Светска премијера “Дара из Јасеновца“: Гледаоци у Чикагу у сузама напуштали салу пре краја филма!
Синоћ је у девет америчких градова истовремено светску премијеру имао филм “Дара из Јасеновца”, овогодишњи српски кандидат за Оскара, дело које је изазвало много полемика и пре него што се појавило на биоскопском платну. Ако је судити по ономе што смо синоћ имали прилике да видимо, бука се неће стишати. Напротив.
У чикашком Лендмарк центру нису сви гледаоци на својим седиштима дочекали крај двочасовне екранизације потресне истините приче из злогласног логора Независне Државе Хрватске. Неки су у сузама напустили салу, једноставно нису издржали терор који је долазио са екрана.
Они који су остали стезали су зубе, а у мрклом мраку биоскопа смењивали су се јецаји и уздаси. Утисак који је филм режисера Предрага Гаге Антонијевића оставио на публику најбоље се могао видети када су се попалила светла. Једни су обамрли седели на својим местима, други журно, са марамицама и маскама у рукама, журили ка излазу, док већина није била у стању да да било какав коментар.
-Шта рећи, све сте видели, био је најчешћи одговор који смо добили.
Славица Петровић, директорка Српског филмског фестивала Чикаго је смогла снаге да прокоментарише:
-Изузетно ми је тешко, филм је толико потресан да је после њега тешко било шта рећи. Ипак, добро је да је коначно снимљен и да људи имају прилику да га виде, а они који до сада нису знали да се упознају са оним што су преживели Срби у Јасеновцу и другим усташким логорима.
Она је прокоментарисала и критике које су се појавиле у појединим америчким медијима, попут “Варајетија” и “Лос Анђелес Тајмса”.
-Када сам видела те критике прво што сам помислила јесте да ти људи нису видели филм, а друго да не знају ништа о историји. Очигледно је да су у питању нечији интереси, јер језик којим су писане те рецензије није језик филмске критике, већ језик политике. Бојим се да филм неће далеко догурати у трци за Оскара, али је сигурно да ће оставити траг и бити сведочанство које ће помоћи да се неке ствари отргну од заборава и заувек памте, истиче Петровићева.
Дејан Цветковић не дели њено мишљење када су у питању шансе “Даре из Јасеновца за престижну награду:
-Мислим да је филм одличан, да баца свјетло на историјске догађаје о којима је свијет мало тога знао. У том смислу је нешто ново и ја се надам да још има људи којима ће истина запарати уши и очи и на које ће “Дара” оставити велики утисак. Јасеновац је најстрашнија српска ријеч и највећи српоски град после Београда, и ма колико то било тешко, сваки Србин би бар једном дневно требао да помисли на то зло са којим су се наши сународници и преци тамо суочили, јер то зло нити је нестало нити спава зимским сном.
Америчком филмском критичару који је филм окарарактерисао као “српску националистичку пропаганду”, Цветковић поручује:
-Сложићу се ако је по том истом принципу “Шиндлерова листа” или “Пијаниста” јеврејска пропаганда. Истина не може бити пропаганда, она не спада у политичке категорије, већ је једна и непобитна. Може само да вам се свиђа или не, али не можете да је оспорите, констатује саговорник Сербиан Тимеса.
Премијери у једном од два чикашка биоскопа у којима се приказује филм “Дара из Јасеновца” присуствовало је око тридесетак људи, а разлози за слабију посету су, уз пандемијске мере које ограничавају број расположивих седишта у биоскопима, били и велики снег и најхладнији дан у години (температура -13 Целзијуса), те релативно слаба кампања која је пратила премијерне пројекције.
Како год, за очекивати је да ће наредних дана знатно већи број наших људи који живе у Америци бити у прилици да погледа “Дару из Јасеновца“, што ово остварење свакако заслужује. Поред у Чикагу, филм се налази на биоскопском репертоару у Даласу, Финиксу, Милвокију, Мајамију, Хјустону, Атрланти, Денверу и Вест Палм Бичу.
Аутор: Антоније Ковачевић Фото: Саша Лукић
