Уједињење или нестанак – то је још једини избор
„Нама је боље да нестанемо као људи, него да билошки преживимо као лоши људи, као нељуди. Радите тако да светли светлост ваша пред људима, да се јасно виде дела ваша, да утиру пут неодлучнима и слабима. Јер, речи значе, ал’ дела привлаче.“ Патријарх Павле, „Бог ће помоћи ако има коме“
Навикнути смо да делимо различите аспекте живота са људима лицемерним, користољубивим, онима који не презају ни од кога и ни од чега да би обезбедили опстанак својих интереса.
Тренутак је да се ми, истински и безусловно патриотски оријентисани, пребројимо и саберемо. Да докажемо да овде још има људи чије лице нема наличје, чије је знање знамење, чије име нема цену, чија се реч мери чашћу, а карактер мери речју.
Тренутак је да иступе људи који се не продају за сумњиве намере заоденуте у бригу за опште добро. Они, чији је мач интегритет поткован резултатима, а оклоп доследност, поткована храброшћу. Они који стоје поносно на своме путу, одбивши да га напусте и крену неким одока лакшим, али на крају слепим правцем, који није њихов.
Човек мање или више о тим дилемама размишља, замишља се у претпостављеним ситуацијама, претпоставља замишљене одговоре. Међутим, тек кад се човек нађе пред својеврсним искушењем, СВЕ његово се открије у том трену:
И оно што је добио генетиком,
и оно што је добио васпитањем кроз одрастање,
и оно што је сам у себи и од себе створио самосталним сазревањем,
и оно што ће својој деци оставити,
и генетски и личним примером.
Кад се човек нађе у конкретном искушењу и када је даљи његов пут условљен једним ДА или НЕ, све се у тој речци стекне: И оно што је био, и оно што јесте и оно што ће бити.
Мало је правде на овоме свету. Наша једина нада јесте у вери да ће се и оно мало правде распоредити тако да таквим људима припадне право и дужност да ово наше парче планете учине бољим местом за живот свих нас. Молим да покрену замајац опстанка, јер се не усуђујем да замишљам какве ћемо духовно-интелектуалне амебе постати, ако пустимо да ово што се за нас крчка у кухињи кукавичких издајника са једне и нато-еуџендерских поданика са друге стране, излије из лонца и спржи све што је заиста српско и заиста вредно.
За српски свет, време истиче. Не виде и не осећају то само заблудели и злонамерни.
И једни и други су подједнака опасност и зато циљ не треба да буде пробудити све овце, већ пробудити све лавове. Једино лавови праве разлику.
Уједињење или нестанак – то је још једини избор, који је преостао нашем, српском свету.
Нека нам предстојећи Божић донесе светлост обожења, слоге, јединства, мудрости и храбрости.
Све се може кад се Срби сложе.
Аутор: Сашка Љубичић
