Умрли су као Срби а пробудили се као Бошњаци
У подруму хотела „Холидеј Ин” 29. 9. 1993. године умарширало је 300 конвертита у потрази за властитим идентитетом. Тај дан је одлучено да ће се они звати, Бошњаци.
Мора се признати да имају стила, ем елитни хотел, ем на његовом првом спрату баш у том тренутку свира Сарајевска филхармонија. Састанак је једино реметила густа пара која је избијала из спа центра и сауне. Мали проблем су им правиле и тесне ципеле, које им поклони отомански насилник, а заузврат им однесе душу предака.
Да су ђедови ових 300 делегата тог дана устали из гроба ништа им не би било јасно, умрли су као Срби а пробудили се као Бошњаци. Они су ипак живели у времена једног Његоша који је писао:
„Што будалиш, јадна Бошњачино,
Да ли чуо ушима нијеси?
Опсова нам вјеру и пророка.“
Сетили би се сигурно и стихова из пера великог Мехмеда Меше Селимовића, Србина од дробњачког братства Вујовића:
„Људи су то као рукавци што их је бујица одвојила од мајке реке, који немају тока ни ушћа, сувише мали да буду језеро а сувише велики да их земља упије.
Људи с нејасним осећајем стида због порекла и кривице због отпадништва, неће да гледају уназад, а немају где да гледају унапред, зато задржавају време, у страху од ма каквог решења.
Презиру их и браћа и дошљаци а они се бране поносом и мржњом.”
Данашњи тзв. Муслимани себе називају Бошњацима, то је исто као да Ваш први комшија сам себе од данас прогласи за доктора. Мада, нисам баш сигуран да ћете му сутра дозволити да Вас оперише. Политичке персоне и „господин” за говорницом коме су „Исламску декларацију” написали у Ирану и спремили за ратне деведесете године, знао је да је држава без нације као фудбалски клуб без навијача.
Оно што је најбоље он знао, је то да је једна нација-једно гласачко тело. Дакле, када кажете Бошњаци то сте у преводу рекли Срби средњовековне Босне и сви Бошњаци тога доба су Срби. Касније ће реч Бошњак користити Турци као погрдну за потурченог Србина или како су их они звали „задртог Србина.” Стварање овакве измишљене нације довело нас је до тога да данас на разним смртовницама и споменицима имамо трагикомичне ситуације. Или случај да имамо „Обрадовића џамију” која се налази у Билећи.
Можда најбољи пример ове инстант нације је нана Фата Орловић, која је пре пар година срушила цркву у свом дворишту како би на чистој бошњачкој земљи посадила цвеће. Она носи име по лику из јефтиних вицева о Босанцима али од презимена никако није могла да побегне. Вуче корене из племена Орловића у близини Гацка, мајка јој се звала Златка по којој је Фата назвала своју једну ћерку. Њен предак Павле Орловић био је командант једног дела српске војске на Косову пољу, баш он је приказан на слици „Косовка девојка” а борио се управо против оних који ће касније градити џамије по Босни.
Кад смо већ код џамија, прва џамија на територији данашње тзв. Хрватске, направљена је „давне” 1970. године у околини Вуковара. Векови историје…али то се деси када имате подрум нацију, а ниједна нација се не формира политичком одлуком. Нација се живи кроз историју, она не настаје на некаквим семинарима. Бошњачка нација је једина нација на свету, чији се припадници сећају тачног датума и сата свог настанка.Нација је то од које је Голф двојка старији тачно 10 година…
Аутор: Деан Деки РС
