Видовдан и Срби
Одувек су речи “светлост“, “светост“, “свети“, “светиња“ мисаоно и на сваки други начин биле повезане. Праисконско знање наших предака је ту сажето а у светлу је и сâм благослов божји Старог Завета:
24 Да те благослови Господ и да те чува!
25 Да те обасја Господ лицем својим и буде ти милостив!
26 Да Господ обрати лице своје к теби и даде ти мир!
(Бројеви 6:24-26, Стари Завет).
“Обасијати“, значи и про-светити. Ореола око светаца је светлост. Орби у којима живи есенција преминулих, јесте такође, светлост. Патријарх се ословљава са “Ваша Светлости.“
Посматрана са поља физичких наука, сама светлост јесте и таласна енергија, нематеријална с једне стране, као и материјална, с друге, јер се шири и таласно и линерано, истовремено, што је несxватљиво.
Снага светлости је таква, да мрака не може бити где и најмањи зрачак светлости постоји. У тој дуалности таме – светлости се огледа и свака друга проблематика потојања.
Управо зато, на један од најдужих дана у години, на Видовдан, кад је Светлост најјача и ствари видљивије него обично, срБски прастари духовни свет слави самог себе, скоро несвесно. Кроз изреке које се чују и у нашем добу, знамо како су наши стари благословили и молили, некада и чему је служио Видовдан.
Када су се људи на Видовдан умивали росом, изговарали су речи – „Ој Видове, Видовдане, што ја очима видео, то ја рукама створио.“ Ово је практична молитва – оно што на овај дан “видиш“, то јест мислиш, умислиш, или визуализираш – биће остварено, створено у материјалном свету. На Видовдан су неудате девојке брале видову траву, видац и стављале је под јастук пред спавање – мислило се да ће сањати своју сродну душу и привући будућег мужа који је божјом вољом, судбином, већ додељен. Практиковали су се и ритуали за здравље, па се тако на Видовдан брала трава звана видовчица, стављала се у воду, а онда су се том течношћу умивале очи дa би биле здраве. Дакле, обликовала се жељена будућност кроз мисли које су на Видовдан морале имати стваралачку моћ.
Наши стари Словени су били некада најмногобројнији и најјачи, славан, народ. Нико их није могао победити нити оружјем нити било чиме, осим смицалицама, преварама и лажима, које се и данас практикују на такозваном “демократском и напредном“ Западу.
Снага наших искрених молитви и мисли је била изванредна све док се народни обичаји нису почели кварити. Кроз преокрећање значења или перверзију речи, кроз прекривање оригиналних ритуала са безвредним копијама истих и кроз замењивање теза, Видовдана је сведен на нешто што је скоро непрепознатљиво. На срећу, наши стари су упаковали своје знање у хришћанске ритуале, па је нешто од древних моћних формула и преживело у СПЦ. То мало је постало неразумљиво и далеко, модерном Човеку који се загубио у својој “непрдњачкој“ еволуцији.
Нарочито су непостојећи историјски порази (Косово! видовданска страдања) увели негативност и страх који се везују за овај најсветлији дан, па преокрећу светлост у таму и тиме призивају клетву, уместо благословa. Обезвредио се Видовдан и његова свет(л)ост. Наши непријатељи знају добро на томе да раде и увек су баш на Видовдан спремали зло, тако да светле молитве и добре мисли наших људи не би стигле до неба. Срби би морали остати запетљани у бригама, ратним хушкањима, понижењима… управо на Видовдан и искључиво мислити негативно о овом дану, бојати га се и црнити га. Са овог становништва се може посматрати и планирано прекривање Видовдана са шиптарским “фестивалом: merdita, добар дан.“
Издајничка влада Србија практикује древне језуитско-ватиканске методе против сопственог народа, када дозвољава овакво понижење. Она то непрестано чини на свим доменима, свесно или несвесно. Али, горе од свег понижења и гажења воље Срба који неће у фашистичку насилну EU, неће против браће Руса, неће да слyже SAD- у, горе од свега тога, јесте довођење народа у духовну немоћ, где речи молитве губе смисао и снагу. Како срочити речи Мира и моћног Стваралашта сопствених визија ако нема Свет(л)ости небеске у нама, са вером у Доброту и Милост свода, над нама ? Како просвет(л)ити молитве ? Учинити их потентним ? Сада, када нас чак и “наш“ патријарх папољубац профитерије куне у легалним ритуалима СПЦ ? Када није остао ни најмањи траг некадашње моћи којом смо одисали ?
Лингвистичка веза Светости и Светлости, који су нам преци оставили, може да служи као путоказ за успостављања моћних речи, молитва. Видовдан је део те древне приче. Духовно оздрављење, усправљање, освешћење је могуће.
Пораните на Видовдан. Оперите се. Обуците чисте хаљине. Станите под небески свод и молите… молите… молите… видите што вам срца желе. Обасјајте Србију. Насупрот свему и свима.
“Нека борба буде непрестана“
Свима с благословом,
Др мед Јасмина Вучић Пеев
у срБској 7532.-ој години, у червеном, 18-ог
