Србија и србске земље

„Тешко онима који зло зову добрим, а добро злим“

Када студенти стану у одбрану истине — ви их нападате. Када млади подигну глас за правду — ви их етикетирате. А усуђујете се да кажете: „Студенте не смете делити“?

Па управо ви то чините — делите, осуђујете и бацате сенку сумње, говорећи како су „НВО“, „страни плаћеници“ или „деца без морала“. На основу чега? На основу тога што траже да држава ради свој посао и да неко одговара за пад надстрешнице који је однео 16 младих живота?

Ја не наступам као члан партије, нити као члан НВО. Наступам као човек који верује у Јеванђеље, у истину и у морал који нам је Христос оставио. А он је јасан:

„Ко није са мном, против мене је; и ко не сабира са мном, расипа.“ (Лука 11, 23)

Христови људи се морају одвојити од ђавољих. Не по изгледу, не по националности, већ по делима и истини. А истина је да је ово друштво постало болно глуво на неправду, а агресивно према свакоме ко је још довољно храбар да нешто каже.

„И немојте имати ништа заједничко са бесплодним делима таме, него их више разобличавајте.“ (Ефесцима 5, 11)

То чине ови студенти. Разобличавају. Указују. Траже одговорност. А ви их нападате?

„Не судите да вам се не суди…“ (Матеј 7, 1), али то се односи на горде осуде из сујете — не на разобличавање зла, што је дужност сваког хришћанина.

„Тешко онима који зло зову добрим, а добро злим.“ (Исаија 5, 20)

Да ли је добро оно кад власт прима НАТО делегацију у Скупштину Србије? Је ли то „патриотизам“? А лоше је када студенти носе иконе и моле се Богу пред Храмом Светог Саве?

„Јер где су два или три сабрана у име моје, онде сам и ја међу њима.“ (Матеј 18, 20)

Зато не делим студенте — ја јасно одвајам Христове од ђавољих, истину од лажи, светлост од таме. А то је дужност сваког ко хоће да се зове хришћанином.

Ако вас истина боли, погледајте прво у себе — не у друге.

Аутор: Милош Оприн

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!