Велики спортиста и још већи човек дао је живот за своју земљу
На Ђурђевдан 6. маја 1999. године у 36. години живота, носећи униформу Војске Југославије, погинуо је славни атлетичар Горан Раичевић.
Рођен је 1963. године у Стројници код Бруса на обронцима Копаоника, а атлетиком је почео да се бави 1975. године. Све је радио беспрекорно и с успехом, као ђак школе у Разбојни, бруске Гимназије и дипломац Пољопривредног факултета. Био је репрезентативац и један од најбољих уличних тркача у СФРЈ. Током каријере трчао је за Атлетски клуб ,,Црвена звезда“ (1984-1985), АК ,,Партизан“ (1989-1999), АК „Брус“ (1995-1996), АК “Соко“ (1997-1999). Највећи успех му је био освајање злата на Б купу Европе и сребро на А купу Европе. Своју последњу трку истрчао је 21. марта у Нишу (победио у маратону) пред сам почетак НАТО бомбардовања.
Као врхунски спортиста могао је да се не одазове на војни позив. Уместо да оде на такмичење, отишао је у рат да брани своју земљу и народ. Код куће је оставио супругу са двоје петогодишњих близанаца. Иако ослобођен војне обавезе, обукао је сивомаслинасту униформу и прикључио се 8. априла 1999. година Трећем батаљону Приштинског корпуса. Страдао је на Ђурђевдан 1999. године у селу Качикол на Космету, где су. упали у заседу шиптарских терориста. Снајпертиста је гађао возача камиона, а погодио је Горана који је седео иза њега, метак је пробио шлем. Остали војници били су изложени рафалној паљби, израњавани ипак су преживели.
Могао је Горан као репрезентативац СР Југославије да одбије војни позив и да буде демобилисан, али част и образ му то нису дозволили. Одлучан у намери да изврши своју дужност говорио је: “Шта ако ја не идем, да дође неко из Суботице да ми брани праг куће. Како да не идем, шта би рекли моји из Стројинаца, да сам кукавица, да сам изневерио своју децу, свој народ и себе… Идем, јер ми је то дужност!“
У данашњем времену великог моралног пада људи, велика већина наших успешних спортиста који су само сурови професионалци, оптерећени личним интересима, веома су лош пример младима. Од таквих спортиста је тешко очекивати да нешто ураде за своју земљу и народ, када неће да носе дрес репрезентације Србије или то чине безвољно без искрене љубави. На нашу велику срамоту има и спортиста који своју велику популарност користе радећи у интересу непријатеља ове земље. Због тога треба увек истицати пример великог атлетичара и још већег човека из Бруса, који би да није његове породице и пријатеља био заборављен.
Витез са Копаоника, Горан Раичевић, показао је шта значи бити спортиста родољуб. Он треба да буде пример не само спортистима, него свима, како се искрено воли своја земља и народ. Нека Господ подари Горану место у Царству Небеску где су Лазар, Милош и остали србски витезови.
Учинимо што до нас стоји, остало ће Господ дати!
Раб Божији Горан Живковић
