Тотални фијаско „војника“ који су морали да натерају Србе да мрзе Русе – Запад уводи нове играче
Уместо да „освесте“ залутале Србе и увере их у „злу и страшну“ природу Русије, бројне невладине организације са тим задатком, постигле су супротан ефекат – подршка Русима никада није била већа, а евроатлантским вредностима мања. Ова грешка коштаће их донација, па је вероватно да неке неће ни преживети.
Овако, гласове да Европска унија и САД, разочаране учинком тзв. цивилног сектора у Србији, планирају да смање прилив донација, коментаришу саговорници Спутњика.
Два задатка пред којим су пали извођачи западних „радова“- да повећају позитиван став према европским интеграцијама, и смање руски утицај, судећи по подацима који стижу из западног крила медијског сектора, плаћени су на годишњем нивоу осам милиона евра. Увидом у податке тендера ЕУ инститиција, РТ је сазнао да би Запад, могао да смањи годишње финансирање НВО у Србији за више од 3 милиона евра.
Армија људи, резултат мршав
Икако информације да ће НВО бити кажњен „завртањем славине“ нису званично потврђене, Ђорђе Вукадиновић, главни уредник портала НСПМ, не оставља простор сумњи да у амбасадама и у западним престоницима не могу бити задовољни начином и резултатима како су њихове инвестиције и донације пласиране и реализоване у Србији.
„Сем што није дошло до елиминације малигног руског утицаја већ се и подршка ЕУ, која је стајала релативно стабилно, сурвала. Притом, невладиних организација има толико да их је тешко пребројати. Сваки дан су ницале као печурке после кише – разни центри за стратешка промишљања, евроатлантске интеграције, мир и толеранцију – и упркос тој озбиљној армији и машинери, доста добро подмазиваној, резултат је био више него мршав.“
Лавовски део кривице на НВО
Правде ради, Вукадиновић каже да када је реч о промоцији европских вредности, одговорност за фијаско цивилног сектора сносе западне владе и њихова политика према Балкану, региону и Србији, која је кипела од двоструких стандарда, лицемерја, притисака и уцена. Када је, пак, реч о потискивању руског утицај, лавовски део „кривице“ управо је на локалним извођачима радова.
„Они су подлегли стереотипу и русофобији, готово патолошкој, која чак и на Западу има ограничени ефекат, а у једној Србији је директно контрапродуктивна. Екстремност и радикалност са којим су не само невладине организације, већ и део опозиционих политичара и опозиционих медија, ушли у ту борбу- за последицу има да је подршка Русији скочила и са оног иначе високог нивоа“.
Доказ немоћи
Свесни да су подбацили, у медијима, али све више и на друштвеним мрежама, видимо, каже Вукадиновић, како западни заговорници тих наводних европских вредности лако губе живце, постају агресивни, посежу за најпримивнијим увредама, нападима, призивају радикалне мере, Голе отоке и неке врсте елиминације оних које сумњиче да су промотери руског утицаја.
По њему, то је најбољи доказ немоћи.
Нису имали шансе
Учинак НВО по питању ширења русофобије, по мишљењу новинара Николе Врзића, сасвим је очекиван. Када, што се Србије тиче, они нису имали никаквог успеха ни после 5. октобра, у време када су били најмоћнији и држали све медије под својом контролом, сигурно је не могу ни данас.
„Од старта нису имали шансе за успех јер Срби не умеју да мрзе Русе сем њих неколицина који то раде професионално. Будући да НВО ради на основу новца који добија углавном из САД и чланица ЕУ свакако ће са смањеним приливом новца и њихове активности бити смањене. Очигледно да Соња Лихт која је прва објавила суспензију активности Београдског безбедносног форума није једина „жртва“ смањеног дотока донација“.
Чији новац његови и интереси
НВО у Србији, али и свету, немају, подсећа Врзић, везе са владама сопствених земаља али те итекако владине организације у смислу Америке и њене подршке, раде по принципу – чији је новац његови се интереси и заступају.
„Један од главних финансијера је Национална задужбина за демократију која је, по признању њеног првог председника, суштински радила јавно оно што је ЦИА пре тога радила тајно. Реч је о тројанским коњима који служе за спровођење америчких интереса у одређеним државама.
Запад неће одустати од својих циљева
Иако признање неуспеха сматра добром вешћу, Врзић сумња да ће Запад стопирати своје активности у Србији.
То би, сагласан је Вукадиновић, било добро али није реално.
„Мислим да ће само променити тактику и можда заменити играче у смислу да ће ветерани који су се показали најекстремнијим и најштетнијим по њихове циљеве можда отићи на клупу за резервне играче да би се њихова места попунила спретнијим и вештијим. Иако није могуће, и није реално, очекивати да ће, без обзира на средства и технику, успети у науму, они од циљева се неће одустати“, закључује Вукадиновић.
Извор: Спутник