Уместо бурека купујем маску

Многи грађани Србије немају довољно новца да купују маске

Не зато што су сада више болешљиви него раније прво место у које Срби сваког јутра улазе и купују није више продавница, пекара, пијаца, киоск – већ је то апотека! Прво се купују заштитне маске, а ко има новца купује и рукавице…

Власт је наредила да морамо да носимо маске кад идемо у продавницу, банку, пошту, апотеку, општину, на шалтер ЕПС-а, код лекара, или кад се возимо аутобусом, трамвајем… Маске су обавезне и у многим другим ситуацијама из свакодневног живота да се не би ширила зараза вирусом короне… А пожељно је, каже већ увелико компромитована „струка“, и ношење рукавица.

Драконске и неправичне  казне

Да би грађани били дисциплиновани и да би што масовније примењивали наређење о ношењу маски власт је одредила и новчану казну у случају кршења правила. Казна је висока и износи 5.000 динара за све оне који се затекну у неком затвореном простору без маске, па била то чак и кладионица – то култно место државе које је увек отворено, чак и кад су биле затворене све друге врсте јавних објеката као што су вртићи и школе – држава је држала отворене кладионице?!

Наредба државе о куповини маски је неостварива за многе сиромашне грађане

Остао је још недефинисан детаљ да ли ће се казне за неношење маски у црквама и храмовима наплаћивати црквена лица или државни чиновници имајући у виду раздвојеност цркве и државе.

Апотеке и цео ланац произвођача задовољно трљају руке, промет им је удесетостручен, милиони продатих маски и рукавица доносе им завидне приходе. Уз то, цене маски и рукавица су  такође повећане од почетка епидемије у марту од 500 до чак 1.000 одсто. Пар рукавица је био 5-6 динара, данас стају од 40 динара навише… А једнократне маске несигурног квалитета  су са 20-так динара пре епидемије достигле цену од 60 до 200 и више динара по комаду. А трослојне и четворослојне маске стају више од 350 динара по комаду.

Милиони сиромашних немају паре за маске

„Уместо да ујутро купим бурек и јогурт, или жу-жу, погачице, неку кифлу или пециво морам да купујем маске и рукавице, а повремено и флашицу аеросола за дезинфекцију… То кошта просечно око стотину динара, а ако купујем више од једне маске онда је дневни трошак и преко 150 динара. Пита ли се ико у овој земљи имам ли ја пензионер паре за ове потрепштине. Са мојом ниском пензијом немам довољно новаца за куповину маски и рукавица. И зато их повремено и не носим, јер немам одакле да их купим“, каже нам комшија који прима пензију од 28.000 динара месечно.

Како дошле тако и отишле…

Тако ће недавна „помоћ“ државе у висини од 100 евра дата сваком пунолетном грађанину пред изборе највероватније бити потрошена на куповину заштитне опреме против вируса короне. А у случају да мера обавезног ношења маски потраје дуже од месец дана, а по своим показатељима хоће, трошкови ће вишеструко превазићи износ који је држава „уделила“ грађанима.

За 30 дана ако свако од нас  купује само једну маску дневно трошак износи око 3.000 динара. Поставља се питање имају ли сиромашни грађани и армија незапослених и други социјални случајеви толики новац за куповину ових потрепштина.

Ако се на месечном нивоу израчунају трошкови једне четворочлане породице, која има нормалну комуникацију они износе најмање 12.000 динара. То је већ значајна ставка у буџету сваке српске просечне породице.

Ко ће моћи да троши десетине хиљада динара само до Нове године за маске, рукавице и средства за дезинфекцију

Будући да је јасно да многи грађани Србије немају довољно новца да купују маске било би разумно укинути предложене драконске казне за неношење маски, јер је нелогично кажњавати људе за нешто што не могу да обезбеде.

И друго, држава би требала да онима који немају довољно новца за куповину маски обезбеди маске и тако из заштити од заразе. То би био прави израз бриге ове, како сама себе зове, „народне власти“ за здравље сиромашног народа.

Овако следује додатно кажњавање грађана од стране државе, јер су сиромашни да купе заштитне маске!

На крају, напредњаци власт доживљавају сасвим супротно од свега тога. Они државу разумеју као плен и зато само умножавају начине како да грађане оглобе и отму им новац. Не би нимало зачудило да се ускоро открије да продаја маски иде преко неког бизнисмена напредњака који има монопол на ову стратешку робу.

У противном већ би се појавила конкуренција и цене маски и рукавица би се вратиле на нормалу. Такође, не би било нимало чудно да неки такав утицајни напредњак искористи државну репресију да уведе обавезно ношење робе коју монополисано продаје. Типична приватизација државног апарата за личне интересе, што се већ дешава. Било да је актер у профитабилном  послу брат моћне др Дарије или нечији други моћни брат…

Аутор: Јово Вукелић

Извор: izmedjusnaijave.rs

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину која је у Србији забрањена!