Сви застранише, сви се покварише, нема никога добро да твори, нема ни једнога
“Сви застранише, сви се покварише, нема никога добро да твори, нема ни једнога“ Псалам 52,3
***
Псалтир, најбољи зборник молитава за све који тугују и уздају се у Господа, излива мелем на рањене душе људи! Небеска роса и утеха продире кроз мала тајна места душе и невидљиво нас смирује! Међутим, свети псалмопевац је далеко од ласкања. Некада он испуни наша срца вечном надом, а некада опомиње, буди и… плаши. Страх и дивљење пред вестима о Васкрсењу! Страх и језа пред тужним чињеницама, које се, авај, не тичу прошлости и прошлости, већ садашњости – више него раније!
Читамо 52. псалам… „Сви су се одметнули, једнако су безвредни; „нема никога ко чини добро, ни једнога.“… Бог је погледао синове људске и видео да су сви скренули с правог пута , да су сви побеђени поквареношћу и изопаченошћу морала. Нема никога ко се истиче у врлини; нема ни једног. Ова изјава је застрашујућа! Поготово ако схватиш да овај или „онај“ мора да си ти – тешко теби, јадна душо моја! Наравно, помисао на своју грешност не треба да буде праћена осећањем сопствене важности и вредности, већ самопрекором, када за све кривимо само себе, бедника, и никог другог.
Све је мање дана, браћо и сестре! Знаци последњих времена не остављају места за сањивост и самозадовољство. Ко је, ако не ја, крив за све?
Свети старац Јефрем Сераглиотис је рекао: „Понизи се ако желиш да се понизе демони који ти доносе тугу. Спустите се испод свих и реците: „Ја сам последњи на свету и ја сам крив за све.
Чините то, али без претварања, без самозадовољства и жеље да угодите другима, што се тако често крије под маском побожности, али искрено и од срца!
Велики Достојевски је писао: „ Постоји само један начин да се спасете: узмите себе и учините себе одговорним за све људске грехе… Одмах ћете видети да је то заиста тако и да сте ви криви за све и за сваког .
Нека ове речи „нема ниједног“ постану страшно упозорење за вас! Колико година је Господ долазио изнова и изнова да прегледа неплодну смокву у вашем винограду? А ти стално тражиш продужење времена, да га већ не пресече; преузимате обавезу да га поново откопате и да га боље него раније чувате… Али она „смоква“ остаје неплодна, пошто ово закашњење мерите мерилима лажне љубави оних који су одступили од вере. Они који не знају да само покајање може постати хранљиви медиј где дрво душе доноси плод…
У потрази за десеторицом праведника у савременој Содоми и управо оним „оним“ из 52. псалма, за које се може показати милост Божија, изнова и изнова говоримо: „Господе, подај милост Твоју“…
Аутор: Нондас Скопетеас – Септембар 2023 г.
Извор: Православље живот вечни – Источник https://sotiriapsixis.blogspot.com/2023/09/blog-post_29.html
