Велика, болна и необорива истина, која се крије и прећуткује, али се не може сакрити

САГЛЕДАВАЊЕ СРБСКОГ БОЛА

Фото: in4s.net

У сваком рату у којем смо ми Срби учествовали, највише су нам страдали и гинули млади, храбри, часни и поштени људи, као и најбољи домаћини.

И док нам се то у сваком рату дешавало, да смо губили и остајали без најбољег и најздравијег људског семена. До тада су се србски преваранти, лицемери, кукавице и дезертери од сваког рата склањали, сакривали и извлачили. Поред тога су се и успешно множили, али и ширили, те су после сваког рата, уз помоћ мита, веза и везица, као и оног опљачканога, веома лако су се убацивали у власт, освајајући за себе све привилегије, али и све почасти.

Многобројни србски олош, од којег многи постадоше газде, политичари и функционери, постадоше и незамјенљива власт, која направи свој систем владања: И то уз помоћ свештенства и лажних, празних и неспособних интелектуалаца; те они одма и то удружени и разврстани у многе политичке странке, после сваког завршеног рата, одбацише, понизише и пљунуше на све изморене, исцрпљене и преживеле србске борце, али и на њихове породице. Доводећи их – већину, до тог јадног, несретног и недоличног просјачког штапа. А што је по Божијој промисли, један велики и неопростив грех, који код нас Срба, није само једном, према свим оним најбољим Србима и борцима почињен. Борцима који се кад је рат отпочео, нису крили, чували, а нити штедели, а нити су се бојали изгубити своје здравље и животе, и то за наш народ и државу, као и њену слободу. И уместо да су ти борци за своју жртву и ратни учинак заслужено награђени и у народу уважени, они су од стране сваке власти и србског олоша, бедно, кукавички и злочиначки поижени и као људи одбачени. А са чим се и народ сложио и помирио, јер на све те неправде и велики грех, само ћути.

Кад се такви људи – борци и јунаци, ти творци државе и слободе одбаце и као људи згазе и понизе, и то од власти и осталог људског олоша, као и од народа, е, онда се дешава и понавља, баш све оно, што се нама Србима дешава – велика патња, зло, страдање и неправда. Не само данас, већ и у задњем веку.

А сем те трагичне и велике изгибије и страдања и то оних, међу нама Србима најбољих, дешава нам се и то: Да нас је по Божијој промисли, данас све мање и то оних часних, поштених и храбрих, али и паметних и вредних Срба, који воле и бране истину и правду, народ и државу, као и Господа Бога, Божје дело, али и Божије законе. Јер оне добре Србе, које не изгубисмо у ратовима, изгубисмо у послератном периоду и то ради сваке власти и нашег србског олоша, који су се здушно трудили, да што више часних, паметних и поштених Срба, нарочито младих, из те наше ојађене, опљачкане и лоповске државе у туђи и страни свет протерају. Из разлога да им та младост, у њиховом злочиначком, пљачкарошком и издајничком владању у држави, не би сметали или им неке проблеме правила.

Ма све ово што приметих, казах и јавно изнесох је велика, болна и необорива истина, без обзира што се она крије и прећуткује, она се не може сакрити, нити ће је ико, икада моћи побити. Без обзира ко то покуша, увек ће га победити необориве и веродостојне чињенице, односно истина: Да смо у сваком рату и то немилице губили оно најбоље и најздравије људско семе, док су се лицемери, преваранти, лопови, кукавице и дезертери и те како извлачили, сакривали и чували, а уз то и множили и успешно ширили.

Тако да су после сваког рата, ти србски олоши, обучени у политичка, свештеничка, интелектуална, полицијска, судијска, тужилачка, или адвокатска, докторска, али и просветна, као и у културна, спортска, али и у високо – официрска одела, и то удружено, увек су се и веома лако и то без икаквих потешкоћа дочепали власти, као и свих привилегија, али и свих почасти, које су ти олоши и банде, увек између себе, као и сва материјална добра “братски” – делили. Поготово и све оно, што су током рата од бораца, њихових породица, али и ћутљивог народа опљачкали.

Тако нам би и у овим последњим ратовима, приликом распада труле, наказне и комунистичке Југославије, где и те како, али и много, не само у људству, већ и материјално, али и територијално пострадасмо. И то највише захваљујући том нашем побројаном лоповском и издајничком олошу. Којем данас, не може помоћи ни она често, међу нама Србима изговарана лаж: Да нам је за нашу муку, изгибију и страдање, крив неко други. Што по мени није истина, јер кривац је ту, међу нама, а то је наш србски олош, и он нас и то одавно, води путем изгибије, страдања и пропадања, говорећи нам: Како су били приморани, да између два зла, бирају оно мање зло??? Иако је зло – зло, свеједно које величине било, и баш ради те истине, ни један честит и Богу веран човек, никада неће одабрати ни једно зло, већ ће се против зла, до задњег момента борити, не жалећи у тој борби и свој живот изгубити. Што никада није била одлика “нашег“ србског олоша и издајничке банде, већ је њихова одлика лаж, превара, лицемерство, кукавичлук, дезертерство, пљачка и издаја народа и државе. Поготово издаја и понижење наших војника – бораца, као и ратних ветерана и њихових породица. То је код нас и данас тако, ништа се међу нама Србима није променило, сем што можда данас наш народ, много громогласније и јуначки ћути, док гледа ту банду и србски олош, који нас засигурно води у ново пропадање и у још веће страдање. Којем се ни мало не радујем, већ на то упозоравам, да не би смо опет остали без оних најбољих, најхрабријих, највреднијих, али и најпаметнијих и најчаснијих домаћина и њихове, а наше деце. А без којих остадосмо у прошлим ратовима, изгибијама и страдањима.

Те ради тога и толиког губитка и данас ходамо обезглављени, обезбожени и обневидели, ударајући у свако зло, које нас уз помоћ нашег србског олоша и политичких банди заскаче, јаше, али и бездушно, уз велики бол уништава.

Аутор: Милосав Кнежевић Миле

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!