Priče o nestancima struje je udar na duh čoveka koji treba da se ubije u potpunosti
Pre 3 godine sam pročitao dokument pod nazivom: „Spars Pandemic 2025–2028.” Futuristički je to scenario za sve ono što bi nam se trebalo dešavati u pomenutom periodu i kako će na to reagovati države i moćnici. Iza ovog scenarija stoji američki univerzitet „Džons Hopkins.”
Ovde se između ostalog govori kako će medijski autoriteti tokom novih pandemйja za razliku od tad još trajućeg tzv. kovйda, ljudima priču morati pakovati na drugačiji način. Tj. različite vesti će se plasirati za različite države kako bi svaka buduća pandemйja bila prihvaćena lakše. U tom dokumentu govori se i o „Blackout-u” što je naziv za privremeni ili potpuni nestanak struje. Govori se o tome kako će u budućnosti veliki nestanak struje resetovati svet i odneti novac sa računa građanima za šta će biti optužen hakerski napad.
Nedavni nestanak struje koji je zahvatio čak 4 države regiona, opravdan je naglim povećanjem potrošnje električne energije usled visokih temperatura. Nikad nije došlo do sličnog nestanka struje, ni onda kada su vrućine bile dosta paklenije. Ovakve slučajnosti ne postoje i sve se to dešava s razlogom, a prolazi bez neke velike medijske halabuke. Nestanci struje kao nova agenda, pa Klaus Švab ih je najavio još 2021. godine.
Prvi put je „blekaut“ izvršen u Libanu 2021. godine, ova mala država na Bliskom istoku je na 3 dana ostala bez struje zbog „nedostatka dizela.” Bilo je jezivo gledati kako Bejrut, grad sa preko milion stanovnika, tumara u mraku, sve dok ministarstvo energetike nije saopštilo da im je Centralna banka odobrila kredit od 86 miliona dolara za kupovinu goriva i struja im je tek tad puštena.
Zatim se „blekaut“ odigrao i u Kini naredne 2022. godine a sada je strujni kolaps „premijerno“ izveden i na Balkanu. Tu se u petak dogodio prvi veliki „blekaut.”
Ali o ovom scenariju zadnjih nekoliko godina uveliko su pisali samo pojedinci, a za njega se već uveliko pripremaju državni zvaničnici. U Austriji se ne postavlja pitanje da li će do ovoga doći, već kad. U Beču se danas može naletiti na bilborde na kojima se nalazi zvanični sajt, koji vam može pomoći sa instrukcijama u slučaju nestanka struje.
Verovatnoća da će u Austriji u naredne dve godine doći do „blekauta“, odnosno kraha električne mreže, prema proceni austrijske vojske je 100%. „Blekaut“ bi pogodio gotovo celokupno snabdevanje u zemlji, a to znači da zapravo ništa ne bi funkcionisalo.
Pola francuskih elektrana je pogašeno od kad je Evropa smanjila uvoziti gas iz Rusije, najveći reaktori u Finskoj ne rade kao i u Belgiji. Jug Afrike trenutno se susreće sa najvećom nestašicom energije u istoriji jer ne funkcioniše glavna hidrocentrala u Zimbabveu. Nemački ministar ekonomije, Robert Habek, naredio je gašenje 6 elektrana koje proizvode električnu energiju pomoću uglja. Vlasti savezne pokrajine Severna Rajna-Vestfalija pokrenule su još prošle godine kampanju koja bi trebalo da pripremi stanovnike za totalni nestanak struje. Instruktori programa nazvanog „Dan zaštite od katastrofa“ podučavaju pojedince kako da se snađu u slučaju da duže vremena ostanu bez električne energije. Pre svega, kako da zagreju kuću uz pomoć sveća i kuvaju bez struje.
I Španija priprema stanovništvo za nestanak struje. Na TV-u se emituju saveti stanovništvu da se opskrbi svećama, baterijskim lampama, konzervama hrane.
Potpuni kolaps sistema na +40⁰ usledio je u petak i kod nas a za samo 3 sata bez struje usledio je haos. Ne treba ni sanjati šta bi se desilo da struja nestane na duži vremenski period. Gužve na raskrsnicama zbog ugašenih semafora nastale su odmah i saobraćaj je paralizovan, pogotovo na primorju. Generatori u zdravstvenim ustanovama brzo bi se „iscedili” i u pitanje doveli živote pacijenata. Kanalizacija bi momentalno izazvala veliki rizik od zaraznih bolesti. Bez struje bi prestale raditi i pumpe koje snabdevaju gradove vodom, jedino Banjaluka sa ovim trenutno ne bi imala problema…
U slučaju „blekauta“ trgovina namirnicama kao kritična infrastruktura imala bi ključnu ulogu. Prodavnice i supermarketi bi zbog kvarenja hrane bili zatvoreni. Proizvodnja u fabrikama bi stala, kao i bankarski sistemi i elektronska plaćanja. Škole i univerziteti bili bi zatvoreni a usledila bi totalna nestašica goriva. Ali i telefona i interneta, bez kojeg bi se čovečanstvo teško naviklo. A, nikad više čovek nije za tako kratko vreme postao zavistan od jedne veštačke tvorevine, kao što je to internet.
Konstantno bombardovanje pričom o nestancima struje koja će zahvatiti svet, a to i jeste nešto što nas očekuje u budućnosti, je udar na duh čoveka koji treba da se ubije u potpunosti. Da bi se čovek osećao zadovoljnim kada mu dođe struja i internet, kada ima mrvicu hleba. U slučaju „blekauta“ zbog kvara na mrežama znatno bi bio smanjen i radio servis. Građani bi na radiju na baterije mogli slušati samo preporuke najvećih svetskih radio stanica čiji program bi bio emitovan iz tajnih centara za hitne slučajeve. Po sistemu „mi vam napravimo problem, pa vam ponudimo rešenje“, već se imaju spremni odgovori za stabilniju i „zeleniju“ proizvodnju struje. Jer neposlušni narod koga ionako ima previše, usuđuje se da na velikim vrućinama troši još više struje.
To se mora promeniti kako tako a usput lagano se ubijati ljudska empatija. Lakše je kontrolisati ljude kad su depresivni i uplašeni. Strah je oduvek bio najjače oružje za kontrolu čoveka…
Autor: Deki RS
