Umesto što kukamo nad kišom, nad napadima, nad hapšenjima…
U jednom Ruskom zabačenom selu, koje je živelo od poljoprivrede, počne žestoka suša jednog leta i zapreti na uništi useve.
Narod je bio bogobojažljiv, veran, častan. Živeo je od rada svojih ruku. Nalivali su ručno vodom iz bunara i potoka, ali i oni počeše da presušuju. Narod pozove „baćušku“ da dođe u njive, pročita mudro iz Svetih Knjiga molitvu i dozove kišu.
Sveštenik je čitao jedan dan, drugi, treći, a onda i propisao post van posta i ispovedao celo mesto. Ništa. Ni kapi kiše. Sledećeg dana došla su još 2 sveštenika da se pomole zajedno jer i njihova sela nemahu vodu. Ništa. Ni kap.
Onda se neka ženica setila neke bakice koja živi podvižnički sama u šumi. Pomogla joj je bila kad je rodila, nekim čajevima, melemima, travama. Sveštenicima se ideja nije sviđala, ali nisu baš imali mnogo izbora jer je narod gubio strpljenje, a usevi bi katastrofalno podbacili.
Sledećeg jutra, dozvaše oni nekako babu da siđe iz svoje kolibe i pomoli se.
Starica je bila u pohabanoj odeći, sedokosa, sa ogromnom pletenicom pod tamnom maramom. Njene mile plave oči pozdravile su sve osmehom. Uzela je blagoslove od sveštenika sva skrušena ne želeći da se meša u njihov posao, ali oni je razuveriše da može da proba, zarad naroda. Starica dođe na sred njive pod budnim okom svih prisutnih koji su čekali Bog zna šta da uradi. Ona je jednostavno digla svoje ruke ka nebu i na ruskom blago zamolila „Gospodi, dožd!“
Masa je bila razočarana. Ali kapi kiše krenuše iz vedra neba i starica poče da zahvaljuje i čini mala metanija. Za njom i narod i sveštenici.
Osmehnuta ode ka svojoj kolibi radosna što je Bog uslišio i ovaj put nju grešnicu.
Narod je gledao u sveštenike. Oni su plakali. Što od radosti što od sramote. Obična starica imala je veću veru od njih učenih.
E sad, zašto sam sve ovo napisala…. Ne znam.
Dok se borimo sa suprotnom pošasti, poplavom, setimo se koliko nam je slaba vera u Živog Boga i postidimo se.
Umesto što kukamo nad kišom, nad napadima, nad hapšenjima, hajde da se svi pomolimo i da verujemo da iako smo najgori Bog će nas uslišiti, jer je mnogomilostiv, a ne zato što mi zaslužujemo. Zaposti Srbijo.
Autor: Glas Kosova i Metohije
