Tajna rekordne posećenosti Dana komedije u Jagodini- Umesto ćurana Lucifer
O, učitelju, vrati mi moje klikere!
O, novinari, vratite nam istinu!
Početak četrdeset devetih Dana komedije, tradicionalnog jagodinskog festivala , obeležen je izložbom posvećenom našoj istaknutoj dramskoj umetnici Miri Banjac koja je početak festivala uveličala svojim prisustvom.
Bez fanfara i vatrometa, sa malobrojnom publikom, počela je u Jagodini dugo očekivana kulturna manifestacija tiho i skromno, suprotno svemu što bi se očekivalo od grada kojim upravlja grokmoglasni narodni tribun Dragan Marković Palma.
Da su Dani komedije pravi barometar stanja kulture u Srbiji, danas je jasnije nego ikada .Takođe je jasno da je to pravi izvor komičnih situacija i da je Jagodina lider u tome.
Pre svega, Dana komedije nije bilo tri godine, kao ni kulture u Srbiji. A nema je ni danas, jer je pred organizatorima bila velika dilema – da li da publiku dovuku za uši a karte proglase novom vrstom poreske obaveze ili da ih podele besplatno.
Ovo drugo je bilo bezbednije po broj budućih glasača, ali je zbog ispumpanih gradskih fondova podeljeno malo karata, te je publika morala da se zrakasto rasporedi. Inače bi se videlo da može da stane u prva dva reda.
To se desilo najverovatnije zbog pogrešne simbolike kojom je festival označen. Da je na plakat stavljen aktuelni simbol Jagodine, veprić Lucifer, svinjče Moravče, crn kao đavo, poseta bi bila neverovatna, makar karte koštale 5000, a ne 1000 koliko nisu naplatili.
Bilo je i građana koji su se pobunili zbog širenja pogrešnih predstava o gradskoj simbolici i doneli su plakat sa Luciferom da zamene ćurana koji je još sa Jovančom otišao u istoriju, ali uprava Kulturnog centra nije htela da čuje za to, ostajući samo formalno odana tradiciji. Lucifera oni odavno neguju u svojoj instituciji, samo se prave da nije tako.
Novinari jagodinskih medija, svita i elita sedme sile, bili su solidarni sa upravom Kulturnog centra. Da se ne bi video Lucifer koji im je došao pred vrata, reportažu o Danima komedije snimili su na izlazu iz Jagodine, pokazujući simbolično da mu je vreme za odlazak. Sve to je bilo pored velelepno gvozdenog loptastog spomenika Jovanči Miciću, označenom sa dva komična insistiranja na gramatici gde joj mesto nije, u oblicima obiđoH i nađoH, što se ne dešava ni danas, a kamoli u Jovančino vreme.
Kako bi objektivni novinari sa televizije Prva od ranog jutra objektivno informisali janost, uz reportažu su pustili snimak dupke pune sale Kulturnog centra u kojoj nema mesta ni igla da padne i ljudi, opijeni teatrom, u kulturološkom transu stoje jer nema dovoljno mesta za sve pasionirane ljubitelje pozorišne umetnosti u Jagodini. Upečatljivo, kao i iznenađujuća slika ljudi u kratkim rukavima, jer 20. marta u Jagodini nije bilo mnogo hladno, ali baš za kratke rukave… Mora da ih je poneo žar umetnosti. Hoće to da se desi kad se obuče karnevalski tigratski kostim našeg medijskog kalambura.
Ipak, deo emisije u kom je prikazana izložba posvećena stvaralaštvu Mire Banjac odaje pravu sliku posećenosti – trči trči pa posetilac.
Autor: Danica Petrović
