanski zadatak. Održati pravu veru pod iskušenjima i na mukama i udostojiti se zlatne slobode kroz pokajanje i očišćenje – ovaj zadatak, koji neki nazivaju zavet, narodu je bivao sve jasniji od kolena do kolena iz stoleća u stoleće, dok se nije navršilo vreme.“   

Nasuprot blagoslova je Vidovdanska kletva, koju na sebi nose evrounijatska kolonijalna uprava i ekumenisti iz Beogradske patrijaršije, kao i narod koji ih sledi i sluša, jer oni neće da brane, već kao potomci Vuka Brankovićeva izdaju svoju veru i slobodu od Boga nam danu. Za njih, koji radi sopstvene koristi a u interesu navedenih jahača apokalipse, rade suprotno Vidovdanskom blagoslovu, važe sledeće reči Sv. Nikolaja Žičkog: “Oni koji se mršte na Kosovo;  koji ga podništavaju, osuđuju, mrze, ili smatraju nesrećom i propašću, oni gledaju očima a ne duhom, i cene tehnički a ne moralno. Takvi ili nisu pravi Srbi, ili su još pod kletvom čestitoga kneza zbog toga što preci njihovi ne dođoše u boj na Kosovo ili ako dođoše biše u taboru velikoga gospodina Vuka pod Goleš planinom. A kletva glasi: „Rđom kap’o dok mu je koljena!“

Zbog toga njima i smeta Vidovdan, oni ga u svojoj duhovnoj niskosti tumače kao “samo obični i bezpotrebni mit koji nas je unazadio i odvojio od civilizovane Evrope“. Ti bezumnici, koji se Boga ne boje i ljudi ne stide, zbog čijih bi se zlodela (da parafraziram Sv. Nikolaja Žičkog) i marva postidela, koji rade na evropsko-vatikanskom unijaćenju sopstvenog naroda, teže da ga ubede da se okrene izopačenom i bogoboračkom Zapadu, u vidu EU i pape. A mi, Srbi se okrećemo prema zapadu, samo u činu Svete Tajne Krštenja, kada nas sveštenik poziva da se odreknemo satane i da pljunemo na njega. Tim činom mi pokazujemo naš odnos prema palom svetu – koji simboliše geografski zapad, i koji je pod vlašću kneza tame. Nas Sveti Sava okrete licem prema Istoku, jer sa Istoka, a ne sa Zapada, dolazi mir dušama nama, u susret našem Spasitelju Gospodu Isusu Hristu.

Evrounijate i ekumenisti, koji su u neviđenom izdajničkom jedinstvu, teraju nas da se odreknemo našeg Svetog Pravoslavlja, naše tradicije Svetosavlja, svetih predaka, Kosova i Metohije, da se odreknemo sebe samih, odnosno svega onog što nas čini ljudima. Primoravaju nas da prihvatimo antihrišćanske gadosti (papizam, sodomiju, razvrat, blud…), da postanemo neljudi oslobođeni od vere, tradicije, morala i zakona, da se odreknemo Gospoda i da prihvatimo njihovog gospodara antihrista. Ko drugačije misli, oni ga proglašavaju neprijateljem države i Crkve i progone do smrti.

Srbine, uspravi se, skini pogled sa televizora koji te je omađijao evropsko-vatikanskim unijaćenjem i pogledaj prema svojim precima i seti se reči Sv.Nikolaja Žičkog koji ti govori ko si: “Mi smo potomci Kosovskih junaka koji se žrtvovaše za Krst Časni i slobodu zlatnu; samonikle i bujne grane narodnog drveta koje na Kosovu bi skresano do stabla i stablo srubljeno do blizu korena. Ne usahnu to drvo, jer ga krv krsnih mučenika oživotvori. Ne osuši se srubljeno stablo, jer Carstvo Nebesko, koje vitezi krsta izabraše, dade mu snagu da ozeleni i pusti grane“; “Ako hoćemo da smo verni svojoj istoriji i svojim vernim precima koji se u slobodi pokazaše svetim, u ropstvu junački, moramo i mi da pođemo njihovim putem.

Srbine, ako misliš da umesto kletve zadobiješ blagoslov, ne prihvataj izdaju i zavapi Gospodu pokajnički, onako kako je to činio Sveti Nikolaj Žički: Preveliki Bože, ne prezri nas prezrene od sviju i ne ostavi nas ostavljene od sviju ljudi, no prosti, prosti, isceli nas, oboži, složi i umnoži, da budemo opet Tvoj narod kao što su bili sveti oci naši“.

Srbine, kao što u Jevanđelju piše “Ištite, i daće vam se; tražite, i naći ćete; kucajte, i otvoriće vam se.(Mat.7,7), tako i ti stalno ponavljaj sebi, deci, prijateljima i neprijateljima: “U ime Hrista, Kosovo je bilo i biće Srbsko! “

P S: U istoriji Srbske zavetne misli niko kao Sv. Vladika Nikolaj Žički nije tako jevanđeljski utemeljeno, kristalno jasno i svakom Srbskom srcu pristupačno poučavo naš narod o suštini i značaju Vidovdana. Zbog toga, posebno danas, dok našim okupiranim medijima neprekidno tutnje poruke evrounijatskog i ekumenističkog fanatizma, svakodnevno treba da se prisećamo njegovih reči, u koje spadaju i reči citati iz ovog teksta.

Učinimo što do nas stoji, ostalo će Gospod dati!

Rab Božiji Goran Živković

Hvala na poverenju! Molimo vas podelite, širite istinu!