Umrli su kao Srbi a probudili se kao Bošnjaci
U podrumu hotela „Holidej In” 29. 9. 1993. godine umarširalo je 300 konvertita u potrazi za vlastitim identitetom. Taj dan je odlučeno da će se oni zvati, Bošnjaci.
Mora se priznati da imaju stila, em elitni hotel, em na njegovom prvom spratu baš u tom trenutku svira Sarajevska filharmonija. Sastanak je jedino remetila gusta para koja je izbijala iz spa centra i saune. Mali problem su im pravile i tesne cipele, koje im pokloni otomanski nasilnik, a zauzvrat im odnese dušu predaka.
Da su đedovi ovih 300 delegata tog dana ustali iz groba ništa im ne bi bilo jasno, umrli su kao Srbi a probudili se kao Bošnjaci. Oni su ipak živeli u vremena jednog Njegoša koji je pisao:
„Što budališ, jadna Bošnjačino,
Da li čuo ušima nijesi?
Opsova nam vjeru i proroka.“
Setili bi se sigurno i stihova iz pera velikog Mehmeda Meše Selimovića, Srbina od drobnjačkog bratstva Vujovića:
„Ljudi su to kao rukavci što ih je bujica odvojila od majke reke, koji nemaju toka ni ušća, suviše mali da budu jezero a suviše veliki da ih zemlja upije.
Ljudi s nejasnim osećajem stida zbog porekla i krivice zbog otpadništva, neće da gledaju unazad, a nemaju gde da gledaju unapred, zato zadržavaju vreme, u strahu od ma kakvog rešenja.
Preziru ih i braća i došljaci a oni se brane ponosom i mržnjom.”
Današnji tzv. Muslimani sebe nazivaju Bošnjacima, to je isto kao da Vaš prvi komšija sam sebe od danas proglasi za doktora. Mada, nisam baš siguran da ćete mu sutra dozvoliti da Vas operiše. Političke persone i „gospodin” za govornicom kome su „Islamsku deklaraciju” napisali u Iranu i spremili za ratne devedesete godine, znao je da je država bez nacije kao fudbalski klub bez navijača.
Ono što je najbolje on znao, je to da je jedna nacija-jedno glasačko telo. Dakle, kada kažete Bošnjaci to ste u prevodu rekli Srbi srednjovekovne Bosne i svi Bošnjaci toga doba su Srbi. Kasnije će reč Bošnjak koristiti Turci kao pogrdnu za poturčenog Srbina ili kako su ih oni zvali „zadrtog Srbina.” Stvaranje ovakve izmišljene nacije dovelo nas je do toga da danas na raznim smrtovnicama i spomenicima imamo tragikomične situacije. Ili slučaj da imamo „Obradovića džamiju” koja se nalazi u Bileći.
Možda najbolji primer ove instant nacije je nana Fata Orlović, koja je pre par godina srušila crkvu u svom dvorištu kako bi na čistoj bošnjačkoj zemlji posadila cveće. Ona nosi ime po liku iz jeftinih viceva o Bosancima ali od prezimena nikako nije mogla da pobegne. Vuče korene iz plemena Orlovića u blizini Gacka, majka joj se zvala Zlatka po kojoj je Fata nazvala svoju jednu ćerku. Njen predak Pavle Orlović bio je komandant jednog dela srpske vojske na Kosovu polju, baš on je prikazan na slici „Kosovka devojka” a borio se upravo protiv onih koji će kasnije graditi džamije po Bosni.
Kad smo već kod džamija, prva džamija na teritoriji današnje tzv. Hrvatske, napravljena je „davne” 1970. godine u okolini Vukovara. Vekovi istorije…ali to se desi kada imate podrum naciju, a nijedna nacija se ne formira političkom odlukom. Nacija se živi kroz istoriju, ona ne nastaje na nekakvim seminarima. Bošnjačka nacija je jedina nacija na svetu, čiji se pripadnici sećaju tačnog datuma i sata svog nastanka.Nacija je to od koje je Golf dvojka stariji tačno 10 godina…
Autor: Dean Deki RS
