Свет

The Saker: Јесу ли амерички предсједнички избори више уопште битни?

Придавати значај ко ће бити сљедећа марионета у Бијелој кући је као бирати капетана на Титанику док он тоне!

Барак Обама и Џозеф Бајден, 2017. године на 58. председничкој инаугурацији (Фото: наредник америчког војног ваздухопловства Марианик Сантос)

И само постављање овог питања очигледно наводи на то да сматрам да нису. Ради образложења, сагледајмо предстојеће изборе у свјетлу претходних.

Избор Трампа за предсједника 2016.

Прво што би, мислим, требало да је досад само по себи очигледно је да није било никакве тајне операције ниједне дубинске државе да се Трамп доведе на власт. Чак бих се усудио рећи да је избор Трампа за предсједника највећи шамар америчкој дубинској држави и прикривеним транснационалним елитама којима она служи, и то у читавој америчкој историји.

Као неко с вишегодишњим искуством са совјетском, или, на нешто друкчији начин, француском штампом, могу искрено рећи да никад и ни против кога нисам видјео изливе мржње ни близу тако тоталној пропаганди мржње каквој је био изложен Трамп. А потом, чим је изабран, амерички неолиберали (који уопште нису либерали) објавили су да Трамп „није њихов предсједник“, да га је на власт довео Путин и да је „руски агент“ и, напосљетку, да је бјелачки расиста и женомрзац који ће дубински подијелити земљу.

Чињеница је да су у протекле четири године амерички либерали водили тотални информациони рат против Трампа, и за њих би било потпуно незамисливо да прихвате поновну Трампову побједу. За америчке демократе и неолиберале Трамп је буквално оличење зла, а то значи да „отпор“ њему и свему што представља мора бити тоталан. А ако поново побиједи, постоји само једно могуће објашњење: Руси или Кинези су покрали изборе. Могућност, пак, да Трамп ужива подршку већине народа дословно је незамислива за ту екипу.

Истини за вољу, Трамп се без икакве сумње показао као фантастично неспособан предсједник. Је ли гори чак и од Обаме? Можда – зависи на основу чега се оцјењује. По мом личном мишљењу, бар није започео неки већи рат, што Обама јесте, и што би урадила и Хилари (то не могу доказати, али вјерујем у то). Већ због тог, без обзира на све друго, мислим да је Трамп био „мање зло“ него што је био Обама или што би била Хилари. Што сам мислио прије четири године мислим и данас: узимајући у обзир колику би опасност по читаву планету представљала „предсједница Хилари“, гласање за Трампа није био само једини логичан, већ и једини моралан избор, јер би давање гласа ратнохушкачкој нарцисоидној хијени попут Хилари био скроз аморалан чин (тачно, и Трамп је нарцисоидан, као и већина политичара, али је макар његово ратно хушкање било само празна прича, бар до сад). Мислим, међутим, да то што није почео ниједан већи рат неће бити довољно да поново добије изборе.

Зашто?

Јер већина Американаца и даље воли, заправо обожава рат. Осим, наравно, ако губе. Американци у ствари желе предсједника који добија ратове, а не неког ко их не почиње. То је и највјероватнији разлог што Трамп није започео ниједан већи рат: САД деценијама не само што нису добиле ниједан прави рат, већ су добиле по носу у сваком сукобу који су започеле.

Идеологија месијанског империјализма која прожима америчку политичку културу и даље је дубоко укоријењена и биће потребне године, да не кажем деценије, док не оде на сметлиште историје, гдје јој је мјесто. Осим тога, године 2020. Американци имају знатно већих брига од рата и мира – суочени с вирусом, економским сломом и побуном, већина их се осјећа лично угроженим, што ниједан рат у прошлости није успјео постићи.

Што се тиче свемоћног израелског лобија, дјелује ми да је из Трампа исциједио све што се могло, и иначе га сматрајући, са становишта циониста, „предсједником за једнократну употребу“. Учинивши скоро све што је Израел хтјео, Трамп постаје скоро бескористан.

Колику, онда, подршку заиста ужива Трамп? Стварно не знам (не вјерујем анкетама, које су и иначе увијек потпуно омањивале кад је Трамп у питању), али мислим да свакако постоји значајан број истински уплашених Американаца који би могли гласати за Трампа осјећајући да је он једини који може сачувати земљу.

Доналд Трамп (Извор: Блиц)

Шта ако Трамп поново побиједи?

Ситуација је заиста толико сложена да је било каква прогноза немогућа. Ипак, поведемо ли се за максимом да је понашање у прошлости најбоља прогноза понашања у будућности, биће исто као и досад – демократе са својим „коалицијама мањина“ наставиће уништавање САД изнутра, а републиканци ће својим самозаваравањем продужити уништавање америчке империје на спољнополитичкој равни.

Сумњам да за то ваља гласати.

А шта ако побиједи Бајден?

Имајмо на уму да је Бајден сад de facto вођа оног што бих назвао антиамеричком коалицијом – „коалиције мањина“ које међусобно не везује ништа осим мржње  према успостављеном поретку (и наравно мржње према Трампу и његовим гласачима).

Тиме се поставља и питање зашто су се демократе опредијелиле за Бајдена упркос чињеници да је, очигледно, изузетно слаб кандидат. Упркос? Не бих рекао. Мислим да су га изабрали управо јер је тако слаб: права власт биће у рукама банде Шумер – Пелози – Обама и интереса које они представљају.

За разлику од Трампа, који се почео проституисати тек пошто је доспјео у Бијелу кућу, неолиберални демократи су се већ проституисали са сваким ко би им понудио нешто за узврат – од украјинских нацоша преко пропалица из „Црни животи су важни“ до моћног америчког хомо лобија. Не очекујте да ће иоле показати да имају кичму, камо ли испољити љубав према САД докопају ли се Бијеле куће. Они мрзе ову земљу и већину њених становника и то не крију.

Свидјело се то неком или не, али већина Американаца и даље воли своју земљу и гади им се псеудолиберална идеологија коју су им здруженим дјеловањем наметнуле америчка дубинска држава и велике корпорације. Постоји чак знатна вјероватноћа да ће се Бајденовом побједом растакање САД само убрзати.

На међународној равни, Бајден не би ријешио ниједан од проблема које су створили Обама и Трамп: сад је већ прекасно, и штета нанијета међународном угледу САД је непоправљива. Једино што демократи могу постићи је да погоршају стање новим пријетњама, санкцијама и ратовима.

Џозеф Бајден (Фото: Политико)

Побиједи ли Бајден, Америка ће се наставити распадати и на унутрашњем и на спољнополитичком плану чак и брже него под Трампом.

Што ме доводи до главног закључка:

Какав је уопште смисао избора?

Очигледно је да ни републикрати ни демоликанци не представљају интересе „обичног“ народа и да су обе фракције америчке плутократије под потпуном контролом истинских владара иза кулиса. Оно прије четири године била је огромна грешка у прорачуну тих закулисних владара, који нису схватили колико их народ мрзи и да ће прије гласати чак и за типа као што је Трамп него за ноћну мору попут Хилари.

Мислим да ови избори неће имати апсолутно никаквог значаја, из сљедећих разлога:

  1. Систем у Америци удешен је тако да сву власт даје мањинама и потпуно пренебрегава вољу народа;
  2. Избор између демоликанаца и републикрата није никакав избор;
  3. Системска криза у САД исувише је дубока да би на њу утицало ко је у Бијелој кући.

Просто речено, за разлику од 2016, исход избора 2020. уопште није битан. Придавати значај ко ће бити сљедећа марионета у Бијелој кући је као бирати капетана на Титанику док он тоне. Главна разлика је што је Титаник потонуо у дубину, а „брод САД“ ће се насукати у плићаку, што значи да САД неће потпуно нестати: у неком виду ће опстати – као јединствена држава или као неколико држава насљедница.

Империја, пак, нема никаквих изгледа да опстане.

Све што слаби Империју и доприноси да САД постану „нормална“ држава иде у прилог америчком народу. Гласање за било ког од понуђених кандидата само ће продужити агонију постојећег политичког режима у Америци.

Извор: stanjestvari.com

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!