U Americi muškarce sistematično pretvaraju u „stvorenja ubijena u pojam“
Igrom slučaja, dva članka su se u Sjedinjenim Državama, a autori su im iz tabora demokrata i republikanaca, istog dana pozabavila pitanjem: šta sve stoji loše sa američkim muškarcima.
Povod im je bila statistika koja je pokazala da nikada u istoriji SAD muškarci nisu imali malo prijatelja kao sada, posebno u poređenju sa ženama, koje po tom pitanju dobro stoje. Takođe: da 63% ispitanih muškaraca, koji spadaju u kategoriju „mladih”, nije u braku i neće ni biti.
Postoje dve verzije pristupa takvim vestima. Jedna, pogrešna, jeste da počnemo radosno da pričamo o tome da civilizacija traži od nas da poput svojih protivnika, moralno uništimo sve što je muškarca činilo muškarcem, ratnikom i zaštitnikom.
Radi se o civilizaciji jer je u zemljama poput Kanade ili Australije slika ista, a i stanje u Evropi ima mnogo sličnosti.
Drugi pristup je da počnemo da istražujemo koje su ideje desetine, ako ne i stotine miliona ljudi, gurnule u društvenu katastrofu.
Prvi članak je objavila jedna dama iz The Washington Post iz kojeg saznajemo da u Sjedinjenim Državama i drugim pomenutim zemljama postoji upravo takav model privrede: potražnja za fizičkim radom je pala, pa je stoga najveći pad zaposlenosti zabeležen u kategoriji „muškarci od 24 do 35 godina“.
A pala je i potražnja za muškarcima sa diplomom – sada ih ima 74 na 100 žena sa diplomom. Shodno tome, potražnja za muškarcima među oslobođenim ženama je pala, a one se ipak snalaze.
Još su dotrčale feministkinje i „heroji našeg vremena” – poznati LGBT likovi sa plusom – pa su muškarci postali još zbunjeniji.
Rezultat je: na muškarce otpadaju tri od četiri „smrti iz očaja“ koje uključuju samoubistva i predoziranja.
Ovom članku nedostaje priča o tužnom iskustvu feminističkog pokreta MeToo koji je nekako nestao sa scene, ali niko iz njegovih redova nije kažnjen zbog terorisanja gotovo celokupne muške populacije zapadnih zemalja. Sa idejom da promene svoje obrasce ponašanja.
Ali, u članku ima dosta ukazivanja da su za sve krivi republikanci sa svojim patetičnim pokušajima da sačuvaju normalnost muškog ponašanja, da se svima penju na glavu „sa svojim mišićavim i bezobraznim likovima“. Naglašava se da su takvi Donald Tramp, Taker Karlson i uopšte svi koji u javnosti pokušavaju da brane sliku o tome šta je muškarac i kakav treba da ostane.
Ovde već u razgovor ulazi kolumnista sa desnog krila, iz The Epoch Times koji pokušava da postane ključni u svom taboru. On analizira jednu od posledica pretvaranja muškaraca u stvorenja ubijena u pojam.
Ta posledica se naziva dismorfijom, a radi se o – mržnji prema sopstvenom izgledu. Takvi nesrećnici ne žele da komuniciraju sa suprotnim polom, jer tamo ima sve više prezira prema muškarcima, pa jačaju svoju moralnu snagu i ističu čekinjaste brade i tetovaže.
Ovde je reč o onome što se dešava među republikancima, pošto kod demokrata nije jasno kako muškarac treba da izgleda.
Autor – a on je lekar – govori o glavnoj stvari. O imitaciji rezultata fizičke aktivnosti. O „pumpanju mišića“ uz pomoć svih vrsta hemije. Jer, zamislite: u SAD je moderno i povećavati rast. A za to morate da isečete kosti nogu, ubacite tamo sve vrste metalnih umetaka i sačekate dok se sve to sraste.
Sve u svemu, ispostavlja se da su lude ideje o transrodnim osobama pojačane masovnim i ništa manje strašnim operacijama promene pola (što je novac), a sa druge strane se kreće u povećavanje rasta. A ni to nije jeftino.
Najbezazlenije što progonjeni muškarac čovek može da uradi sa sobom jeste da počne da sluša svakojake stručnjake šta da konzumira unutra, a šta ne.
Uostalom, u Rusiji se pre neki dan pojavio naslov: Šta će nam pola miliona nutricionista? Onih koji nam govore da je sve odreda štetno.
A zaista, šta će nam?
I tu se radi o novcu…
Autor: Dmitrij Kosirev
Izvor: Fakti – RIA Novosti
