Мишљења

Светозар Радишић: Окупатори ће ако затреба дизати и средњевековне манастире

Геополитички посматрано, НАТО је агресијом на Савезну Републику Југославију први пут прешао реку Дрину – границу између Запада и Истока. Запосео је најважнију војну геостратегијску тачку на Земљи и успостављањем дуго жељене базе на Балкану створио је мостобран за нове војне, источније интервенције. У експерименту in vivo, НАТО је над Србима испробавао прецизна гађања; парализовање система ваздушног осматрања, јављања и навођења; тзв. неубојна оружја (бомбе с графитно-електромагнетним материјалима); оружје за масовно уништавање (пуњења с осиромашеним уранијумом, касетне авио-бомбе); разорност убојних средстава; пробојност разних материјала; гађања с различитих удаљености разноликих циљева; ефекте и дозвољени опсег при изазивању ограничених еколошких несрећа; парализу комуналног система; утицај психолошко-пропагандних материјала на понашање становништва у различитим ратним околностима (без воде, струје, информација, превоза); реакције сопственог становништва, те српског и светског јавног мњења, итд.

У истој свеобухватној оружано-неоружаној кампањи, проверени су морална чврстина нападнутог и сопственог савезништва и тренутни статус, моћ и способности доскорашњих и потенцијалних великих сила, као што су Кина и Русија. Од тада, „Елита“ у Пентагону много лакше може да планира операције „изван ратног стања“ под хуманитарном маском, уколико им за неки нови случај затребају.

Примењујући најсавременије технологије „сведимензионалног рата“, на неки начин и тоталног рата, „трустови мозгова“ су коришћењем услуга НАТО-а створили услове за то да се још увек говори о доктрини новог америчког интервенционизма. Биће то наводно амерички интервенционизам у оној мери у којој јавност стекне утисак да су идеје потекле из Њујорка, Вашингтона или Пентагона и да су војници у ратове упућени из Сједињених Држава, Велике Британије, Француске и Немачке. Мада су иницијатори ратова тренутно у потрази за „сигурном кућом“, јер су наслутили ефекте социолошких побуна које следе. Шта је увежбано на Србима у СФРЈ, СРЈ, СЦГ и у Србији, сада се показује у рату у Сирији, у Авганистану, Ираку, у рату у Украјини, у сукову између Израелаца и Палестинаца, у повременим дејствима Хамаса, Хезболаха и Хута. Прецизна дејства доминирају. Прецизно се гађају канцеларије и спратови, а и поједини војници у рововима.

Земља је планета ратова, мржње, лажи, фолирања, глуме, обмана, лицемерја, непомирљивости…. Сиротиња увек ратује за рачун имућних. Тако се и у изрођеној Србији стварају специјалци, тзв. професионалци, за ратове „Елите“, који ће убијати недужне грађане других земаља и проглашавати жртве за неминовну, „узгредну штету“, у сукобима изазваним ради пљачке преосталих ресурса, под разним хуманитарним изговорима. На тај начин ће и Србија, због незнања и страха њених похлепних политичара, чувати набеђено вредну „америчку демократију“ и измишљену колективну безбедност. Земље „квинте“ не дотвољавају Србима да дишу. НАТО алијанса нема намеру да икад напусти србске просторе. Америчка амбесада је освојила Дедиње, на исти начин (побадањем заставе) као Јужи пол и Месец.

Зато су они који кажу „амерички интервенционизам“ ипак у праву. Сједињене Америчке Државе су од свог настанка, који се поклапа са настанком „Илумината“, перфидно, наводним ширењем своје демократије, планираним ратовима заснованим на лажима и медијским манипулацијама, одржавале високи животни стандард својих грађана. Међутим, сада, због распада лихварског, виртуелног финансијског система и „подивљалог капитализма“ и Американцима прети државни колапс, по моделу распада Совјетског Савеза. Разлог за „колапс“ су План „Ноема“ и три доминантна и неизбежна процеса: исламизација, африканизација и хиспано-латинизација. Стога су САД приморане да јачају спољну и унутрашњу војну моћ. На истоку и југу планете чекају их неосвојени простори, а унутар федералних граница протести и немири. Догодиће се то, због неминовног пада стандарда, а уследиће врло вероватно – расуло.

Иначе, реч је о држави која је 1846. године напала Мексико и отела му Калифорнију, Неваду, Јуту, Аризону, Њу Мексико и делове Колорада, Канзаса, Вајоминга и Оклахоме. Те године потврђена је и претходна анексија Тексаса… Територија Сједињених Држава проширена је за око два милиона и триста хиљада квадратних километара (више него што покривају Француска, Британија, Немачка, Шпанија и Италија заједно). Када ти неко отме Дедиње, бар толико треба о њему да знаш.

С друге стране, очевидно је, да се после вишевековних прогона, упркос избрисаном историјском памћењу, Срби полако прикупљају у својој прапостојбини, питајући се: Шта смо то учинили да су се сви уротили против нас? Живе у царству обмана и лажи, у којем се и Срби боре против Срба и никоме није јасно шта се са Србима и њиховим братствима догађа.

Нису Срби и Србија само сваковрсно неслободни – они су, што је много важније – окупирани. Пуковник у пензији Горан Јевтовић, заменик Начелника кабинета Начелника генералштаба Војске Југославије (ВЈ) и Војске Србије и Црне Горе (ВСЦГ), у фељтону под насловом „Под окупацијом у власти НАТО (ЕУ)“ је написао: „Разваљен је систем одбране, а са њиме и Војска као носилац те уставне обавезе… Располажемо бројчано малом, тзв. оперативном оружаном силом, која не може, будимо реални и не забијајмо главу у песак, у случају рата да одбрани ни саму себе, а камоли државу и народ“.

Наравно, креатори „новог светског поретка” предвидели су могућност побуне гладних. Стога непрестано вежбају употребу најсавременијих „неубојних оружја” на демонстрантима који се супротстављају глобализму. Интернационалне полиције, којих ће бити све више, све док се полицајци не присете да су део сиротиње, а не богаташа, већ користе средства за блокирање, омамљивање, заслепљивање и сваковрсно онеспособљавање демонстраната. Рич Гарсија, представник лабораторије у ваздухопловној бази Киртланд у Новом Мексику, и Џорџ П. Фентон, директор пројекта оружја заснованог на електромагнетној енергији, најавили су ново неубојно оружје „које не убија, него само изазива снажан бол”. „Хумано оружје за будуће акције” ствара буку која дезоријентише, звуке јаког интензитета који изазивају болове, непријатне мирисе и иритацију коже. Реч је о „строб” светлима, оружју које изазива мучнину, електричним пиштољима, пиштољима пуњеним лепком, пенастим бомбама, мрежама за хватање људи итд. Већ су употребљавана тзв. неубојна електромагнетна оружја (микроталасно у Ираку и радио-фреквентно у Кувајту), а систем HAARP са Аљаске стално прети људском роду јер може разним облицима енергије да обухвати планету.

„Демократе“ и „напредњаци“ су, једноставно, призивали и дозволили да Србија буде окупирана, опљачкана и понижена. Од једних и других треба да се очекује да ће од окупатора добити, или купити, неубојно орућје. У процесима транзиције, приватизације и регионализације, Срби су након уништавања инфраструктуре, током агресије НАТО-а у 1999. години, сатанизовани, продани, обесправљени и осрамоћени. Србски необразовани мамонисти из миљеа „петооктобараца“ и Напредњачке странке, продали су и економски уништили Србију за „шаку долара“, уз помоћ Светске банке и Међународног монетарног фонда посредством њихове испоставе у Србији – странке Г17+ и финансијских саветника које су окупатори одредили. Зар неко може да заборави саветнике напредњака: Алфред Гузенбауер, италијан Франко Фратини, француз Доминик Строс Кан, Енглез Ентони Блер… Зар неко може да заборави како су Срби задобили Ану Брнабић и шта, по начелима Агенде за мир Уједињених нација, раде у Србији невладине организације које нуде кадрове искључиво подобне окупаторима? Зашто окупатори не намеравају да лече србске ране настале у агресији на СРЈ 1999. године? Шта све Срби треба да забораве да се никад не освесте?

Сви закони усвојени после 2000. године, у име просперитета и уласка у Европску унију, само су стезали омчу око србског националног бића, одузели слободе кретања, мишљења и говора. У Србији слобода више не постоји, а пљачка народа је свакодневна. Порези се размножавају и повећавају, а притом правдају да су такви исти у Европској унији. Народна скупштина одлучује у име народа, којег више нико ништа не пита.

Занимљиво је да председник свакодневно истиче да је изабран вољом народа, а притом запоставља истину да га је у идеалним условима по њега, на једном од избора којим се хвали, изабрало 1.823.147 (48,25 одсто од оних који су изашли на изборе), то значи да га није изабрало 4.916 294 људи. Срби су приморани да свакодневно у медијима посматрају човека који не говори сву истину – нечију говори.

Растаче се држава Србија пред очима Срба, а народ то растакање посматра немоћно, јер не сме ни да помисли да се негде окупи. Та привилегија је доступна само настраним лицима, невладиним организацијама и „петооктобарцима“. Они могу да раде Београђанима и Србији шта год желе.

Администрација коју србски народ плаћа је истовремено недоступна и охола. Одвојеност србске власти (тако се то каже) од народа, све више се повећава. То се чини новим врстама контроле: камерама и микрочиповањем (преко пасоша, личних карти, здравствених, куповних, банкарских, саобраћајних и других картица), карантинима и повећавањем дражби. Слободу кретања и мишљења онемогућавају системи које народ плаћа за (о)чување слободе. Наводна безбедност је већ сада заменила слободу. У Србији, као и свуда у језуитски кабализованом, вавилонизованом, хананском свету има новца за микрочиповање говеда, а нема за беби пелене, лечење тешко оболеле деце и пејс-мејкере. Болеснике од рака, после НАТО бомбардовања Србије више нико не помиње.

У таквој, рањеној Србији, политичке слуге „великог брата“ настоје да замене и поистовете чувени србски понос, који је Србима једна од основних особина, бесрамним, бесмисленим, извитопереним „поносом“ хомосексуалаца. Притом, настоје да парадирају у време када су параде изгубиле сваки смисао. Параде припадају временима победа. Приличе само победничким војскама, њиховом народном слављу и славолуцима. Парадом настраних људи поништава се срам, историјски понос и понос сваког човека.

Настојање да се то догоди није чудно, будући да су неслободне идеје потекле из антиисторијског, талмудског легла. Потекле су из изопаченог Ватикана, где доминирају следбеници Луцифера, Ахримана, Асуре и Сората. Тако се ствара основа за будућност иза које више неће бити историје, јер ће све културе нестати у ратовима који непрестано трају. Да ли „светска елита“ брине о споменицима културе и артефактима у Винчи, Старчеву, Нишу, Врању, Лесковцу, на Косову и Метохији, у Авганистану, Ираку, Сирији, Либији…? Свуда су изазвали ратове не би ли смањили број „бескорисних изјелица“ и поставили своје марионете, а наводно у бризи за културу порушене богомоље и манастире граде они који су их срушили. Какво лицемерје!!!

Аутор: Светозар Радишић

Хвала на поверењу! Молим вас поделите, ширите истину!