Tajni plan za uništenje Rusa i Srba
Špijuni i njihovi šefovi, po pravilu i prirodi ovog posla, ne ostavljaju pisane tragove o svojoj delatnosti i akcijama, kako ovi zapisi ne bi pali u ruke neprijatelja. Agentima tajne službe se nalozi za akcije saopštavaju usmeno, pa ih oni uče napamet, tj. pamte i drže u glavi.
Neposredno po okončanju Drugog svetskog rata (1945) krenuo je takozvani „hladni rat“ koji je Zapad, predvođen Sjedinjenim američkim država, pokrenuo protiv svog dojučerašnjeg ratnog saveznika SSSR-a i komunizma.
Glavni ideolog ovog „hladnog rata“ bio je Alen Dals (Allen Welsh Dulles, 1893–1969), poverljivi agent Rokfelerovog bratstva. 1947. godine je sa generalom Donovanom osnovao Centralnu obaveštajnu agenciju SAD (en. Central Intelligence Agency, skraćeno CIA), i bio njen treći direktor (od 1953–61). Reklo bi se da je u to vreme kada je Dals vodio CIA, bio u tančine razrađen plan koji je po njemu dobio naziv „Dalsov plan“ ili „Dalsova doktrina“ (en. Dulles’ Plan or the Dulles Doctrine).
Alen Dals (Allen Welsh Dulles, 1893–1969), direktor CIA od 1953–61. i glavni ideolog tzv. „hladnog rata“ protiv SSSR
Još krajem 1945. godine, dok se cevi tenkova, pušaka i kaćuša nisu bile ni ohladile, između američkih i nemačkih nacističkih obaveštajaca potpisan je ugovor o saradnji u oblasti špijunaže i obaveštavanja. Nemačku stranu na ovom dogovaranju i ugovaranju je zastupao general Rajnhard Gelen (nem. Reinhard Gehlen, 1902–79), komandant obaveštajnog odeljenja generalštaba Vermahta – sektor istok, a američku general Vilijam Donovan (en. William Joseph Donovan, 1883–1959), tada šef obaveštajne službe SAD, i Alen Dals, budući šef CIA. Zadatak ove saradnje je bila „borba protiv komunizma“, a cilj potpuno uništenje Rusa i SSSR-a. („Containment: Documents on American Policy and Strategy, 1945-1950. U.S. objectives with respect to Russia“, ed. Thomas H. Etzold and John Lewis Gaddis, 1948)
Kao što je na početku rečeno, špijuni i obaveštajci, a naročito njihovi šefovi, ne ostavljaju nikakve pisane tragove svojih naloga i uputstava. Zato su istraživači Dalsovog plana upotrebili maštu i domišljatost, sledeći savet i uputstvo koje u Matejevom Jevanđelju daje Isus Hristos svojim učenicima kako da prepoznaju neprijatelje i njihovo zlo: „Prepoznaćete ih po njihovim plodovima“. (tj. „po njihovim nedelima, nap. D. M.) (Matej 7, 16)
Ruski i sovjetski pisci su predpostavljeni tekst Dalsovog plana za temeljno uništenje Rusa i sovjetskog komunizma stavili u usta negativnih junaka svoje literature.
Tako sovjetsko–ukrajinski pisac i publicista Jurij Doljd–Mihailik (rus. Юrій Petrovič Dolьd-Mihaйlik, 1903–66) u romanu „General Dumbraйt“ iz 1965. kroz izlaganje svog glavnog negativca otkriva tajni Dalsov plan. Evo jednog značajnog odlomka na izvornom ruskom:
„Naoružaćemo ljubitelje žestokih reči štosovima kojima će ismevati sadašnjost i budućnost. (…) Trovati duše omladine neverovanjem u smisao života, potrebno je probuditi njihov interes za seksualne probleme, zavesti ih takvim primamljivim stvarima slobodnog sveta kao što su moderni plesovi, moda, muzika, stihovi, pesme (…) Posvađaćemo omladinu sa starijim pokolenjem...“
Sledeći istraživač Dalsovog zavereničkog plana je sovjetsko–ruski pisac Anatolij Ivanov (rus. Anatóliй Stepánovič Ivanóv, 1928–99). U romanu „Večni zov“ (rus. „Večnый zov“, 1971) Ivanov kroz govor negativca izlaže Dalsov plan:
„Upotrebićemo sve što imamo, sve zlato, sva materijalna sredstva i blaga na obmanjivanje i zatupljivanje ljudi. Ljudski mozak i svest može da se menja. Posejavši na tom polju haos, mi ćemo im neprimetno zameniti životne vrednosti falsifikatima i naterati ih da veruju u te vrednosti… Književnost, pozorišne predstave, filmovi – svi će oni prikazivati i veličati najniža ljudska osećanja. Mi ćemo svim sredstvima podržavati i uzdizati takve umetnike, koji će početi da usađuju i utiskuju u svest ljudi kult seksa, nasilja, sadizma, izdaje – jednom rečju, svakog nemorala. U državnim upravama stvorićemo haos i nered… Poštenje i čestitost će se ismejavati i neće nikome biti potrebni, postaće trag prošlosti. Vešto i neprimetno ćemo usađivati bezobzirnost, drskost, laž i obmanu, pijanstvo i narkomaniju, životinjski strah od drugih ljudi, bestidnost, izdaju, šovinizam i mržnju među narodima. Na taj način sve više ćemo slabiti moral pokolenja koja tek stasavaju. Angažovaćemo se oko ljudi već od dečijeg uzrasta, mladalačkih godina, uvek ćemo naglasak stavljati na omladinu, počećemo da je kvarimo, učimo nemoralu i razvratu. Napravićemo od njih špijune i kosmopolite. Eto tako ćemo sve učiniti.“ (Avelj Semjonov, „Crkva, globalizacija, identifikacioni broj“, Svetigora, Cetinje, 2003, str. 42-43)
Alen Dals je napustio ovaj svet 1969. godine, ali je seme zla koje je posejao danas uveliko počelo da daje svoje gorke i otrovne plodove. Dalsovo i zapadljačko zlo se nije osetilo samo na području bivšeg SSSR-a, već u celom slovensko–pravoslavnom svetu. Naročito i posebno mi Srbi – krajem 20. veka.
***
Ruski odgovor na „plan Dals“ usledio je tek 1992. godine.
Sovjetsko–ukrajinski pisac i ruski akademik Boris Olejnik (rus. Borís Ilьíč Oléйnik, 1935–2017) je u svom romanu „Dve godine u Kremlju“ (1992) ovako opisao strategiju za bolju budućnost svoje zemlje:
„Naši učeni patriote plaše jedni druge Dalsovom doktrinom i podmuklim planovima neprijatelja, umesto da odgovore na njihove planove i razviju i realizuju svoje. Naše planove, našu doktrinu i našu strategiju za pobedu. Dovoljno smo se bavili samoodbranom, nastupilo je vreme za ofanzivu…
Dolazi vreme u kojem će u Rusiji biti obnovljena ruska nacionalna vlast. I mi ćemo iskoristiti sve naše finansijske, materijalne i informacione resurse za obrazovanje i obuku ljudi.
Uspostavićemo red i zakon i postepeno ćemo obnoviti prave moralne vrednosti na kojima su naši preci stekli veliku slavu i moć.
Mi ćemo podržati i dati prostor za kreativnost nosiocima nacionalnog Duha, koji je sačuvan u najtežim i najsurovijim godinama i koga smo sada dužni predati našim novim naraštajima. Postepeno ćemo pred očima celoga sveta, otkriti veličanstvenu sliku preporoda prvenstveno ruskog naroda i time staviti tačku na definitivno i neopozivo buđenje zdrave nacionalne svesti.
Umetnička dela i književnost steći će društveni značaj. Umetnike i pisce ćemo okrenuti licem ka studijama i onim procesima koji zadiru u dubinu i srž nacionalnog bića. I književnost, pozorište, film će biti u službi oslikavanja i proslavljanja osećaja moralnosti i ljudskog dostojanstva.
Moral će postati glavni kriterijum umetnosti.
Mi ćemo se truditi da u svemu podržimo podizanje kredibiliteta onih umetnika, koji bi doprinosili proslavljanju pozitivnih heroja naše Otadžbine i koji bi svojim delima bili u službi opštog dobra i ljudske čednosti i vernosti.
Administracija države će postati stvar čitavog naroda, tamo će biti izabrani i biti postavljeni najbolji od najboljih predstavnika našeg naroda i to će tada biti naša stvarna narodna elita. Mi ćemo aktivno i kontinuirano podržavati one koji su spremni da iskreno i časno služe svom narodu.
Poštenje i principijelnost, istina i pravda, trezvenost i zdrav život, prijateljstvo i saradnja među ljudima, poštovanje nacionalnih obeležja svih naroda Rusije, a posebno ruskog naroda – sve ove i druge moralne vrednosti biće potvrđene od strane praktičnog javnog života, prenoseći se s kolena na koleno, iz generacije u generaciju.
I tek nekoliko, vrlo malo njih, usudiće se nastaviti dalji pokušaj parazitizma na drugima, uvlačiti u međusobni sukob ljude i kao i cele narode, šireći laž i mržnju, ali mi ćemo ih dosledno identifikovati, privoditi pravdi, kao i sudu javnosti postepeno ih označiti kao talog društva. Sve će biti usmereno na očuvanju nacionalno moralnih korena.
Mi ćemo utvrđivati put budućim generacijama. Zauzimaćemo se za ljude još od njihovog detinjstva i tinejdžerskih godina, imajući u vidu da su mladi ljudi – budućnost Rusije. Mi ćemo stvoriti uslove za njihov duhovni, intelektualni i fizički razvoj, formiranju u njima osećanja, da budu pravi domaćini u svojoj zemlji, dostojni naslednici svojih slavnih predaka. Vaspitaćemo ih da imaju osećaj nacionalnog ponosa, časti, nesebične ljubavi prema svom narodu i uvažavanje za druge narode.
Mi ćemo obnoviti našu Otadžbinu – Rusiju! Pobeda će biti naša, jer je naš razlog ispravan!
Eto tako ćemo mi to uraditi!“
Autor: Dragan R. Mlađenović
Izvor: Nauka i kultura
