Tetovaža – znak đavolje vlasti nad ljudima ili kako demoni preko tetovaža deluju na ljude
SVEDOČENJA RUSKOG STRUČNJAKA ZA UKLANJANJE TETOVAŽA
Obzirom da na srpskom govornom području vlada vapijuća oskudnost ozbiljnih analiza duhovnih opasnosti tetoviranja – sveprisutnog modnog trenda – ekskluzivno za cenjene posetioce „Borbe za veru“ preveli smo sa ruskog i priredili tekst vanrednog značaja za ovu tematiku. Ovom tekstu posebnu težinu daje svedočenje Konstantina Avramenka, ruskog stručnjaka za uklanjanje tetovaža, koji, navodeći konkretne primere, nesumnjivo pokazuje da tetovaže negativno utiču na ljudski život. U nekim od primera koje on navodi, kandže demona su više nego očigledne.
+ + +
„Za mrtvacem ne režite tijela svojega, ni udarajte na se kakvih beljega. Ja sam Gospod“ (3. Mojs. 19,28); „Vi ste sinovi Gospoda Boga svog; nemojte se rezati niti brijati među očima za mrtvacem. Jer si narod svet Gospodu Bogu svom, i tebe izabra Gospod da si mu narod osobit između svih naroda na zemlji“ (5.Mojs.14,1-2).
Bog je ovu zapovest ponovio sveštenstvu: „Još reče Gospod Mojsiju: Kaži sveštenicima sinovima Aronovim, i reci im: …Da se ne načine ćelavi čupajući kosu s glave svoje i da ne briju brade svoje, niti se režu po telu svom…“ (3.Moj.1,5) Veoma je važno da zabrana prati pozivanje na činjenicu da je njihov Bog Gospod, to jest na prvu zapovest Zakona: „Ja sam Gospod Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje misirske, iz doma ropskog. Nemoj imati drugih bogova uza me“ (2.Moj.20, 2-3).
Tokom ljudske istorije tetovaža je igrala različite uloge. U antičkom svetu, gde je jedan čovek mogao postati vlasništvo drugog, tetovaža je, na primer, imala funkciju tapije. Tetovaža je čoveka nizvodila do nivoa životinje: stoka nosi obeležje vlasnika, a rob tetovažu s imenom svog gospodara.
Međutim, u paganskom svetu glavni smisao tetoviranja bilo je opštenje s duhovima (to jest s demonima). Kroz crteže na telu (sakralni simboli), čovek je u svoj život prizivao duha kome se klanjao.
Crkva odbacuje tetoviranje upravo zbog njegovog mističkog značenja. Kroz tetovažu čovek opšti s nečistim i lukavim duhovima, a ne sa Bogom. Priroda tetovaže je neizbežno kultna i magijska.
Svakako, ljudi se danas ne tetoviraju u cilju vršenja nekog magijskog rituala, već, pre svega, radi mode ili tradicije. No, sam čin nanošenja tetovaže je duboko paganski.
S toga ne čudi što tetovaže imaju negativan uticaj na ljudski život. O takvim slučajevima, navodeći masu primera, novinar Svetlana Kuzina pisala je u svom članku „Fatalnost tetovaže“, citirajući svoj razgovor sa Konstantinom Avramenkom, ruskim stručnjakom za uklanjanje tetovaža.
Aleksej Voronin iz Odincova poslao nam je pismo u kome je naveo: „Devojka koju sam voleo bila je kao tihi i dobri anđeo. Dve godine smo živeli u savršenoj harmoniji. Nameravali smo da se venčamo. I onda je jednog dana u salonu istetovirala, na donjim leđima, đavola s bodežom. Njen karakter se naprasno sasvim izmenio. Postala je svadljiva, ljubomorna i poganog jezika. Kao da je đavo ubo bodežom u leđa. Na kraju smo se rastali. Zar tetovaža može zaista da promeni čoveka?“
Može, – uverava Konstantin Avramenko, – Tatu menja život ljudi – onih koji su nepromišljeno uradili tetovažu. U to sam se uverio iz ličnog iskustva.
Konstantin Avramenko, po obrazovanju fizičar-optičar, specijalista za lasersku optiku, već nekoliko godina bavi se poslom uklanjanja tetovaža sa kože svojih klijenata. On kaže da tetovaže često menjaju karakter ljudi i bukvalno navlače nevolje. No, moda za ovim „ukrašavanjima“, na žalost, ne prolazi. Pacijenti obično pričaju Konstantinu zašto su odlučili da se izbave od tatu-a.
DEVOJKA I DEMON
– Došla mi je devojka s kineskim hijeroglifom. Takođe na donjem delu leđa, – priča Avramenko. – Ona je plakala i molila da joj odmah uklonim tetovažu. Po njenim rečima, na nju su već po nanošenju crteža navalile nevolje. Za godinu dana izgubila je posao, rodila mrtvo dete i muž ju je ostavio. Na kraju je bila silovana od strane grupe mladića, što je bila poslednja kap, koja ju je dovela na ivicu samoubistva… Jedva se dozvala pameti i odlučila da ukloni svoju tetovažu, koja je, kako sam saznao, značila „demon“. Sada je ponovo u njenom životu sve u redu.
PADOBRANAC I PAUK
– Dolazio mi je i bivši padobranac sa komplikovanom tetovažom: avioni, krila, padobran i smrt sa kosom. Molio me je, ne pitajući za cenu, da uklonim sliku smrti. Ja sam, govorio je, realista i ne verujem u magiju. No, kada sam počeo da živim sa tom tetovažom, sreća kao da mi je okrenula leđa.
ČUVAR I BROJ „13“
Pre dvadeset godina, 40-godišnji čuvar banke na Arbati istetovirao je broj „13“ na malom prstu. Za sve te godine, po njegovim rečima, progonile su ga nevolje. Najpre mu se majka teško razbolela. Kako bi platio lečenje morao je da proda vikendicu. Zatim je imao saobraćajnu nesreću, koju je morao da isplati stanom. Ćerka mu je postala narkomanka. Porodica se raspala.
Kada sam izbrisao tetovažu u njegovom životu se sve promenilo… Sada se broj „13“ još pomalo nazire. Nedavno me je pozvao i zamolio: dođi – dovrši, može biti da će mi se život još više promeniti na bolje.
DEVOJKA I LEPTIR
– 16-godišnja devojka istetovirala je na leđima obojenog leptira. Od tog trenutka, glavni posao u njenom životi postalo je svakovečernje upoznavanje sa novim mladićem. Završivši srednju školu, prekinula je dalje školovanje i lutala po noćnim klubovima. Mladići je nisu poštovali. Nije izlazila iz tuđih postelja.
Momak joj je izgovorio gomilu gadosti i potom počeo da se viđa se njenom drugaricom. Neko ju je posavetovao da se otarasi tetovaže, upućujući je na mene. Objasnio sam joj da je, po starom verovanju, leptir znak prostitutke. Nakon uklanjanja tetovaže mladić joj se vratio i pre mesec dana oni su se venčali. Sada čeka bebu.
DEČAK I SMRT
Nedavno su me zamolili da dođem u 1. Gradsku bolnicu i uklonim tetovažu sa 15-godišnjeg dečaka, koji je ležao u komi, – priča Konstantin. – Zapanjio sam se: zar treba da čekam dok se on ne probudi? Ispostavilo se da su njegovi roditelji insistirali da dođem, jer su tek u bolnici na sinovom desnom ramenu zapazili strašan natpis: «Live quickly die young» („Živi brzo, umri mlad“).
Ispostavilo se da su roditelji poslali dečaka na odmor na Kipar. Tamo se tetovirao. Posle toga kao da se otkinuo s lanca. Kroz dva meseca morao je da napusti školu. Nekoliko puta je hapšen zbog huliganstva. Pokupio je i jednu polnu bolest. Na kraju je ukrao očev auto i pri brzini od 120km/h udario u stub. Spasao ga je vazdušni jastuk. Slomio je karlicu i kuk.
– Plašio sam se da uklonim ceo natpis, – nastavlja Avramenko, – iznenada mogu nastupiti komplikacije. Odlučio sam da uklonim samo reč «DIE» (umri), što će promeniti smisao. I onda se dogodilo nešto čudno. Dečak je ležao bez svesti. Ja sam mu dao još i lokalnu anasteziju. Počeo sam da uklanjam tetovažu i dečak je u komi (!) odjednom počeo da odmiče rame, a drugom rukom je pokušavao da odgurne pribor.
Puls mu je skočio na 138 otkucaja. Ja sam duplirao dozu – no dečak je još uvek sve osećao. Bile su prisutne tri medicinske sestre i šef reanimacionog odeljenja, koji su, kao i ja, bili u šoku. Imali smo utisak da se sam satana u njega uselio i nije dao da se otarasi fatalnih reči. Kada sam uklonio tetovažu, puls mu se vratio na normalu i dečak je ubrzo počeo da se oporavlja.
BROJ ZVERI 666
-Znak satane čoveku ne može doneti ništa dobro. Štaviše, kada „brišem“ te strašne stvari, sva njihova negativna energija obruši se na mene. Poznavao sam mladog čoveka koji je na zglobu imao „666“.
Momak je odavao utisak opsednutosti. Posle prvog dana rada, spotakao sam se na ravnom mestu, pao sam i polomio ruku. Ruka je zarastala, uganuo sam nogu. Završilo se time što sam otišao u crkvu, zakazao 40 Liturgija za zdravlje, i tek posle toga nastavio sam rad sa njim. Nakon uklanjanja tri šestice dečak je pomalo došao k sebi – počeo je pohađati školu, bolje se osećao… No, kroz godinu dana on je na istom mestu istetovirao Leprikona – šumskog duha. Takođe strašan simbol. Tada me je pozvala njegova uplakana majka: „Sa sinom je ponovo krenulo naopako“. Ja sam tada samo slegnuo ramenima: „Tu sam već nemoćan“. Već četiri godine ništa nisam čuo o toj porodici, mada smo ranije često bili u kontaktu…
REZIME
– Smatram da se ne treba tetovirati, – nastavlja Avramenko. – Nije uzalud u Jevanđelju zapoveđeno: „Ne ukrašavajte svoja tela crtežima i natpisima“.
– Lako je uraditi tetovažu, – kaže Konstantin. – No, mnogo je teže rešiti se nje. Na žalost, ljudi nemaju pojma sa čime će se suočiti. Kakve će muke istrpeti… Tu je potrebna operacija. Najstariji način je – odrezati parče kože nožem ili skalpelom.
U plastičnoj hirurgiji za uklanjanje tetovaže velike površine potrebno je nekoliko godina. Vreme se može skratiti ako se na mesto odsečenog dela kože presadi koža sa leđa ili kukova. Ali onda će se pojaviti rane na dva mesta. Neki pokušavaju da tetovaže uklone laserom. Međutim, on spaljuje tkivo do znatne dubine. Ono umire. Na tom mestu se pojavljuju ožiljci. Zašto vam sve ovo govorim? Da biste deset puta razmislili pre nego što se istetovirate.
Očigledno je da istetovirana osoba provocira okolinu da obrati pažnju na nju. To daje osećaj sopstvenog značaja. Svaka tetovaža skreće pažnju, ali je potrebno konkretizovati – pažnju na šta? Na prvom mestu – na telo… Tetoviranje je, po svojoj prirodi, ispovedanje telesnosti. Čovek s tetovažom, može se reći, ispoveda kult svog tela. Nesumnjivo, takvo begstvo u spoljašnje jeste znak duhovne slabosti.
Mistička komponenta
Tetovaža može da promeni čovekov život. Da bi se ovo razumelo, ne mora se obraćati mistici. Učinivši, nanošenjem tetovaže na svoje telo, svestan čin, usvajajući bilo kakav znak kao definiciju sopstvenog bića, a delimično bacivši izazov celom okruženju u lice, čovek nikako ne može ostati kakav je bio. I ta promena ne može doneti čoveku ni pokoj ni mir u duši. Tetovaža deluje kao sidro, govoreći jezikom psihoanalize.
Ona neprekidno podseća njenog vlasnika na to kakav je izbor načinio, izazivajući određene emocije. Nemoguće je od sebe praviti vuka, a pritom ne poprimiti ništa vučje. Naravno, navike pravog vuka nemaju s tim nikakve veze. Reč je o imidžu zveri, koju mi sobom stvaramo.
U principu, čovek je simboličko biće, kao i svet, koga i percipiramo i koga smo svesni, i on je, najmanje od svega, materijalan. Iza svakog fizičkog objekta i svake stvari postoji tradicija tumačenja, simboli i znakovi, koje mi uvek i ne primećujemo. Mnogi znakovi deluju na nas kroz podsvest.
Mi ponekad podcenjujemo silu znakova, no tetovaža ne sme biti takav slučaj. Ne smemo podleći komercijalnim reklamama tatu salona, koji nastoje da tetovažu predstave kao svojevrsni modni detalj. Oni koji tetovaži pristupaju ozbiljno, znaju za njenu simboličku moć.
Takođe, među znakovima koji se tetoviraju ima mnogo pentagrama i drugih magijskih simbola, uključujući i takve čija magijska priroda nije očigledna. No, ona postoji; takvi su, na primer, hijeroglifi i rune. Magijski znaci se od davnina koriste za razne paganske rituale, za koje su obično bili potrebni krv i žrtva. Tetoviranje se ne vrši bez krvi; čovek, na čije telo se ona nanosi, ima ulogu žrtve. Znak, žrtva i krv – tu su svi elementi koji tetoviranje pretvaraju u paganski ritual.
Moderna svest slične rituale smatra bezazlenom arhaikom. Međutim, psihologija čoveka se nije puno promenila. U prošlosti se uz pomoć sličnih rituala uspostavljala vlast jednog čoveka nad drugim. Postoje osnove za mišljenje da se tetovaža i danas može koristiti kao jedna od tehnika zombiranja, to jest čovekovog potčinjavanja tuđoj volji. Ostaje samo da se kaže da ta volja može biti ne samo ljudska, već i demonska. Zbog toga religiozna svest nedvosmisleno definiše tetovažu kao opštenje s demonima… Nemoguće je obratiti se Bogu bez prekidanja veze s demonima…
Ako ovu vezu čoveka i demona posmatramo s druge strane, onda se tetovaža može smatrati svojevrsnom zakletvom na vernost. Čovek sebe posvećuje tom duhu. U mnogim kulturama nije se razvio obziljan odnos prema rečima. Reč je lako promeniti. Prevariti rečju lako je. Ali urađena tetovaža prati čoveka kroz ceo život.
Kroz tetovažu nečisti duh porobljava čoveka zauvek – kako za vreme nošenja njegovog smrtnog tela na zamlji, tako i posle smrti. A strašno je i zamisliti posmrtni udeo hrišćanina, kada on, predstavši pred Boga, na svom telu bude imao tetovažu, koja svedoči o njegovom pripadanju demonu. I ovde, kao i drugde, bolje je ne prestupati tačku sa koje nema povratka, – to je lakše, nego vratiti se natrag.
Izvor: Srbi na okup
