У Републици Српској се прави нови бањалучки мајдан, нови 5. октобар
Сви смо много пута на својој кожи осетили чари америчке колонијалне демократије. Свуда где има ресурса они обарају „диктаторе“ и заводе „демократске“ режиме све из „чисте љубави“ према локалном становништву како би оно уживало у тековинама проамеричког света. Сведоци смо били како су неке од земаља попут Ирака, СР Југославије, Либије, Украјине ослобођене од „страшних диктатора.“ Сви знамо како су „дивне“ чари те америчке „демократије“.
Ирак и Либија суверене земље са једим од највећих животних стандарда на свету (посебно Либија) ослободивши се „диктатора“ Хусеина и Гадафија страшно су опустошене. У Либији су сада сиромаштво и стални сукоби свакодневица. Ми смо ослободивши се Милошевића (који није био цвећка разуме се) остали без наших фирми, природних богатства, а наше власти имају обавезу да намећу ЛГБТ антивредности деци, доводе Рио Тинто, продају Косово и Метохију итд. Украјина ослободивши се „страшног диктатора“ Јануковича, (небитно је то што је изабран вољом већине народа у Украјини) сада у потпуности ужива чари те америчке „демократије“.
Постоје и земље које нису демократизоване, али су спремне да деле своје ресурсе са Америком, па им демократизација није ни нужна. Нема везе што је нпр. у Саудијској Арабији и даље на снази смртна казна за жене (каменовањем) они су спремни да жртвују свој суверенитет делећи своје ресурсе са Америком. Наравно ми треба да будемо дебиласти телетабиси који ће да пљешћу рукама што се диже револуција у „недемократском“ Ирану. И није наше да знамо да се бунимо против Ирана јер не дели ресурсе са Америком, а против Саудијске Арабије се не бунимо јер су кооперативнији према Америци.
Постоје и земље у којима тај процес „демократизације“ није прошао, између осталих, Сирија, Белорусија, Венецуела.. Ти „сурови диктатори“ Асад, Лукашенко и Мадуро су остали на власти сачуваши суверенитет и достојанство својих земља.
Деведесетих је САД увео као доктрину ратовања, рат меком моћи илити рат изнутра обојеним револуцијама. У тој врсти ратовања Американци су постали неприкосновени. Тај начин ратовања су отпочели и против Републике Српске. Огроман новац је уложен у кампању Јелене Тривић од које праве нову Тихановскују. Додику се не може опростити то што готово једини државник у Европи (не рачунамо Лукашенка) који јавно и отворено подржава Русију. Због тог става он је и победио на изборима, а захваљујући томе је Република Српска је најсуверенија српска држава. Као таква Српска је непремостива брана да БиХ уђе у НАТО.
То је разлог зашо је спао међу оне диктаторе којима је „демократизација“ потребна са свим њеним чарима. Зато се у Републици Српској прави нови бањалучки мајдан, нови 5. октобар. И не треба да бринемо, кристално је јасно да ако Додик заврши као Јанукович Српска ће завршити у сукобима као Украјина. Не сумњам да ће ме многи напасти наводећи бројне аргументе против њега (многе и тачне), које ја упоште нећу побијати. Не желим да се бавим лакално-политичким плићаком. Свако ко и мало зарони дубље у геополитичке воде јасно му је да је отпочео специјални рат меком моћи против најсувереније српске државе.
Аутор: Милан Бојић
