Čudotvorni manastiri, jedan je dobar za ženidbu i udaju a drugi za bubrege. Na ovaj način su nam otete neke od naših najvećih svetinja i pretvorene u Kliničko-duhovne zdravstvene centre.

Dolazak u Golubac podseća na spuštanje u Herceg Novi.  Sa širinom od skoro 7 km, Dunav je upravo ovde najširi na svom toku. Moć prirode poigrala se sa drugom najvećom rekom Evrope pa je samo 100 metara dalje Dunav tu i najuži na svom toku sa širinom od 185 metara. Moćni Dunav ovde stvara jedno od najlepših mesta u ovom delu sveta, Đerdapsku klisuru. Zbog svog toka u obliku levka, Dunav ovde nije samo najširi i najuži, već i najdublji sa dubinom od 105 metara što je jedna od najvećih rečnih dubina na svetu. Iz ovih dubina će 2014. godine Zvonko Ljujić izvući soma kapitalca od 120 kg, a do danas i mnogi ljudi će zagristi na neku drugu bućkalicu ovih krajeva.

Doći u Golubac pre desetak godina i danas, nije ni približno isto. Pre bi vas odmah naučili 3 stvari, prva je da kada se Dunav umiri i postane ravan kao staklo, sigurno počinje kiša za 20 minuta. Onda bi vam pokazali tvrđavu Golubac iz XIV veka koja se tad spremala za obnovu, i pomenuli bi da se u blizini nalazi velika svetinja, kulturno dobro i spomenik kulture, manastir Nimnik. Tek oni koji bi seoskim putem krenuli za Rumuniju, na obali Tumanske rečice videli bi i istoimeni manastir. Javnost u to vreme o njemu nije znala skoro ništa, meštani bi samo tiho rekli da je to ženski manastir.

Narodno predanje neraskidivo je vezano za kosovskog junaka Miloša Obilića, čiji dvori su se nalazili nedaleko od ovog mesta. On je jednog dana krenuo u lov, odapeo strelu i umesto životinje pogodio isposnika Zosima Sinaita koji se podvizivao u lokalnoj pećini. Na mestu gde je ovaj čovek ispustio dušu Miloš je započeo gradnju crkve.

Legenda kaže da ga je knez Lazar pozvao u boj na Kosovo rečima „tu mani zadužbinu i dolazi“, te tako nastade manastir Tumane.

Manastir koji je još u XVIII veku imao crep na krovu što je bila retkost, spalili su Turci a obnovljen je u doba kneza Miloša. Manastir je 1910. godine miniran zbog toga što je imao gostoprimnicu u kojoj su se tokom dana okupljali vernici, miniranje je naredio predsednik opštine koji je u blizini držao kafanu te se na taj način izborio protiv konkurencije. U narednih 14 godina zidan je sadašnji manastir koji je i osveštan 1924. godine. Samo 12 godina kasnije, nakon 5 vekova otkrivene su netruležene mošti Zosima Sinaita.

Od 1966. godine bio je ovo ženski manastir. Punih pola veka monahinje su u miru, tišini i molitvi čuvale njegove mošti, svakodnevno se penjući šumskim putem do njegove isposnice kako bi se u tišini molile. Postoji i lakši put da se pređe granica, ta moćna vodena sila koja povezuje 10 država raširila se svom svojom snagom i povezala Srbiju i Rumuniju. Na rumunskoj strani okreću se bele vetrenjače a na našoj se među zelenim algama njišu ribarski čamci iz kojih ribari pokušavaju da ulove svoju dunavsku neman.  Ovi ribarski vukovi, kako zovu alase ovih krajeva, često se mogu videti u vodi kako raspetljavaju svoje stare mreže. A ovde postoji izreka da samo onaj ko ima onu stvar da zapliva u Dunavu kod Golupca, može za sebe kaže da je plivač. Treba imati hrabrosti pa zaplivati na mestu gde je Dunav najmoćniji sve od Nemačke pa do Crnog mora. Velika brzina vode, nagle promene širine korita, snažni vrtlozi i podvodne stene, opasni su i za plovidbu a kamoli za plivanje. Ali kad nema druge, plivanje je jedina opcija jer sredinom reke prolazi državna granica i ribari često zalutaju u tuđe teritorijalne vode. Baš smešno za ribe koje je briga u kojoj državi plivaju.

Od izvora pa do ušća Dunav priča preko 20 jezika i upravo ta moć vode otvara gvozdenu kapiju Dunava, Đerdap. Najdužu, najveću i najlepšu klisuru Evrope nastalu kada se zbog velike geološke kataklizme taj deo Karpatskog masiva razcepio i kroz taj rascep isteklo je Panonsko more u Crno more. Đerdapski tok Dunava dugačak je 119 km a tragovi sve od vremena rimskih legija do današnjih dana ostali su uklesani na stenama klisure. I baš nekako dok je tu Zvonko te 2014. godine vodio dvočasovnu borbu sa somom kapitalcom, uloženo je 9 miliona evra u obnovu Golubačke tvrđave. Država je rekla da se za turizam Golupca naziru neki bolji dani. Sasvim slučajno te iste godine, nakon pola veka manastir Tumane prestaje da bude ženski manastir a otkopavaju se i mošti svetog Jakova. U njega dolazi mlado bratstvo između 20 i 30 godina.

Gospod odluči da na čudesan način baš preko ovih mladića iznese na videlo dana i proslavi u svome narodu srpskom velika čuda koja su se ovde odjednom počela dešavati.

Na početku je sve bilo kao u prvoj rundi boks meča, samo su se ispipavali a onda su monasi sa svim čudima izašli u javnost. Manastir Tumane danas ima najmlađe bratstvo, većina monaha ima između 30 i 40 godina. Kao takvi i vični tehnologiji modernog doba, sva čuda će prvo objaviti na netu, i taman uz završetak Golubačke tvrđave stvaraju savršenu promociju ovoga kraja. Dovoljno je posetiti njihovu FB stranicu i videti tu moć propagande, jer je njihova poslednja seansa bila isceljenje bola u leđima, a malo pre toga su rešili metastazu u glavi i rak dojke kod jedne žene. Ali morate paziti da pišete sve u superlativu jer ćete inače biti blokirani.

Manastir Tumane prestao je da bude ženski manastir, a on nažalost danas nije ni muški manastir, to mesto je pretvoreno u Tumane-medik. Tamo se danas leči sve, rak, sida, kovйd, narkomanija, plodnost, traumatologija, voda u kolenu, ušćaknuta leđa. Sve osim 7 smrtnih grehova. Za razliku od nas koje je prije 10 godina pred Tumanama dočekalo par monahinja na kaljavom putu, ljude će danas dočekati parking spreman za 100 autobusa i duplo toliko vozila. Asfalt je urađen čak i kroz šumu do Zosimove isposnice u kojoj se mogu naći pobacane valute svih lokalnih zemalja. Skromnost koja je išla uz Tumane vekovima, više ne postoji. Zakatančene kutije za obnovu manastira vise na svakom koraku i odmah ćete biti opomenuti da sveća od 10 dinara koju ste poneli od kuće neće moći da opere vaše grehe. Ali ona njihova velika od 5 evra svakako hoće. Uz još jednu napomenu da tu istu sveću nakon molitve ne nosite kući već ostavite, valjda kako bi je bratstvo još istu veče pretopilo i sutra prodalo po istoj ceni.

I onda mene i slične meni koji javnost upozoravamo na ovakve stvari nazivaju bezbožnicima, a ljude koji ovo rade svetim ocima. Dok se jedan monah iz manastira Tumane trenutno leči na VMA u Beogradu, njegov sabrat daje intervju za RTS sajt i kaže:

„Gledao sam kako su nepokretni ustajali a slepi progledali.“ Sve je video osim kako da reši gojaznost i veliku dioptriju na sopstvenim očima.

Manastir Tumane danas je najposećeniji manastir u Srbiji sa preko milion poseta godišnje. Ovaj manastir će posle zoološkog vrta uskoro postati i prvi manastir koji će dobiti i svoj hotel, kako bi se valjda do kraja uživili u ulogu giganta verskog turizma.

Onima koji ne dobiju pomoć tu gde su je potražili, monasi su spremni reći da je to zato što nisu dovoljno jaki u veri. Pa nema nikakve razlike između njih i doktora koji su pacijentu u najtežem periodu života spremni reći da mu je ostalo još mesec dana života.

Najstrašnije od svega toga je skrnavljenje moštiju velikih svetitelja. Monahinje su nekad u miru i tišini daleko od ljudskih očiju i dodira na svakih 7 godina presvlačile mošti svetog Zosima. Danas se to radi 2-3 puta godišnje pred kamerama kako bi se komadići odežde sekli i delili vernicima. Čak su mnoge turističke agencije prisvojile parolu: „Putujte s nama po odeždu svetog Zosima i Jakova.“ Sve su ovo nekakvi za nas strani obredi i znaci da smo dotakli dno, nadajući se duhovnosti koja nas oslobađa od stradanja.

Vele, tamo se odmah isceljuješ, pa grupe od 100 autobusa sveže pričešćenih idu da se odmah isceljuju, i svi problemi moraju da budu rešeni taj dan. Na takvim mestima sveštenici mogu da čitaju i magijske knjige, pohrlele mase to svejedno ne bi primetile. Njih zanima samo da se izbave od nevolje, čitaj ti šta hoćeš samo me isceli. Ma pročitaj mi usput i neku molitvu za posao, bitno je samo da mi krene prodaja i kupovina.

Mošti koje je kao petovekovnu tajnu skrivala u nedrima svojim zemlja tumanska, danas se nalaze u kivotu manastira Tumane i one jesu velika svetinja. Ali ono što se tamo radi nema nikakve veze sa pravoslavljem i još će mnogo vode proteći Dunavom dok Srbi to ne shvate…

Autor: Deki RS

Hvala na poverenju! Molimo vas podelite, širite istinu!