Upotrebi trud, čuvaj umerenost (i) bićeš bogat…

Pouka na dan spomena svt. Mitrofana Voronježskog

1. Sveti Mitrofan, u čiju čast smo se okupili mi, braćo, sada u ovom hramu, pred svoju smrt napisao je duhovno zaveštanje, koje čini izuzetan spomenik arhipastirske delatnosti svetitelja. U njemu svetitelj predaje savete crkvenim pastirima, sudijama, načelnicima, a u zaključku zaveštanja svim hrišćanima govori: „Upotrebi trud, čuvaj umerenost (i) bićeš bogat. Uzdržano pij, malo jedi (i) bićeš zdrav. Čini dobro, beži od zla (i) bićeš spašen“.

Kratak je ovaj zaključak, ali on, obuhvatajući dobra i privremenog i večnog života, (zaprepašćuje) poražava svakog pažljivog hrišćanina svojom dubinom i tačnošću.

2. Na izgrađivanje naše (nazidanje) danas ćemo zadržati pažnju na prvom delu zaključka iz zaveštanja svetog Mitrofana, koji svakom od nas govori: „upotrebi trud, čuvaj umerenost (i) bićeš bogat“.

Bogatstvo – to je blago, koje mnogi od nas stavljaju iznad svih dobara na zemlji, – u kome polažu svoju sreću i za kojim jure celog života sa velikim usrđem (ne-oslabnim). A šta sve ljudi ne preduzimaju da bi stekli bogatstvo?

Čas oni lišavaju sebe zadovoljstava u najnužnijim potrebama (nasušnim) i malo-pomalo padaju u škrtost, koja pomračuje um i isušuje srce, čini čoveka okrutnim i ne-saosećajnim (ne-sastradateljnim) prema tuđim gorčinama (nesrećama), primorava ga da pohlepnim očima gleda na svako tuđe dobro.

Čas se oni spuštaju u lakomislena i nepoštena (nečasna) preduzeća, računajući na brzu i laku zaradu, i umesto toga gube ponekad i ono, što su imali u vlasništvu.

Čas oni maštaju o velikim dobicima i bacaju se na svakakve dobrotvorne nagradne igre, ne radi toga da bi ukazali pomoć stradalnicima, nego samo radi toga, da bi osvojili veliki dobitak.

Čas se oni radi brze zarade upuštaju u različite prevare i falsifikate, u krađu, a ponekad čak i ubistvo.

Težnja da brzo zaradimo (da steknemo) blagostanje porodilo je u nama takvo mnoštvo falsifikata u našoj hrani, piću i odeći, da živimo u strahu za svoje zdravlje, a samim tim i za svoj život. Na taj način od svih briga o sticanju bogatstva stradaju i muče se svi: i oni, koje zarađuju, i oni, na čiji se račun zarađuje. A međutim, kako su prosta i opšte-dostupna ta sredstva za sticanje bogatstva, koja predlaže veliki Voronježski svetitelj Mitrofan. „Upotrebi trud, čuvaj umerenost (i) bićeš bogat“, govori on.

a) I tako, ko od vas, braćo, želi da bude bogat, taj neka bude trudoljubiv. Telesni trud razvija i jača naše telesne sile, a umni trud razvija i jača sile duševne. Trud uređuje naš život, uči nas da cenimo odmor od trudova i prisiljava nas da tražimo odmor na vreme. Lenjivom i neradnom (čoveku) nikad nije odmor tako sladak i tako koristan kao čoveku radniku (trudbeniku).

Trud daje čoveku krepak san, koji bodri i krepi njega; trud čini za čoveka i najprostiju i ne-odabranu (ne-prefinjenu) hranu ukusnom i hranljivom. Trud daje čoveku dobro zdravlje, dobro raspoloženje duha, a otuda i dug život i miran život. Mirna je savest kod čoveka, koji zarađuje hleb svojim trudom.

Mirom i spokojem duševnim i telesnim blagosilja Bog trudoljubive porodice, koje su navikle da u trudu poštuju Boga i Gospoda, Svetu Crkvu i Njene propise (ustanove), da se povinuju vlasti i zakonu. Trud stoga ima veliki značaj za državu. Silan je i jak narod, u kome se svi trude na delima svog zvanja kao pčele u košnici, i koji ne nalaze nikakvog zadovoljstva u neradu i jedenju (hleba) za badava.

Moćno je ono carstvo, gde svako časno radi na nečemu i niko ne teži da živi bez truda na račun drugih. Opšte narodno blagostanje je udeo takvog srećnog carstva. Eto, gde je naše i narodno i lično bogatstvo – u trudu. Trudi se i bićeš bogat zdravljem i silama telesnim i duševnim; trudi se – i bićeš bogat dobrima zemaljskim – plodovima trudova tvojih; trudi se i bićeš bogat bodrošću i veseljem; trudi se i bićeš bogat mirom i spokojstvom spoljašnjim i unutrašnjim; trudi se, svako po (svojim) silama, i prinosi svoj udeo u opšte bogatstvo naroda i carstva, kome pripadaš.

b) Ako trudu pridodaš i drugo sredstvo za sticanje bogatstva, ukazano svetim Mitrofanom i nazvano „umerenost“, onda svako, ko se koristi tim sredstvima, može smatrati sebe obezbeđenim u životu (osiguranim). Umerenost jeste umerenost u svemu. Svako od nas u svemu: u trudu i zanimanju, u hrani i odeći, u zadovoljstvu i razonodi, u zabavi i veselju takođe, kao i u skorbama i žalostima, treba znati meru i izvan granica nje ne izlaziti.

Umerenost može ograničiti naše telesne potrebe do veoma malih razmera. Umerenost će nam dati takvo zadovoljstvo malim, kakvo nemaju ljudi, koji imaju ne-brojana sredstva. Umerenost će nas izbaviti od krajnje štetnog nezadovoljstva svojim stanjem i čak „razočarenja“ životom, od zavisti, neprijateljstva i svađa, predohraniće nas od prejedanja i pijanstva, spasiće nas od svih drugih plotskih strasti i poroka.

Umerenost će nas primorati u samim teškoćama da ne dolazimo do iznemoglosti (iscrpljenosti), da se ne hvatamo za dela iznad moći i stoga štetna (dela) za nas. Umerenost neće dozvoliti da mi provodimo vreme u odvojenosti i nepristojnom veselju. Umerenost će i u nesreći dati bodrost i silu da se podnese (nesreća), obraćajući naše srce ka Onome (Bogu), Koji po premudrim planovima uređuje naše spasenje i šalje nam različite skorbe (nevolje), da bi nas izbavio od poročnog života, da bi nas odvojio od pristrašća prema zemlji i ploti i da bi nas odvratio od raznih iskušenja, opasnih za nas.

Pri umerenosti u celom načinu života, koliko se uštedi kod čoveka i snage i zdravlja i sredstava! Zaista u njoj je veliko bogatstvo za svakoga od nas. Budi, ljubljeni brate, umeren u svemu u životu – i bićeš zadovoljan svojim žrebom (udelom), i bićeš zdrav, veseo i srećan, koliko je to dostupno čoveku u sadašnjem životu.

Da bi se ubedili u to, da su reči svetog Mitrofana o trudu i umerenosti pravedne (istinite), mi, braćo, treba samo da pogledamo oko sebe. Ko je među nama bedan i siromašan, ko luta po celom svetu bez posla i zanimanja, čineći teret za pojedince i čitave zajednice? Onaj, koji neće da radi – ko je naviko na siromaštvo, ko se okrenuo na sramni zanat, – ko se predaje pijanstvu i svakom ne-uzdržanju, – koga roditelji od mladih godina nisu naučili trudu i na koga nisu nametnuli uzdu umerenosti i uzdržanja. Bedni su i siromašni, jadni i nesrećni takvi ljudi.

U sadašnje vreme, kad se gotovo svi žale na teškoće i bede (nesreće) u životu, svi (valja) da primimo k srcu pouku velikog svetitelja Mitrofana o trudu i umerenosti. Ne bez osnova, na ukor našem vremenu, kao na uzrok naših beda često ukazuju na Božiju kaznu zbog toga, što ljudi neće da žive po Božijem zakonu: trudoljubivo i časno, umereno i uzdržljivo. Zemljoradnici ne vide dobre žetve na svojim njivama zato, što neće na dužan način da obrađuju svoju hraniteljku – zemlju.

Zanatlije i fabrički radnici žive u siromaštvu i ubogosti ne samo zato, što nedeljne i praznične dane ne posvećuju Bogu i svojoj duši, nego i mnoge radne dane provode u pijanstvu i raspustvu. I trgovci se ne bogate zato, što neće po savesti i radi Boga da se bogate, nego jedino radi toga, da bi provodili život u neumerenoj raskoši i zadovoljstvima.

3. Pomolimo se, braćo, velikom ugodniku Božijem, svetom Mitrofanu, da pomogne svojim posredovanjem pred Bogom svim sinovima Rusije da steknu i sačuvaju dobre navike u trudu i umerenosti. I svi mi da nastojimo svim silama u životu da sledujemo zaveštanju svetitelja: „upotrebi trud, čuvaj umerenost (i bićeš bogat)“. Amin.

Protojerej Grigorij Djačenko