Upoznajte Krašovane, Srbe katolike koje su srpski jezik i običaji spasili od pretapanja u Rumune i Bugare
I u Banatu ima Srba katolika. To su Srbi Krašovani koji stanuju u Krašo-Severinskoj (Krassó-Szörény) županiji, a u trokutu između Vršca, Lugoša i Oršave, u tome moru rumunskom, ima ih 20.000 duša. Neobično su lepog soja, jaki ljudi, bave se zemljoradnjom i dobri su baštovani. Govore čisto srpski, među tim se nazivaju Krašovani (po svoj prilici po reci Karašu, koja u brdu Mušnjaku izvire a kod Kajtasova i Palanke u Dunav utiče).
Ali kad ih upitate, kako govore, odgovoriće vam kao i bački Šokci, da govore srpski. Oni su očuvali – i ako okruženi samim strancima, – srpski jezik, srpske običaje i sve osobine, koje karakterišu srpsko pleme, a uz to su po veri rimokatolici. I što je najkarakterističnije, njima je baš to pomoglo, da očuvaju sve do danas svoje srpsko obeležje.
Njihova pravoslavna braća, naseljena na dunavskoj obali od srpske Klisure so Rršave (Oršave) pretopiše se u Rumune, između ostalog i za to, što su bili jednoverni sa nadmoćnim Rumunima. Još samo prezimena tih porodica i srpska imena mesta, brda, reka, položaja (Domogled, Treskavica, Bistrica, Černa, Izvor, Izlaz, Drenkovo, Moldava i td.) kazuju putniku, da su to bili Srbi.
Među tim Krašovane je baš razlika u veri spasla od pretapanja u Rumune i oni su i sada Srbi po svemu. Zlo je samo, što nemaju svojih škola, ali sad je i u tom pošlo na bolje, jer se sad u njih pojavio pokret za osnivanje narodnih škola.
Ponudu iz Bugarske da se „kao Bugari“ isele u svoju „staru otadžbinu“, odbili su Krašovani najodlučnije, jer – vele – oni nisu Bugari, već Srbi. Vredno bi bilo dublje ispitati ovaj zabačeni, skoro nepoznati kraj Srpstva. To je pokrenuo ove godine beogradski „Dnevni List“.
Što se pak njihova porekla tiče ima dve versije: ili su se naselili iz Hercegovine (kao i Bunjevci) ili iz crnogorskog okruga u Srbiji. Ako stoji ovo, da su se naselili u ove krajeve 1730. god. ili pravilnije 1737. god, dakle u doba poslednje seobe Srba iz Srbije u Ugarsku pod pećkim patrijarhom Arsenijem IV. Jovanovićem Šakabentom, onda su oni poreklom iz Srbije.
U to vreme istorija ne beleži veće seobe iz Hercegovine, a Bunjevci su se – kao što znamo – doselili u 80. godinama XVII. veka. Katoličku veru primiše Krašovani u drugoj polovini XVIII. veka (1765. g.) za vladavine Marije Terezije, a posle seobe Srba u Rusiju (1751.-1753. g.), dakle u doba najvećeg unijaćenja, koje ih je izvesno i lišilo pravoslavne vere.
Autor: Ivan Ivanić, „O Bunjevcima“, Subotica, 1894.
Izvor: Opanak (Rasen)
