Tata, tata, šta je najmanje na svetu?
Tata, tata, šta je najmanje na svetu?
– Ljudski život, sine. Samo što počneš da živiš, a već si starac.
– Nastavnica fizike je rekla da je najmanji elektron… A šta je najduže na svetu?
– Ljudski život, sine. Jer uspeš da napraviš toliko grešaka da ih ni praunuci ne mogu ispraviti.
– Nastavnica geografije je govorila da je to ekvator. A šta je najvrednije na svetu?
– Ljudski život.
– Tačno, to smo učili iz književnosti. A šta je onda najjeftinije?
– Opet ljudski život. Daju ga za groš, a nekad i sasvim uzalud.
– Ali, iz istorije smo učili da je to trud robova. Tata, ti si sve zaboravio! Koja je najteža teorema?
– Ljudski život, sine. Svakog dana, od jutra do mraka dokazuješ nešto sebi i drugima.
– Ne, ne, ne! Najteža je Fermaova teorema, tata! Znaš li bar koja je najjednostavnija ćelija?
– Ljudski život, sine. Na njemu nema prozora s rešetkama, nema velikih katanaca ni strogih stražara, ali ni izlaza često nema.
– Pričamo o biologiji, tata! U udžbeniku piše… Zašto mi se smeješ? Je li tačno da je Ajnštajn najpametniji?
– Najpametniji je onaj koji se poslednji rodio.
– A je li rvač Podubni bio jači od svih?
– Najjači je onaj ko zna jezik svojih neprijatelja.
– A ko je najlepša žena na svetu?
– Najlepša je ona koja se nikad ne gleda u ogledalo.
– A, je li najbolji čovek onaj koji se sažali na svakog?
– Ne, najbolji je onaj koji ne žali sebe.
Autor: Aleksandar Ščegoljev
