U oblacima iznad Kosova
Prvi put nisam gledao pod sobom daleku, prostranu zemlju kao pejzaž, kao boju i plastiku, već kao otkrovenje
Nismo još izgubili iz vida oblake vlažne, ljubičaste kroz koje smo se čas ranije probijali, ni snežne širine Suvoga Rudišta, a već smo u mekoj, treptavoj magli sutona ugledali Zvečan, početak i preteču jedne dramatične epopeje, vizantijski surove, a pune slovenskog elana i veličanstvenosti.
I kroz fijuk vetra i kroz čarobni obrtni krug elise otkrivali smo ono što nije bilo nikad ugašeno već samo skriveno u nama. U svetome spletu Laba i Sitnice, u brežuljcima tužnim i žutim, gde su možda temelji Samodreže i vlastelinskog dvora, u rumenilu sveže preorane zemlje i u ovoj širokoj plodnoj dolini, nerazumljivo toploj za nas izgubljene putnike na sleđenome nebu između Kopaonika i Šare pod snegom, uzbuđeni i radosni osetili smo onaj veliki i neodoljiv smisao Kosova.
I prvi put, opijen strmoglavim letom od 200 kilometara na sat, uzdignut više od 2.500 metara nad zemljom razbijenom ludim nebeskim vetrom, sleđen, a ispunjen groznicom uzbuđenja nisam gledao pod sobom daleku, prostranu zemlju kao pejzaž, kao boju i plastiku, već kao otkrovenje. Jer nemamo mi veće ni dramatičnije tradicije, tako istinite i pojmljive od pomena ovog polja obraslog nekad samo u tako simbolične božure, a danas oslobođenog plugom sremskih i ličkih kolonista. Ne samo kod nas već i na Zapadu postalo je ono, baš svojom tragikom, simbolom junaštva i ponosa. Teško bi bilo pobrojati koliko je puta ušlo u istoriju, ali je za nas ono ostalo urezano samo onim jednim danom, koji je i dan naše najveće slave i propasti, samo jednom bitkom, onom koja se sa pravom zove Kosovska, za koju je Firenca pismom pune birane retorike čestitala kralju Tvrtku bosanskom pobedu, i zbog koje je isto tako neobavešteni Karlo Šesti francuski u Notr Damu pariskom uz zvuke svih zvona slavio veliku hrišćansku pobedu, jer je toliki bio značaj našeg otpora Turcima.
To veliko simbolično Kosovo gledao sam sada obuhvaćeno celo, veliko širinom i sećanjima, u jednom jedinom pogledu.
Na zemlji nas zanesu detalji, koji nam skriju horizonte. Utonemo u povest zvečanskih kula o usijanom maču pred očima Dečanskog, u strogi, samodržavni gest Pantokratora koji iz tamnoplave kupole vlada, sudi i blagosilja; izgubio se u visinskim dubinama Gračanice, ili u sećanju na jedan pergament iz Bruse, pun arapskih slova koji nam govori o konjici azijatskoj i šatorima, kamilama kroz koje je jedan srpski vitez sa golim mačem u ruci do carskog svilenog ležišta i srca prodro.
Sada, uzneti u visinama, izdvojeni od čitavog sveta u letećoj ljusci od duraluminiuma boje masline, i trošni i moćni, mi smo gledali stvari preobražene i osećali smo sve kao jednu veliku moćnu sintezu.
Naš je let bio kao misao u kojoj smo kroz pogled spojili u jednom neprekidnom nizu vlažne močvare Sitnice pod senkom niskih vrba i sumrak, Babin most nad preoranim njivama, kulu Vojinovića čiji se kvadrat snažno ocrtavao u krivim presecima turskih mahala, geometričke šare tulbeta gde se skladno spojili tragovi pravougaonika i krugovi i najzad kupole Gračanice veličanstvene kao znak krsta.
I kroz sve sećanja u sve vizije mi gledamo i ono drugo Kosovo, rodno i plodno, sa cvetno belim kućama kolonista i zemljom preoranom i svežom koja u brazdama nosi sve tonove crvenog.
Avion se trese u metalnoj groznici, skazaljka na visinometru skače sve više, hladnoća ledi sve jače, a zamračene tužne padine Kačanika mute nam radost i drhtaje. Okrećem se, ali magla večernja i oblaci vlažni pokrili su celu viziju Kosova. Sve je u sutonu i magli. Samo jedan zaraženi kraj neba gori nad snegom Ljubotena, koji blista raskošnom belinom na ljubičastom zaleđu zamračenih vidika. Kao otrgnuto Kosovo ostaje opet daleko iznad naših pogleda, kao nekada kada nam je bio samo mutno uzdanje.
Ali i u daljini, mi osećamo da smo tek sada prvi put iz visina i oblaka bili pred otkrivenjem Kosova.
Autor: Stanislav Krakov
Reportaža je prvobitno objavljena u listu „Vreme, 23, 24, 25, 26. aprila 1927, str. 12. Putopisi Stanislava Krakova iz vazduha sabrani su u knjizi Putopisi III. Letenje kao ekstaza nerava koju je priredio Mirko Demić [Dereta, Beograd 2020.] Putopis „U oblacima iznad Kosova“ preštampan je na stranama 37–39. ove knjige.
Izvor: Stanje stvari
