Upokojio se starac Jefrem Filotejski i Arizonski
7. decembra oko 6:00 časova po srednjeevropskom vremenu upokojio se znameniti svetogorski starac Jefrem.
Veliki savremeni podvižnik, proiguman svetogorskog manastira Filotej, starac Jefrem Filotejski (u svetu Joanis Moraitis) se rodio 24. juna 1928. godine u gradu Volos (Grčka). Sa 19 godina se odrekao sveta i preselio na Svetu Goru Atos, postavši poslušnik svetog starca Josifa Isihaste, bezmolvnika i pustinjaka.
Veličina ličnosti i dela Starca Jefrema dostojna su njegovog duhovnog oca. Obnovio je obitelj Filotej na Atosu, a posle toga je za kratko vreme na Američkom kontinentu osnovao devetnaest manastira koji su postali duhovna oaza za Amerikance žedne blagodati Božije. Preminuo je u obitelji Svetog Antonija u Arizoni (SAD) koju je sam osnovao vršeći neprestanu molitvu za svoja duhovna čeda i spasenje celog sveta.
1960.godine jedan od najvećih pravoslavnih bogoslova HH veka, otac Jovan Romanidis (1927-2001) je u pismu atonskom monahu i crkovnom piscu Teoklitu Dionisijatskom pisao: ”Svetogorci moraju da odmah pošalju svoje predstavnike u SAD i da osnuju tamo monaške obitelji, u suprotnom slučaju Pravoslavlje na Američkom kontinentu očekuje neizbežna pogibao”. Nekoliko godina posle toga, da ostvari zamišljeno naporima tek jednog čoveka, reklo bi se nemoguće.
Otac Jefrem (Moraitis) je prvi put došao u Kanadu 1972. godine na poziv svojih duhovnih čeda. Posle nekoliko godina ovakve posete u SAD i Kanadu su postale česte. Starac je razgovarao sa ljudima, učio ih, tešio, propovedao… Postepeno je sve više postajala očigledna potreba Amerikanaca za živu reč Jevanđelja i njihova potreba za pravim duhovnim životom.
Za osnovu svoje misionarske delatnosti starac Jefrem je postavio otvaranje muških i ženskih manastira, koji su postajali duhovni centri, koji su privlačili hiljade neravnodušnih ljudi, koji su gledali na obitelj kao na “delić Neba na zemlji”.
Prema rečima poznatog grčkog istoričara i bogoslova oca Georgija Metalinosa, “pravoslavni manastiri postaju najefektivniji misionarski centri. Život u obitelji, posmatranje života monaha i učestvovanje u bogosluženjima mnogo efektivnije deluju na one koji prolaze kroz proces oglašenja od suvoparnih sholastičkih reči. Inoslavni žele da upoznaju živo Pravoslavlje i da ga vide iznutra”.
Manastiri starca Jefrema su se pojavili u mnogim regionima SAD i Kanade: Njujorku, Teksasu, Floridi, Vašingtonu, Južnoj Karolini, Pensilvaniji, Ilinoisu, Kaliforniji, Mičigenu, Montrealu i Torontu. Ukupan broj obitelji koje je osnovao starac Jefrem u ovom trenutku iznosi devetnaest, a još dva manastira se nalaze u izgradnji. Taj broj se može još povećati, pošto mnogi mirjani poklanjaju zemlju i istupaju sa inicijativom da se osnuje još više novih obitelji.
Svi manastiri starca Jefrema su sa konakom. Oni se rukovode atonskim ustavom i kao osnovu svog života izabrali su zavete Josifa Isihaste. Mnogi žitelji američkih i kanadskih obitelji su više puta posećivali Svetu Goru i čak su neko vreme živeli u atonskim manastirima, želeći da se upoznaju sa monaškim predanjem na njegovom izvoru.
U broj ljudi koji žive u obiteljima koje je osnovao Jefrem Filotejski ubrajaju se ljudi raznih socijalnih slojeva i nacionalnosti: pored grčkih imigranata u SAD, tu spadaju i razni predstavnici različitih naroda i religija koji su prešli u Pravoslavlje (mormoni, muslimani,indusi, budisti, judejci, katolici i protestanti).
Američka Pravoslavna Crkva se u trenutku preseljenja starca Jefrema u SAD nalazila u dubokoj krizi. Modernistička novotarenja arhiepiskopa (kasnije Vaseljenskog patrijarha) Atinagore(Spiru) dovela su do lišavanja Crkve njenog isihastičkog i asketskog karaktera. Američko Pravoslavlje je izgubilo duhovnu dubinu i vaseljensku perspektivu, pretvorivši se tek u etnografski klub za one imigrante koji žale za Otadžbinom.
Starac Jefrem je spasao američko Pravoslavlje od rastapanja i asimilacije prema protestantskom obrascu. Njegova delatnost je omogućila da Crkva izađe iz svoje nacionalne zatvorenosti i da pridobije sebi nove ljude.
Odnos ka starcu Jefremu je u prvo vreme u pravoslavnoj sredini bio uzdržan. Hrišćanstvo Jefrema Filotejskog je na prvi pogled delovalo suviše surovo i asketično, ali kada bi se sami ljudi upoznali bolje sa starcem i njegovim učenicima, topio bi se led nerazumevanja: Grci-imigranti su od sve duše zavoleli obitelji starca Jefrema.
Danas hiljade ljudi vikendima i praznicima sa svih strana SAD i Kanade dolaze u manastire koje je osnovao starac. Oni voljno i sa radošću odstojavaju mnogosatne manastirske službe i menjaju svoje stavove ka veri pod uticajem viđenog.
Manastiri Jefrema Filotejskog su imali ogroman uticaj na pravoslavne jereje koji su služili u SAD i Kanadi. Menjanje stavova sveštenoslužitelja je omogućilo postepen povratak zaboravljenom Pravoslavnom predanju u mnogim američkim parohijama. Danas većina pravoslavnih sveštenika u traganjima za duhovnom podrškom dolazi kod oca Jefrema i u njegove obitelji. Pod uticajem učenja i poziva Jefrema Filotejskog mnogi američki pravoslavni sveštenici su postali protivnici religioznog sinkretizma i ekumenizma, počeli su da nose mantiju ne samo za vreme bogosluženja, već i u svakodnevnom životu.
Centar misionerskog služenja oca Jefrema je bio manastir svetog Antonija u Arizoni, koji se nalazio nedaleko od glavnog grada te američke države, grada Feniks. Većina lokalnih stanovnika u trenutku dolaska starca Jefrema su bili mormoni, a danas su neki od njih prihvatili Pravoslavlje.
Obitelj svetog Antonija je osnovana 1995.godine u bezvodnoj i suvoj pustinji. Starac Jefrem je prvobitno planirao da sagradi manastir na drugom mestu, ali je prema promislu skrenuo sa puta i obreo se na pustinjskom mestu između Feniksa i Tusona. Očevidci govore da su u tom trenutku jasno čuli zvuk zvona, neverovatno nalik zvonu u rodnoj obitelji oca Jefrema – manastiru Filoteju. “Ovde ćemo sagraditi manastir”, rekao je tada starac. Vladika Antonije, episkop San Franciskanski dugo nije mogao da poveruje u tu priču, sve dok i sam jednom, nekoliko godina kasnije, nije čuo sličan zvuk. On se približavao manastiru svetog Antonija koji je bio u izgradnji, kada je čuo kako zvone zvona. Kako su saznali nekoliko minuta kasnije, zvuk je bio natprirodnog porekla, pošto sami monasi nisu zvonili.
Oko manastira je, po blagoslovu starca, kupljeno 1.200 jardi zemlje na kojima je posađeno 3.000 stabala maslina, pomorandži, limuna, grejpfrura, pistaća, grožđa i palmi. Da se drveće ne bi osušilo bila je neophodna voda koja je na čudesan način pronađena tokom podzemnih iskopavanja. Starcu Jefremu se javio Antonije Veliki i pokazao mu je mesto gde treba da počnu da kopaju bunar. Na dubini od 980 m pronađena je voda koje je bilo dovoljno da okolinu iz pustinje preobrati u cvetnu oazu.
Sada se u manastirskom vrtu nalazi više od dve hiljade vrsta biljaka, bez obzira na to što letnje temperature u Arizoni dostižu 40-45 stepeni Celzijusovih.
Izvor: Svetogorske staze
