Украјинска игра симболима
НЕЈАСНО КОРИШЋЕЊЕ ДРЖАВНИХ И ВОЈНИЧКИХ СИМБОЛА У УКРАЈНСКОМ РАТУ ЗБУЊУЈЕ ДЕО ПОЛИТИЧКИ ЗНАТИЖЕЉНОГ СТАНОВНИШТВА. ОНО ЈЕ УЈЕДНО И ПОВОД ЗА РАЗЛИЧИТЕ СПЕКУЛАЦИЈЕ О ЊИХОВОМ „ПРАВОМ“ ЗНАЧЕЊУ И КОНТЕКСТУ.
Има нечег збуњујућег у симболизму рата у Украјни. Цар Константин Велики је пред велику битку против Максенција наредио да његова војска ратује са истакнутим симболом крста. Турски султани Сулејман величанствени и Мехмед IV су, ношени оштрицом полумесеца, два пута опседали царски Беч. Немачки СС диверзант Алфред Наујокс започео је Други светски рат у граду Глевице, побивши неколико немачких радио оператера на немачкој граничној територији. Те кобне вечери 31. 8. 1939., његова униформа је имала пољске ознаке.
Симболи у рату превасходно служе избегавању пометње на бојном пољу. Они такође могу имати мотивационо дејство на војске и цивиле. Најчешће, симболи временом постану важно обележије народног идентитета и неретко су везани за његову традицију.
У украјнском пост-модерном рату, симболизам постаје најблаже речено магловит. Руска војска, по први пут у својој историји, ратује са истакнутим латиничним словом „Z“. Руси користе и знак латиничног слова „V“ ( Victoria или Victory) који су, између осталих, користили и италијански фашисти и немачки национал-социјалисти. Православни и католички Украјинци користе стари јеврејски знак „ТАМГА“, то јест стилизовани трозубац из периода од 7-10. века, видљив на кованом новцу Хазарског каганата. Иако је Тамга, у својим разноликим формама, била коришћена и код Словена и Туркмена, данашња украјнска Тамга је прецизна сликовна копија оне хазарске. Објашњења за ове културолошке нелогичности су вишеструка и такође магловита.
Постоје Руси који нас уверавају да је знак „Z“ скраћеница пароле „За победу“. Знајући да је у граматички простим реченицама сама именица семантички важнија од прилога, „П“ би требало да буде усвојени словни симбол. Неки други Руси нас уверавају да је „Z“ скраћеница именице „ЗАПАД“. Руси се у начелу боре против западних сила, напредују у правцу запада Украјне, а ускоро можда и Пољске. Међутим, ако је именица „ЗАПАД“ сама и стоји без прилога НА или ПРОТИВ, онда испада да се руска војска бори на страни западне алијансе. Ратоборни навијачи Манчестер Јунајтеда никада неће истаћи именицу „МОСКВА“ пред и за време окршаја са навијачима фудбалског клуба ЦСКА Москва. Постоји и треће објашњење које је најближе тзв. „теоретичарима завера“. „Z“ је скраћеница именице ционизам (енг. „ZIONISAM“). То се појашњава наводном чињеницом да богати Јевреји и даље контролишу добар део руске државе. Такође, Јевреји ционисти су у завади са Јеврејима левим-либералима, што се јасно види из Нетанјахуовог све отворенијег сукоба са про-америчким либералним Израелцима. Summa summarum, Украјинци се наводно боре за леви вашингтонски мундијалистички естаблишмент а Руси за јеврејски национализам који се донекле поклапа са руским. Ова теза је најмагловитија, а поготову њен други део. Међутим, свакако ће бити занимљиво посматрати еволуцију или де-еволуцију историјски компликованих односа руског и јеврејског народа.
За разлику од руске стране, чини се да је на Украјнској страни употреба „ТАМГА“ симбола најмање магловита. Потомци Хазара и источно-европских Јевреја из кругова америчких и континенталних нео-конзервативаца, фанатично поштујући старозаветне принципе освете и искорењивања, желе да уз помоћ распламсавања грађанског рата у Украјни ослабе и потом униште руску државу. Председника нове Украјне, Јеврејина Володимира Зеленског поставила је на чело Викторија Нуланд, надгледа га амерички секретар Ентони Блинкен а финансирао га је кипарски олигарх Игор Коломојски. Први премијер Украјне је био Хазар Арсениј Јацењук а бољшевик јеврејског рода Лазар Каганович је тридесетих водио програм изгладњивања Украјинаца. Седам милиона људи умрло је од глади а забележене су биле и појаве канибализма. Овакав однос снага потиснуо је неке старе украјнске симболе, обично везане за хришћанску или новију марксистичку традицију.
Зашто многи источноевропски Јевреји и њихови потомци мрзе православне Русе, Украјинце, па и Србе (Холбрук, Олбрајт, Коен, Сорош…)? Осим освете за пад рано средњевековног јудаизованог Хазарског каганата, који се протезао и на територију Украјне, Русија за време династије Романових није допустила уплив крупног јеврејског капитала у руску економију. За разлику од јудаизма и протестантизма, Православље као божанска доктрина не претпоставља стицање матерјалног богатства у први план. И као трећи, а за неке и најважнији разлог је Сибир као плен са својим огромним природним богатствима.
Иако аутоматска етикета „антисемите“ има задатак да цензурише и самоцензурише сваког појединца који поставља незгодна питања за јеврејски свет, кадровска архитектура нове украјнске државе, у овом тексту додуше само дотакнута, мора побудити разна питања одговорности многих појединих Јевреја. Да ствари на дуже стазе буду горе по јеврејски народ, јеврејске елите и интелектуалци су вековима беспотребно уплитали прсте у разне политике и револуције. Од старога Рима па до савремених ратова у Сирији, Украјни, Југославији и Либану, ратоборно крило јеврејског народа пројектује себе као моћну војну силу а свој етос као месијански.
Политичка карта Холокауста као највећег колективног злочина у историји човечанства се убрзано тањи, највише захваљујући бројним грешкама радикалних јеврејских политичко-економским елита и њиховом непоштовању принципа Логоса. Писац ових редова је у приватним разговорима са припадницама јеврејске вероисповести сазнао да су многи од њих тога свесни али да се због могућих притисака и тешког историјског бремена не усуђују да отворено говоре о томе. Ипак, требали би.
Аутор: Александар Теодоровић
