Употреби труд, чувај умереност (и) бићеш богат…

Поука на дан спомена свт. Митрофана Вороњежског

1. Свети Митрофан, у чију част смо се окупили ми, браћо, сада у овом храму, пред своју смрт написао је духовно завештање, које чини изузетан споменик архипастирске делатности светитеља. У њему светитељ предаје савете црквеним пастирима, судијама, начелницима, а у закључку завештања свим хришћанима говори: “Употреби труд, чувај умереност (и) бићеш богат. Уздржано пиј, мало једи (и) бићеш здрав. Чини добро, бежи од зла (и) бићеш спашен”.

Кратак је овај закључак, али он, обухватајући добра и привременог и вечног живота, (запрепашћује) поражава сваког пажљивог хришћанина својом дубином и тачношћу.

2. На изграђивање наше (назидање) данас ћемо задржати пажњу на првом делу закључка из завештања светог Митрофана, који сваком од нас говори: “употреби труд, чувај умереност (и) бићеш богат”.

Богатство – то је благо, које многи од нас стављају изнад свих добара на земљи, – у коме полажу своју срећу и за којим јуре целог живота са великим усрђем (не-ослабним). А шта све људи не предузимају да би стекли богатство?

Час они лишавају себе задовољстава у најнужнијим потребама (насушним) и мало-помало падају у шкртост, која помрачује ум и исушује срце, чини човека окрутним и не-саосећајним (не-састрадатељним) према туђим горчинама (несрећама), приморава га да похлепним очима гледа на свако туђе добро.

Час се они спуштају у лакомислена и непоштена (нечасна) предузећа, рачунајући на брзу и лаку зараду, и уместо тога губе понекад и оно, што су имали у власништву.

Час они маштају о великим добицима и бацају се на свакакве добротворне наградне игре, не ради тога да би указали помоћ страдалницима, него само ради тога, да би освојили велики добитак.

Час се они ради брзе зараде упуштају у различите преваре и фалсификате, у крађу, а понекад чак и убиство.

Тежња да брзо зарадимо (да стекнемо) благостање породило је у нама такво мноштво фалсификата у нашој храни, пићу и одећи, да живимо у страху за своје здравље, а самим тим и за свој живот. На тај начин од свих брига о стицању богатства страдају и муче се сви: и они, које зарађују, и они, на чији се рачун зарађује. А међутим, како су проста и опште-доступна та средства за стицање богатства, која предлаже велики Вороњежски светитељ Митрофан. “Употреби труд, чувај умереност (и) бићеш богат”, говори он.

а) И тако, ко од вас, браћо, жели да буде богат, тај нека буде трудољубив. Телесни труд развија и јача наше телесне силе, а умни труд развија и јача силе душевне. Труд уређује наш живот, учи нас да ценимо одмор од трудова и присиљава нас да тражимо одмор на време. Лењивом и нерадном (човеку) никад није одмор тако сладак и тако користан као човеку раднику (трудбенику).

Труд даје човеку крепак сан, који бодри и крепи њега; труд чини за човека и најпростију и не-одабрану (не-префињену) храну укусном и хранљивом. Труд даје човеку добро здравље, добро расположење духа, а отуда и дуг живот и миран живот. Мирна је савест код човека, који зарађује хлеб својим трудом.

Миром и спокојем душевним и телесним благосиља Бог трудољубиве породице, које су навикле да у труду поштују Бога и Господа, Свету Цркву и Њене прописе (установе), да се повинују власти и закону. Труд стога има велики значај за државу. Силан је и јак народ, у коме се сви труде на делима свог звања као пчеле у кошници, и који не налазе никаквог задовољства у нераду и једењу (хлеба) за бадава.

Моћно је оно царство, где свако часно ради на нечему и нико не тежи да живи без труда на рачун других. Опште народно благостање је удео таквог срећног царства. Ето, где је наше и народно и лично богатство – у труду. Труди се и бићеш богат здрављем и силама телесним и душевним; труди се – и бићеш богат добрима земаљским – плодовима трудова твојих; труди се и бићеш богат бодрошћу и весељем; труди се и бићеш богат миром и спокојством спољашњим и унутрашњим; труди се, свако по (својим) силама, и приноси свој удео у опште богатство народа и царства, коме припадаш.

б) Ако труду придодаш и друго средство за стицање богатства, указано светим Митрофаном и названо “умереност”, онда свако, ко се користи тим средствима, може сматрати себе обезбеђеним у животу (осигураним). Умереност јесте умереност у свему. Свако од нас у свему: у труду и занимању, у храни и одећи, у задовољству и разоноди, у забави и весељу такође, као и у скорбама и жалостима, треба знати меру и изван граница ње не излазити.

Умереност може ограничити наше телесне потребе до веома малих размера. Умереност ће нам дати такво задовољство малим, какво немају људи, који имају не-бројана средства. Умереност ће нас избавити од крајње штетног незадовољства својим стањем и чак “разочарења” животом, од зависти, непријатељства и свађа, предохраниће нас од преједања и пијанства, спасиће нас од свих других плотских страсти и порока.

Умереност ће нас приморати у самим тешкоћама да не долазимо до изнемоглости (исцрпљености), да се не хватамо за дела изнад моћи и стога штетна (дела) за нас. Умереност неће дозволити да ми проводимо време у одвојености и непристојном весељу. Умереност ће и у несрећи дати бодрост и силу да се поднесе (несрећа), обраћајући наше срце ка Ономе (Богу), Који по премудрим плановима уређује наше спасење и шаље нам различите скорбе (невоље), да би нас избавио од порочног живота, да би нас одвојио од пристрашћа према земљи и плоти и да би нас одвратио од разних искушења, опасних за нас.

При умерености у целом начину живота, колико се уштеди код човека и снаге и здравља и средстава! Заиста у њој је велико богатство за свакога од нас. Буди, љубљени брате, умерен у свему у животу – и бићеш задовољан својим жребом (уделом), и бићеш здрав, весео и срећан, колико је то доступно човеку у садашњем животу.

Да би се убедили у то, да су речи светог Митрофана о труду и умерености праведне (истините), ми, браћо, треба само да погледамо око себе. Ко је међу нама бедан и сиромашан, ко лута по целом свету без посла и занимања, чинећи терет за појединце и читаве заједнице? Онај, који неће да ради – ко је навико на сиромаштво, ко се окренуо на срамни занат, – ко се предаје пијанству и сваком не-уздржању, – кога родитељи од младих година нису научили труду и на кога нису наметнули узду умерености и уздржања. Бедни су и сиромашни, јадни и несрећни такви људи.

У садашње време, кад се готово сви жале на тешкоће и беде (несреће) у животу, сви (ваља) да примимо к срцу поуку великог светитеља Митрофана о труду и умерености. Не без основа, на укор нашем времену, као на узрок наших беда често указују на Божију казну због тога, што људи неће да живе по Божијем закону: трудољубиво и часно, умерено и уздржљиво. Земљорадници не виде добре жетве на својим њивама зато, што неће на дужан начин да обрађују своју хранитељку – земљу.

Занатлије и фабрички радници живе у сиромаштву и убогости не само зато, што недељне и празничне дане не посвећују Богу и својој души, него и многе радне дане проводе у пијанству и распуству. И трговци се не богате зато, што неће по савести и ради Бога да се богате, него једино ради тога, да би проводили живот у неумереној раскоши и задовољствима.

3. Помолимо се, браћо, великом угоднику Божијем, светом Митрофану, да помогне својим посредовањем пред Богом свим синовима Русије да стекну и сачувају добре навике у труду и умерености. И сви ми да настојимо свим силама у животу да следујемо завештању светитеља: “употреби труд, чувај умереност (и бићеш богат)”. Амин.

Протојереј Григориј Дјаченко