У војсци Драже Михаиловића био је велики број муслимана, који су увек радије прилазили Чичи него Титу
У војсци Драже Михаиловића био је велики број муслимана, који су увек радије прилазили Чичи него Титу, јер је комунизам за њих увек био безбожништво. Телеграф вам доноси причу о некима од њих.
Мало људи у Србији зна да се у Четничком покрету у току Другог светског рата против фашизма, а заједно с Драгољубом Дражом Михаиловићем, борио велики број муслимана, а неки од њих су били и славни представници Равне горе.
Слике Драже с народом, али и ратне фотографије четничког војводе објављиване су у претходном периоду, али на конкурс писца Милослава Самарџића да се нађе слика Јосипа Броза Тита с народом пре рата још нико није одговорио. Слика нема, па нема.
– Чак је назначено да то не мора бити слика са српским цивилима. Нека буде, на пример, с муслиманима. Ако су муслимани заиста подржавали комунисте, да ли је Броз макар једном посетио неко муслиманско село, насеље, кућу… Где је слика? – пита се Самарџић.
Дража, међутим, јесте добро стајао с муслиманима и имао је муслиманске јединице које су се бориле с њим раме уз раме, попут Авди-бегове Летеће четничке бригаде. Муслимани нису подржавали комунизам, јер су били верници, а знали су да је комунизам безбожништво.
Тако је Мустафа Мулалић из Дражиног Централног националног комитета, 7. марта 1944. писао Ибрахиму Пјанићу из Грачанице у Босни:
“Нека се муслимани не заваравају илузијама које ствара та нова пропаганда, јер партизанство одводи у комунистички поредак, а онда и у очиту пропаст ислама“.
Истом приликом, Мустафа Мулалић је додао:
“Кажи свима муслиманима да ђенерал Дража Михаиловић у име Њ.В. Краља Петра Другог жели искрен братски споразум с нама муслиманима, основан на принципима наше народне етике, наше старе бесе, чојства и јунаштва, као и решење свих наших политичких, социјалних, културних и приватних проблема на основама братске узајамности“.
Мулалић је пре рата био посланик Народне скупштине Краљевине Југославије, а шеф му је био радикал др Милан Стојадиновић, чија коалиција је окупљала већину Срба, муслимана и Словенаца. Комунисти су после осудили Мулалића на вишегодишњу робију, а у оптужници је писало да је он Србин муслиманске вере.
Његов саборац Алија Коњхоџић био је боље среће, емигрирао је с четницима у Канаду. Тамо је објавио мемоаре, наводећи: “Моје српско осведочење чисто је као суза са извора“.
Нажалост, већи део муслимана потражио је савезника у Силама осовине, а на крају се пребацио у комунистички табор из чистог опортунизма.
Најпознатији представник Муслимана у четничком покрету свакако је мајор Фехим Мусакадић из Сарајева. Он је за време Првог светског рата био добровољац у Српској војсци, а био је и носилац Карађорђеве звезде с мачевима.
Одмах по избијању Другог светског рата ставио се на располагање Чичи, који га шаље у источну Босну у штаб војводе Петра Баћовића. Мусакадић је основао Коњички муслимански четнички батаљон.
Комунисти су га заробили 1943. у Странама код Улога, срез невесињски, с још неколико официра и војника ЈВуО. Пред саму смрт узвикнуо је: „Живио краљ, живио Дража, доле Тито!“.
И др Исмет Поповац, лекар из Коњица и командант Муслиманског четничког батаљона, ставио се на располагање ђенералу Дражи. Пре рата Поповац је био председник општине Коњиц.
Његов батаљон је 20. јануара 1943, заједно с невесињском, коњичком, калиновачком и Другом сарајевском бригадом, успео да ослободи од усташа муслиманско насеље Бјелимић. Власт у ослобођеном насељу преузео је мајор Фехим Мусакадић. Др Поповац је погинуо у Требињској шуми 1943. године.
Поручник Ченгић, активни официр Југословенске краљевске војске, Равногорском покрету се придружује већ почетком 1942. Четничка команда га шаље са специјалном мисијом у Мостар, али су га усташе ухватиле и заклале.
Истакнути муслимански представници у Равногорском покрету били су и Мустајбег Хаџихусеиновић, Смајо Ћемаловић из Мостара, Мустафа Берберовић из Благаја, Абид Пргуда, Омер Калајџић, Мухамед и Абид Мехмедбашић из Столца, Мустафа Леко из Благаја, Џемал Кршлаковић – имам мудрис из Коњица, хафиз и члан улме меџлиса у Сарајеву Мухамед Панџо, доктор Мухамед Беговић професор универзитета у Београду, имам Абдулах Хоџић из Београда и управник “Гајретовог“ дома у Београду Мехмед Ћемаловић…
У штапској чети среског команданта у Коњицу Јова Бабуловића већина бораца су били Муслимани, а у саставу Коњичке четничке бригаде налазили су се муслимани четници из Коњичке Жупе која је бројала 200 бораца, Бјелимића такође 200 бораца и Улошког батаљона који је бројао више од 150 муслиманских бораца.
На положају Бјелашнице било је 400 муслимана четника из Умчана. У Вишеградској бригади под командом капетана Никића налазило се преко 200 муслимана, у одреду под командом поручника Куреша, као и у Херцеговачком одреду, где је било по 80 војника муслиманске вероисповести.
На положају Дјевојчин Кук било је преко 70 муслиманских бораца, а у борбама око Неретве потпуковник Јовановић је поред својих војника, имао на располагању и више од 200 муслимана четника на положају Бјелашница – Коњиц – Бијела.
Да су и после завршетка рата многи муслимани били уз Дражу доказује и поступак Есада Вехабовића из Босанске Градишке, који је ухапшен зато што је јавно тражио да се окачи слика “Бесмртнога Драже уместо Броза зликовца!“.
Извор: Хронограф.нет
