Вештачка материца: Да ли већ живимо у дистопији?
ЕУ финансира пројекат који делује племенито, али се такође може користити и за „производњу”деце без односа
Ова 2021. година има озбиљне изгледе да постане година у којој би се могла остварити дистопијска пророчанства великих аутора прошлог века. У наметању „новоговора“, систематској цензури и Великом Брату који нас шпијунира чак и у нашим домовима видимо доста онога о чему је писао Џорџ Орвел (1903–1950), а ту је и физичко дистанцирање људи о ком је писао Исак Асимов (1920–1992). Но, ту је и трансхуманистичка компонента Олдоса Хакслија (1894–1963), који у свом делу Врли нови свет описује како се се деца рађају вештачки, помоћу епрувета и вештачких материца.
„Par-tu-ri-ent“
Иста ствар која се дешава у роману написаном 30-их година прошлог века, назире се и данас, године 2020. Назив пројекта све говори: „Par-tu-ri-ent“ – што означава жену која је пред порођајем (од латинског parturitio, у значењу „рађање, порођај“). Овај програм омогућава развој ембриона и негу фетуса у једној технолошкој капсули опремљеној свим неопходностима. Збогом зачећу и трудноћи у материци – сада ће се све дешавати у вештачком простору, као да покушавамо да одгајимо биљку која ће нам украсити дом. А збогом и мама и тата, јер за „рађање“ бебе више неће бити потребан однос мушкарца и жене, већ велика сума новца за улагање у нов технолошки уређај.
Пројекат
Идеју је покренула група студената са Универзитета за уметност у Арнхему, у Холандији. Сајт је већ у функцији, а циљеви пројекта описани су на насловној страници: „Замислите будућност у којој садашње границе размножавања више не постоје, већ се живот може стварати и доносити на свет на један нов начин. То је будућност у којој се природна трудноћа замењује вештачком материцом.“ У позадини ових злокобних слогана видимо слику која делује подједнако невероватно: жена седи на софи, окренута леђима ка камери, и посматра нерођено дете које лежи у овој „вештачкој материци“ у углу просторије.
Пакет обухвата и неколико додатака како би трудноћа била што сличнија природној: микрофон за слање порука и звукова беби из спољашње средине и пластични предмет који, када га укључите и прислоните уз тело, опонаша вибрације услед покрета које беба прави у материци. Капсула 2.0.
Европа улаже новац
Да ли вам ово звучи као шала? Или као провокација? Било би добро да је то у питању. Међутим, ситуација није охрабрујућа. Такође у Холандији, научници с Технолошког универзитета у Ајндховену већ неко време раде на пројекту вештачке материце, који финансира ЕУ са чак три милиона евра. Циљ је племенит: модернизација инкубатора како би се повећале шансе за преживљавање превремено рођених беба. Један од проблема инкубатора, заправо, лежи у чињеници да бебе које се роде веома рано имају недовољно развијена плућа, црева и друге органе, па је тешко давати им кисеоник и храну.
И тако, научници у Ајндховену стварају праву хај-тек материцу у којој је беба уроњена у течност и добија кисеоник и храну кроз пупчану врпцу. „Ова машина“, кажу, „била би унапређена сензорима који могу симулирати 100 посто искуства у стварној материци, укључујући и звук откуцаја мајчиног срца.“
Збогом полном односу
Потребан је само један мали корак од племените и одабране сврхе до Врлог новог света. Научник Ханк Грили, стручњак за генетику и неуронауке са Универзитета Станфорд у Калифорнији, тврдио је још 2017. године да у року од двадесет до тридесет година секс више неће бити потребан за добијање беба. За Грилија, парови (или чак појединци или групе људи – зашто да не?) бираће који ће се ембрион родити од свих које су створили у епруветама, и то на основу његове ДНК. Овај научник верује да ће на овај начин бити могуће искоренити генетске болести и малформације. Биће то коначна легитимизација еугенике; а такође ће омогућити и одабир физичких карактеристика детета: висину, боју очију и косе и, ко зна, можда чак и интелектуалних способности нерођеног детета. То би довело до значајних уштеда у сектору јавног здравља, ликује Грили. Све то тек треба доказати. Али једно је већ сигурно – биће то стрмоглави пад у дистопију.
Аутор: Федерико Ћенћи
Извор: https://www.ifamnews.com/sr/veshtachka-materitsa-da-li-vec-zhivimo-u-distopiji-/