У Грчкој откривена фреска цара Душана, краља Уроша и царице Јелене
Давно скривена и заборављена, јединствена фреска цара Душана с породицом откривена је недавно у Манастиру Светог Јована Продрома на Маникејској гори, код Сера у Грчкој. Ту информацију приликом посете манастиру сазнао je саговорник „Политике“, православни публициста Димитрије Марковић, који је затим и покренуо истраживање шта се све догађало с фреском на којој су овековечени српски цар Душан, краљ Урош и царица Јелена.
После разговора с монахињама, Марковић је фотографисао драгоцено дело, а „Политика“ је први национални медиј којем је уступио фотографију фреске за објаву. У литератури коју је пронашао открио је да је фреска царске породице изгребана и прекречена после посете Бранислава Нушића поменутом манастиру, а откривена је поново тек након рестаурације светиње која је у децембру 2010. године страдала у пожару.
Бранислав Нушић о фресци цара Душана у Манастиру Светог Јована Продрома
Први писани траг о поменутом делу Марковић је пронашао у књизи „Са Косова на сиње море“ Бранислава Нушића, у којој он открива да је, на молбу сликара Паје Јовановића, 1896. године посетио манастир у Серу како би фотографисао фреску српске царске породице. То је био и преломни моменат после којег фреска бива скривена тајним велом. О том догађају Нушић у поменутом делу из 19. века пише:
„Јашио сам на коњу, јер се друкчије до манастира не може доћи, и у бисагама носио апарат. Не знам шта се апарату могло десити, тек он се некако отвори и пропусти светлост на плоче у њему. Стога ми слика рђаво успе, те се почнем опремати да ког другог дана поново одем. Како је у то доба пало отварање српске школе у Серезу (Серу), то се Грци уплаше мојих честих похода у манастир, а учини им се и опасно да се фотографијом сачува споменик који би бар доказао да и Срби имају право на тај манастир и по наредби грчког консула – Грци за тог човека кажу да је веома образован човек – и са благословом сереског грчког митрополита изгребу целу слику и прекрече зид! Тако је недавно, на част Грцима, уништен један веома скупоцен споменик.“
Поновно откривање фреске
Марковић истиче да нема тачних података када је фреска поново откривена, али да ју је он угледао приликом посете манастиру 2019. године када је и започео своје истраживање. Целокупно истраживање је претходних дана објавио на локалном косметском сајту „riznica.net“. Такође, он тврди да фреска није била откривена крајем октобра 2011. године, што значи да је светлост дана поново угледала у распону од краја те, па до лета 2019. године.
– У Серу је 21. октобра 2011. одржан научни скуп под називом „Српски самодржац Стефан Душан и град Сер“, на којем је говорио др Срђан Пириватрић, сарадник Византолошког института Српске академије наука и уметности. На плакату којим се најављује тај догађај приказан је портрет цара Душана из Цркве Светог Ђорђа Полошког, при манастиру у Македонији. Разлог је што фреска тада још није била откривена, што ми је потврдио и др Пириватрић, којем се овом приликом и захваљујем на информацији.
Занимљиво је да у књизи коју продају у манастиру на Маникејској гори, која говори о његовој историји, нема фреске српске царске породице, већ је приказана она која ју је прекривала. Грешке нема, обе се налазе на истом месту, изнад гроба патријарха Генадија Схоларија, који је био први васељенски патријарх после османлијског освајања Цариграда 1453. године. Разлог што српске царске породице нема у поменутој књизи је вероватно исти онај због кога је и прекречена фреска, а то је заштита грчких националних и црквених интереса, сматра Марковић и упућује позив овдашњим научницима да више пишу о поменутом манастиру и српским везама са њим.
Значај Манастира Светог Јована Продрома и града Сера за српску историју
Марковић напомиње да оно због чега је Манастир Светог Јована Продрома на Маникејској гори још важан за Србе јесте то што су његови заштитници и дародавци били краљ Милутин и краљица Симонида, која је у тој светињи први пут обукла монашку ризу. Такође, у њему је, са своје две ћерке, сахрањена и Јелена Мрњавчевић, сестра деспота Јована Угљеше и жена Николе Радоње, који је брат Вука Бранковића и који се након њихове смрти и замонашио. Последњи податак Марковић је пронашао међу наводима Николе Бакирциса, историчара уметности и ванредног професора на Кипарском институту у Никозији, који каже:
„Изнад ексонартекса налази се мала засвођена капела Светог Николе, украшена фрескама из 14. века. Аркосолијум са погребним натписом, који се налази у југозападном углу капеле, садржи остатке Јелене и њених ћерки, сестре и сестричина Јована Угљеше.“
– Као и фреска цара Душана са породицом, и натпис изнад Јелениног гроба је у једном периоду био прекречен, што сам пронашао у једном научном раду. Нажалост, приликом посете манастиру у августу 2022. године нисам био у прилици да видим гробове Јелене, њене деце и натпис, али је о томе писало више аутора. Срби су у крајеве око Сера продрли први пут 1283. године, за време владавине краља Милутина. Краљ Душан је освојио Сер септембра 1345. године. По освајању града присуствовао је литургији у Цркви Светих Теодора Тирона и Стратилата (старој митрополији), која и данас постоји у центру Сера. Душан се у Серу, који је под српском влашћу био све до 1371. године, прогласио за цара, па је тај град и зато важан за нас – истиче Марковић.
Извор: Српска средњовековна историја
