Три налазишта у Србији која су огроман цивилизацијски искорак као и египатске пирамиде.

„Није било светског археолога који није дошао да то види“: Три непроцењива налазишта у Србији о којима не знамо довољно

Три налазишта у Србији која су огроман цивилизацијски искорак као и египатске пирамиде.

Египатске пирамиде, Стоунхенџ, Мачу Пикчу – за њих цео свет зна. Ипак, у причи о археолошком благу целе планете важно место имају и локалитети из Србије, иако се о њима знатно мање зна.

Цењени археолог Миомир Мишко Кораћ, директор Археолошког института у Београду, за Нову открива која су то налазишта и зашто су толико значајна.

Лепенски вир

„На Лепенском виру, од пре 10.000 година, откривена је прва монументална европска скулптура. То значи да су људи из тог периода стварали нешто што је одраз мисаоног склопа, а не нешто им је нужно потребно за живот, за храну. То дакле значи да се вама тад десила експлозија у глави и ви сте у том тренутку најпаметнији на свету. Ви сте тад Пикасо, Да Винчи…“, напомиње наш саговорник.

Наиме, Лепенски вир представља остатке најстаријег седелачког насеља у Европи. Прво организовано људско насеље на отвореном налазило се ту у Ђердапу. Мирољубиви лепенски аласи су локацију пажљиво бирали и ту оформили културу која је трајала хиљадама година у континуитету.

Овај локалитет октирвен је тек током опсежних истраживања у Ђердапу због изградње хидроелектране. Након завршетка ископавања локалитет је премештен на садашњу локацију како би се заштитио од потапања које је извршено преградњом Дунава. Године 2011. године отворен је нови центар за посетиоце. Под својом куполом чува остатке културе која је својим открићем запањила читав свет.

🇷🇸 An 8000-year-old prehistoric sculpture carved of quartz sandstone named “Progenitor”, Lepenski vir culture, Mesolithic period, found at Lepenski vir archaeological site at the right bank of the Danube river, eastern Serbia. It depicts a woman at the moment of giving birth.⬇️ pic.twitter.com/vg1eSfHgYZ

— Nixin Wolf (@NixinWolf) June 12, 2023

У Лепенском виру су пронађене сад већ чувене скулптуре које представљају најстарија вајарска дела у камену за која се у свету зна. Рубови камених облутака су украшени шарама у виду арабески или су у камену представљена риболика бића, па се претпоставља да су и њихова божанства била у вези са подводним светом.

„Занимљиво је да најновија истраживања показују да тај праисторијски човек, који је заправо далеко од примитивизма, ради дневно два сата, лови и слично да би преживео, а остало време ужива и – ствара“, каже Кораћ.

Рудна глава

„У петом миленијуму први рудари нису били у Шлезији, ни у брдима Пириниеја, ни у Енглеској, већ код нас у Рудној глави. Ви тада проналазите руду, прерађујете је, копате, за шта је потребна памет“, каже Кораћ о овим првим рударима.

Рудна глава је заоправо археолошки локалитет у општини Мајданпек у Борском округу, центар раног праисторијског рударства, који се данас налази под заштитом Републике Србије као археолошко налазиште од изузетног значаја.

Представља средиште једног од најранијих рударстава бакра у југоисточној Европи. Археолошка истраживања Рудне главе су вршена између 1969. и 1979. године, а потом су повремено настављана. Само три деценије од открића Рудна глава је прихваћена као једна од упоришних тачака европске цивилизације.

У окнима су, између осталог, пронађене оставе са каменим батовима (велики чекићи направљени од облутака), оруђе од костију, керамички судови. Откривени камени батови представљају једну од највећих група тог типа оруђа пронађених на тлу Европе и Мале Азије, а нађене су и амфоре, алатке од јеленског рога, оруђе већих димензија које је вероватно служило за прикупљање и копање размрвљене руде.

Винча

„Свакако значајна је цела култура Винче, са свим статуетама и фигурама. Простирала се од јужне Немачке, па све до Грчке, Бугарске, Словеније… Кад је професор Васић то ископавао тридесетих година прошлог века, није било светског археолога који није дошао да то види“, каже Кораћ.

Некада давно, пре више од 6.000 година, на овим просторима цветала је најнапреднија праисторијска култура на свету. Названа је по једном месту надомак Београда – Винчи, и позната је широм света као винчанска култура или винчанска цивилизација.
Винчанци су изградили друштво, pic.twitter.com/Rbpee69Zsn

— Dusan07-202 (@Dusan07) October 12, 2021

Ниаме, када се пре једног века моћни Дунав повукао у своје корито, оставио је за собом велики дар читавом човечанству. Археолози су од тада са великим узбуђењем почели са разоткривањем мноштва нових слојева цивилизације које је у себи сачувао један споља савсвим обичан брежуљак у Винчи. Утврдили су да се на том месту налазило највеће насеље из доба неолита, старо више од седам хиљада година, и пронашли у њему остатке многих култура.

Археолошко благо Винче налази се на дубини од око 10,5 метара и садржи читаво богатство цивилизацијских слојева од неолита преко бронзаног доба, па све до гробница из средњег века.

Ово налазиште доказало је да пре толико миленијума на том месту налазила утврђена метропола. Сматра се да је она била центар тадашње цивилизације која се простирала широм данашње југоисточне Европе.

У Винчи је пронађено право богатство најразличитијих оружја и оруђа од камена и костију, посуђе, ритуалне вазе, накит, мноштво антропоморфних и зооморфних фигурина, остаци праисторијских кућа као и велики број других предмета израђених овде или донешених из удаљених области.

Оно што је више од свега чини посебном је велики број идентичних предмета који указују на то да су људи на овим просторима већ у касном каменом добу имали неку врсту стандардизоване производње. Били су много много цивилизованији него што се у први мах мислило.

Истраживања говоре да су становници Винче живели урбаним начином живота, веома близу једни другима.

Винчанске куће су биле од блата и песка, смештене у уским улицама, а праљуди су били много друштвенији и креативнији него што можемо и да замислимо.

Ткали су хаљине са В изрезом пазећи на на стил и дизајн одеће, фигурине су нам откриле да су имали намештај у кући, а правили суи веома лепо посуђе. Поред тога, волели су и да путују. Одлазили су до Карпата како би набављали вулканско стакло које су користили у изради оружја, а доносили су и предмете из много удаљенијих места и различитих култура.

Због свега тога Винча се сматра једном од најнапреднијих праисторијских култура.

И, како каже Мишко Кораћ, све то скупа доказује да свакако имамо чиме да се поносимо.

Аутор: Невена Димитријевић

Извор: Нова

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!