Чудотворни манастири, један је добар за женидбу и удају а други за бубреге. На овај начин су нам отете неке од наших највећих светиња и претворене у Клиничко-духовне здравствене центре.

Долазак у Голубац подсећа на спуштање у Херцег Нови.  Са ширином од скоро 7 км, Дунав је управо овде најшири на свом току. Моћ природе поиграла се са другом највећом реком Европе па је само 100 метара даље Дунав ту и најужи на свом току са ширином од 185 метара. Моћни Дунав овде ствара једно од најлепших места у овом делу света, Ђердапску клисуру. Због свог тока у облику левка, Дунав овде није само најшири и најужи, већ и најдубљи са дубином од 105 метара што је једна од највећих речних дубина на свету. Из ових дубина ће 2014. године Звонко Љујић извући сома капиталца од 120 кг, а до данас и многи људи ће загристи на неку другу бућкалицу ових крајева.

Доћи у Голубац пре десетак година и данас, није ни приближно исто. Пре би вас одмах научили 3 ствари, прва је да када се Дунав умири и постане раван као стакло, сигурно почиње киша за 20 минута. Онда би вам показали тврђаву Голубац из XIV века која се тад спремала за обнову, и поменули би да се у близини налази велика светиња, културно добро и споменик културе, манастир Нимник. Тек они који би сеоским путем кренули за Румунију, на обали Туманске речице видели би и истоимени манастир. Јавност у то време о њему није знала скоро ништа, мештани би само тихо рекли да је то женски манастир.

Народно предање нераскидиво је везано за косовског јунака Милоша Обилића, чији двори су се налазили недалеко од овог места. Он је једног дана кренуо у лов, одапео стрелу и уместо животиње погодио испосника Зосима Синаита који се подвизивао у локалној пећини. На месту где је овај човек испустио душу Милош је започео градњу цркве.

Легенда каже да га је кнез Лазар позвао у бој на Косово речима „ту мани задужбину и долази“, те тако настаде манастир Тумане.

Манастир који је још у XVIII веку имао цреп на крову што је била реткост, спалили су Турци а обновљен је у доба кнеза Милоша. Манастир је 1910. године миниран због тога што је имао гостопримницу у којој су се током дана окупљали верници, минирање је наредио председник општине који је у близини држао кафану те се на тај начин изборио против конкуренције. У наредних 14 година зидан је садашњи манастир који је и освештан 1924. године. Само 12 година касније, након 5 векова откривене су нетрулежене мошти Зосима Синаита.

Од 1966. године био је ово женски манастир. Пуних пола века монахиње су у миру, тишини и молитви чувале његове мошти, свакодневно се пењући шумским путем до његове испоснице како би се у тишини молиле. Постоји и лакши пут да се пређе граница, та моћна водена сила која повезује 10 држава раширила се свом својом снагом и повезала Србију и Румунију. На румунској страни окрећу се беле ветрењаче а на нашој се међу зеленим алгама њишу рибарски чамци из којих рибари покушавају да улове своју дунавску неман.  Ови рибарски вукови, како зову аласе ових крајева, често се могу видети у води како распетљавају своје старе мреже. А овде постоји изрека да само онај ко има ону ствар да заплива у Дунаву код Голупца, може за себе каже да је пливач. Треба имати храбрости па запливати на месту где је Дунав најмоћнији све од Немачке па до Црног мора. Велика брзина воде, нагле промене ширине корита, снажни вртлози и подводне стене, опасни су и за пловидбу а камоли за пливање. Али кад нема друге, пливање је једина опција јер средином реке пролази државна граница и рибари често залутају у туђе територијалне воде. Баш смешно за рибе које је брига у којој држави пливају.

Од извора па до ушћа Дунав прича преко 20 језика и управо та моћ воде отвара гвоздену капију Дунава, Ђердап. Најдужу, највећу и најлепшу клисуру Европе насталу када се због велике геолошке катаклизме тај део Карпатског масива разцепио и кроз тај расцеп истекло је Панонско море у Црно море. Ђердапски ток Дунава дугачак је 119 км а трагови све од времена римских легија до данашњих дана остали су уклесани на стенама клисуре. И баш некако док је ту Звонко те 2014. године водио двочасовну борбу са сомом капиталцом, уложено је 9 милиона евра у обнову Голубачке тврђаве. Држава је рекла да се за туризам Голупца назиру неки бољи дани. Сасвим случајно те исте године, након пола века манастир Тумане престаје да буде женски манастир а откопавају се и мошти светог Јакова. У њега долази младо братство између 20 и 30 година.

Господ одлучи да на чудесан начин баш преко ових младића изнесе на видело дана и прослави у своме народу српском велика чуда која су се овде одједном почела дешавати.

На почетку је све било као у првој рунди бокс меча, само су се испипавали а онда су монаси са свим чудима изашли у јавност. Манастир Тумане данас има најмлађе братство, већина монаха има између 30 и 40 година. Као такви и вични технологији модерног доба, сва чуда ће прво објавити на нету, и таман уз завршетак Голубачке тврђаве стварају савршену промоцију овога краја. Довољно је посетити њихову ФБ страницу и видети ту моћ пропаганде, јер је њихова последња сеанса била исцељење бола у леђима, а мало пре тога су решили метастазу у глави и рак дојке код једне жене. Али морате пазити да пишете све у суперлативу јер ћете иначе бити блокирани.

Манастир Тумане престао је да буде женски манастир, а он нажалост данас није ни мушки манастир, то место је претворено у Тумане-медик. Тамо се данас лечи све, рак, сида, ковйд, наркоманија, плодност, трауматологија, вода у колену, ушћакнута леђа. Све осим 7 смртних грехова. За разлику од нас које је прије 10 година пред Туманама дочекало пар монахиња на каљавом путу, људе ће данас дочекати паркинг спреман за 100 аутобуса и дупло толико возила. Асфалт је урађен чак и кроз шуму до Зосимове испоснице у којој се могу наћи побацане валуте свих локалних земаља. Скромност која је ишла уз Тумане вековима, више не постоји. Закатанчене кутије за обнову манастира висе на сваком кораку и одмах ћете бити опоменути да свећа од 10 динара коју сте понели од куће неће моћи да опере ваше грехе. Али она њихова велика од 5 евра свакако хоће. Уз још једну напомену да ту исту свећу након молитве не носите кући већ оставите, ваљда како би је братство још исту вече претопило и сутра продало по истој цени.

И онда мене и сличне мени који јавност упозоравамо на овакве ствари називају безбожницима, а људе који ово раде светим оцима. Док се један монах из манастира Тумане тренутно лечи на ВМА у Београду, његов сабрат даје интервју за РТС сајт и каже:

„Гледао сам како су непокретни устајали а слепи прогледали.“ Све је видео осим како да реши гојазност и велику диоптрију на сопственим очима.

Манастир Тумане данас је најпосећенији манастир у Србији са преко милион посета годишње. Овај манастир ће после зоолошког врта ускоро постати и први манастир који ће добити и свој хотел, како би се ваљда до краја уживили у улогу гиганта верског туризма.

Онима који не добију помоћ ту где су је потражили, монаси су спремни рећи да је то зато што нису довољно јаки у вери. Па нема никакве разлике између њих и доктора који су пацијенту у најтежем периоду живота спремни рећи да му је остало још месец дана живота.

Најстрашније од свега тога је скрнављење моштију великих светитеља. Монахиње су некад у миру и тишини далеко од људских очију и додира на сваких 7 година пресвлачиле мошти светог Зосима. Данас се то ради 2-3 пута годишње пред камерама како би се комадићи одежде секли и делили верницима. Чак су многе туристичке агенције присвојиле паролу: „Путујте с нама по одежду светог Зосима и Јакова.“ Све су ово некакви за нас страни обреди и знаци да смо дотакли дно, надајући се духовности која нас ослобађа од страдања.

Веле, тамо се одмах исцељујеш, па групе од 100 аутобуса свеже причешћених иду да се одмах исцељују, и сви проблеми морају да буду решени тај дан. На таквим местима свештеници могу да читају и магијске књиге, похрлеле масе то свеједно не би приметиле. Њих занима само да се избаве од невоље, читај ти шта хоћеш само ме исцели. Ма прочитај ми успут и неку молитву за посао, битно је само да ми крене продаја и куповина.

Мошти које је као петовековну тајну скривала у недрима својим земља туманска, данас се налазе у кивоту манастира Тумане и оне јесу велика светиња. Али оно што се тамо ради нема никакве везе са православљем и још ће много воде протећи Дунавом док Срби то не схвате…

Аутор: Деки РС

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!