Ускршње честитке са Запада

Фото: Википедиа/Музеј историје Југославије, Тањуг/Тара Радовановић, С. Пикула

Радујемо се једном од два највећа хришћанска празника, којим се слави васкрсење Божије за све вернике хришћанске православне и католичке цркве. Велики празник се слави у сваком дому широм Србије. Комшије и рођаци свих генерација једни другима поручују „Христос воскресе”, и одговарају „Ваистину воскресе”.

Зашто онда не желимо да нам наши западни пријатељи католичке и протестантске вере овај велики празник честитају? Зато што су нам, макар у три наврата, Ускрс честитали бомбама, огромним разарањима, хиљадама мртвих грађана Србије: 1941. године у немачком, 1944. године у савезничком и 1999. године у НАТО аранжману. Има ли дрске симболике и поруке у одабиру датума када су на Србију, савезничку земљу у два светска рата, бачене толике тоне авионских бомби? Вероватно да има, али је до сада нисмо директно изразили. Да ли они мисле да су грађани Србије ђаволског рода, или сматрају да смо толико грешни те преузимају улогу која им не припада – да нас казне, чак и без одобрења међународних организација? Ко им даје право да се ставе у улогу колективних убица, а да их, после тога, није срамота да сличне смртоносне походе понове? Верују ли они у истог Бога, и плаше ли се греха? Да се подсетимо.

На Ускрс, 6. априла 1941. године, Београђани су се у 6.50 часова пробудили под хиљадама (или око 400 тона) бомби које су им немачке „штуке” испоручиле у операцији „Одмазда”. Сравнили су са земљом домове поспаних, Вазнесенску цркву пуну верника на јутарњој молитви (неколико стотина мртвих), Стари двор, музеје са доказима наше хришћанске историје и Народну библиотеку Србије, уништавајући 350.000 књига, уникатне документе и више од 200 старих и светих књига цивилизацијске вредности од 8. века до новијих времена. Уништени су Железничка станица, Главна пошта, Учитељски дом, Земунски аеродром, потпуно је разорено 714 и теже оштећено 1.888 зграда. Никада није тачно утврђен број погинулих, процене се крећу од 3.500 до 4.000 људи (немачки извори).

Други пут, на први и други дан Васкрса, 16. и 17. априла 1944, највећи градови Србије претрпели су 11 ваздушних напада америчких авиона, са десетинама хиљада „пријатељских бомби” (само на Београд пало је 1.457 бомби), наводно да би докрајчили немачку војску која се повлачила од Солуна ка Београду, и даље. Број цивилних жртава у Београду био је већи него у немачком бомбардовању три године раније. Краљевска влада у Лондону проценила је да је погинуло 3.000 Београђана и око 1.200 Земунаца, а уништене су и главне фабрике у Београду, Панчеву, рафинерија у Земуну и аеродром. Бомбе су овог пута пале на Цркву Александра Невског, многе болнице и дечје домове, на Каленићеву пијацу, на Бајлонијеву пијацу, а уништено је и породилиште у Крунској улици. Сравњене су Теразије, главни београдски трг. Као на немачким, тако је и на америчким бомбама писало „Срећан Ускрс”. Оба бомбардовања извршена су у недељу, када се спрема прослава великог празника. Нешто пре тога бомбардован је Ниш, 30. марта 1944, са око 250 погинулих. Пошто све то није било довољно, накнадно је, 6. септембра 1944, бомбардован Лесковац, у то време град са 28.000 становника, у којем је страдало 4.000 до 7.000 житеља, и том приликом уништено 1.840 објеката, центар града, Соколски дом, хотели. Узгред да поменемо да се, код савезника, друг Кардељ оштро успротивио да у овим операцијама буде бомбардована Љубљана, а друг Ј. Б. Тито био је против могућег бомбардовања Загреба.

Најзад, на Васкрс 1999. НАТО савезници отпочели су, попут видео-игрица, компјутерски вођено најразорније бомбардовање Београда и СРЈ са велике дистанце и висина (под кодним именом „Племенити наковањ”, а не „Милосрдни анђео”), честитајући нам на тај начин велики празник, без одобрења Савета безбедности УН. У ствари, уместо честитања православног Васкрса Србима, они су за своја руководства приредили представу поводом педесетогодишњице НАТО-а, измишљајући непријатеља на коме би искалили упозоравајућу ђаволску моћ и оправдали његов опстанак. О разарањима и жртвама све знамо, пошто смо недавно обележили годишњицу срамне НАТО агресије, чије ћемо последице дуго испаштати.

Зато и кажемо да убудуће не желимо васкршње честитке из западних пријатељских земаља.

Аутор: Владимир Првуловић

Извор: Политика

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!