У Америци мушкарце систематично претварају у „створења убијена у појам“
Игром случаја, два чланка су се у Сједињеним Државама, а аутори су им из табора демократа и републиканаца, истог дана позабавила питањем: шта све стоји лоше са америчким мушкарцима.
Повод им је била статистика која је показала да никада у историји САД мушкарци нису имали мало пријатеља као сада, посебно у поређењу са женама, које по том питању добро стоје. Такође: да 63% испитаних мушкараца, који спадају у категорију „младих”, није у браку и неће ни бити.
Постоје две верзије приступа таквим вестима. Једна, погрешна, јесте да почнемо радосно да причамо о томе да цивилизација тражи од нас да попут својих противника, морално уништимо све што је мушкарца чинило мушкарцем, ратником и заштитником.
Ради се о цивилизацији јер је у земљама попут Канаде или Аустралије слика иста, а и стање у Европи има много сличности.
Други приступ је да почнемо да истражујемо које су идеје десетине, ако не и стотине милиона људи, гурнуле у друштвену катастрофу.
Први чланак је објавила једна дама из The Washington Post из којег сазнајемо да у Сједињеним Државама и другим поменутим земљама постоји управо такав модел привреде: потражња за физичким радом је пала, па је стога највећи пад запослености забележен у категорији „мушкарци од 24 до 35 година“.
А пала је и потражња за мушкарцима са дипломом – сада их има 74 на 100 жена са дипломом. Сходно томе, потражња за мушкарцима међу ослобођеним женама је пала, а оне се ипак сналазе.
Још су дотрчале феминисткиње и „хероји нашег времена” – познати ЛГБТ ликови са плусом – па су мушкарци постали још збуњенији.
Резултат је: на мушкарце отпадају три од четири „смрти из очаја“ које укључују самоубиства и предозирања.
Овом чланку недостаје прича о тужном искуству феминистичког покрета MeToo који је некако нестао са сцене, али нико из његових редова није кажњен због терорисања готово целокупне мушке популације западних земаља. Са идејом да промене своје обрасце понашања.
Али, у чланку има доста указивања да су за све криви републиканци са својим патетичним покушајима да сачувају нормалност мушког понашања, да се свима пењу на главу „са својим мишићавим и безобразним ликовима“. Наглашава се да су такви Доналд Трамп, Такер Карлсон и уопште сви који у јавности покушавају да бране слику о томе шта је мушкарац и какав треба да остане.
Овде већ у разговор улази колумниста са десног крила, из The Epoch Times који покушава да постане кључни у свом табору. Он анализира једну од последица претварања мушкараца у створења убијена у појам.
Та последица се назива дисморфијом, а ради се о – мржњи према сопственом изгледу. Такви несрећници не желе да комуницирају са супротним полом, јер тамо има све више презира према мушкарцима, па јачају своју моралну снагу и истичу чекињасте браде и тетоваже.
Овде је реч о ономе што се дешава међу републиканцима, пошто код демократа није јасно како мушкарац треба да изгледа.
Аутор – а он је лекар – говори о главној ствари. О имитацији резултата физичке активности. О „пумпању мишића“ уз помоћ свих врста хемије. Јер, замислите: у САД је модерно и повећавати раст. А за то морате да исечете кости ногу, убаците тамо све врсте металних уметака и сачекате док се све то срасте.
Све у свему, испоставља се да су луде идеје о трансродним особама појачане масовним и ништа мање страшним операцијама промене пола (што је новац), а са друге стране се креће у повећавање раста. А ни то није јефтино.
Најбезазленије што прогоњени мушкарац човек може да уради са собом јесте да почне да слуша свакојаке стручњаке шта да конзумира унутра, а шта не.
Уосталом, у Русији се пре неки дан појавио наслов: Шта ће нам пола милиона нутрициониста? Оних који нам говоре да је све одреда штетно.
А заиста, шта ће нам?
И ту се ради о новцу…
Аутор: Дмитриј Косирев
Извор: Факти – РИА Новости