Sveto Pismo danas i pokušaji menjanja

Ako su čovek, koji sebe smatra “vaseljenskim“ i njegovi prijatelji, ludi − treba li da i sva Vaseljena postane ludnica?

1. Kanon Svetoga Pisma, od strane izabranih i kompetentnih ljudi, odavno je utvrđen za sva vremena. Danas ponovo raditi na tome: broju knjiga, sadržaju,… (navodno, tražeći originalne izraze i delove) u Pismu, đavolski je posao. Dovoljno nam u tome kazuju postignuti rezultati ,,zapadnjaka”. Sva ta njihova ,,naučna“ istraživanja, analize, upoređenja, ispravljanja odn. doterivanja teksta Svetoga Pisma lišilo ih je Onog najdragocenijeg − Hrista. U Pravoslavlju na toj delatnosti ne mogu i ne smeju da rade ni Pomesne crkve, a o pojedincima ni govora, bez saglasnosti i odobrenja Opšte Crkve. No, sada je ta „Knjiga nad knjigama“ u rukama naše crkvene inteligencije − despotije, postala jedno obično čovekovo delo koje može bilo ko da istražuje: prevodi, tumači, ugrađuje i nadgrađuje, po svome. Možda nam taj Bogom dani tekst više i nije potreban danas kada nismo u stanju da po njemu živimo. Zato je lakše promeniti i doterati Tekst, nego sebe. Ličnost i dela Svetih Otaca proglasićemo promašajem, izmišljenim pričama, i tek tada možemo da živimo svoj pravi život. Razbiti ogledalo ne znači da smo se rešili sopstvene ružnoće.
2. Grčka je bila najplodnija njiva za Novo jevanđelsko seme. Rim, centar imperije, najveći izazov za sejače Reči Božije. Novi,izabrani narod“ postali su Jelini, i tu ulogu − ,,Matica pravoslavlja“, i danas formalno vrše. Po našim ljudskim merilima, izraženim mudrom izrekom našeg naroda − ,,Uzalud krava da mleko i na kraju ga prospe“, ne znači ništa drugo već (kao i kod prethodnih, ,,izabranika“ Jevreja) izdaju i preljubu. Jelini su, bolje reći, njihova elita, sa vodećim Fanarom, svoj etnofiletizam, paganohelenizam, pa i rasizam, ogradili svojim psevdokanoima, protiv kojih stoji jasna i nedvosmislena Jevanđelska reč, i time celu Opštu Pravoslavnu Crkvu, pa i sebe same, drže u ropstvu. Ideja, da je nosilac vere ujedno i nosilac nacije, jeste antijevanđelska. Svaki narod tom istom verom i njenim Istinama (dogmatima) živi i izražava ih, to jest svedoči, svojim jezikom, kulturom i umetnošću, arhitekturom, melodijom,… daje celog sebe i najbolje što ima.

Predstavnici ove naše Pravoslavne matice više od milenijuma nisu našli za shodno potrebu da bar Sv. Liturgiju saobraze odn. učine jedinstvenom u svemu za sve nas radi zajednički lakšeg, lepšeg i boljeg slavljenja Boga. Stideći se nas, ,,varvara“ radije su to činili sa višom ljudskom rasom − jereticima. Kako se usuđuju i ne stide danas pred Bogom i tih svetih likova da pominju i obeležavaju godišnjice tih njihovih Svetih vaseljenskih sabora i sabranja? O, kako bismo i kojim rečima mogli opisati i nazvati te usijane, ođavoljene, gramzive i malodušne glave tog, još od davnina zlooglašenog Fanara? Zar Pravoslavni svet nije zaslužio ništa bolje?

Zar smo Te svojim gresima toliko razgnevili Gospode, da nam više nećeš biti milostiv? Oprosti nam, potrpi nas i pomozi nam! Zar da se klanjamo Tvom samozvanom namesniku na ovoj kukavnoj planeti Tvojoj, čiji tron pliva u moru prolivene nevine krvi ljudske!? Čuj nas i spasi nas Gospode!

Autor: Marko Popović

Hvala na poverenju! Molimo vas podelite, širite istinu!