Свето Писмо данас и покушаји мењања
Ако су човек, који себе сматра “васељенским“ и његови пријатељи, луди − треба ли да и сва Васељена постане лудница?
- Канон Светога Писма, од стране изабраних и компетентних људи, одавно је утврђен за сва времена. Данас поново радити на томе: броју књига, садржају,… (наводно, тражећи оригиналне изразе и делове) у Писму, ђаволски је посао. Довољно нам у томе казују постигнути резултати ,,западњака”. Сва та њихова ,,научна“ истраживања, анализе, упоређења, исправљања одн. дотеривања текста Светога Писма лишило их је Оног најдрагоценијег − Христа. У Православљу на тој делатности не могу и не смеју да раде ни Помесне цркве, а о појединцима ни говора, без сагласности и одобрења Опште Цркве. Но, сада је та „Књига над књигама“ у рукама наше црквене интелигенције − деспотије, постала једно обично човеково дело које може било ко да истражује: преводи, тумачи, уграђује и надграђује, по своме. Можда нам тај Богом дани текст више и није потребан данас када нисмо у стању да по њему живимо. Зато је лакше променити и дотерати Текст, него себе. Личност и дела Светих Отаца прогласићемо промашајем, измишљеним причама, и тек тада можемо да живимо свој прави живот. Разбити огледало не значи да смо се решили сопствене ружноће.
- Грчка је била најплоднија њива за Ново јеванђелско семе. Рим, центар империје, највећи изазов за сејаче Речи Божије. Нови,изабрани народ“ постали су Јелини, и ту улогу − ,,Матица православља“, и данас формално врше. По нашим људским мерилима, израженим мудром изреком нашег народа − ,,Узалуд крава да млеко и на крају га проспе“, не значи ништа друго већ (као и код претходних, ,,изабраника“ Јевреја) издају и прељубу. Јелини су, боље рећи, њихова елита, са водећим Фанаром, свој етнофилетизам, паганохеленизам, па и расизам, оградили својим псевдоканоима, против којих стоји јасна и недвосмислена Јеванђелска реч, и тиме целу Општу Православну Цркву, па и себе саме, држе у ропству. Идеја, да је носилац вере уједно и носилац нације, јесте антијеванђелска. Сваки народ том истом вером и њеним Истинама (догматима) живи и изражава их, то јест сведочи, својим језиком, културом и уметношћу, архитектуром, мелодијом,… даје целог себе и најбоље што има.
Представници ове наше Православне матице више од миленијума нису нашли за сходно потребу да бар Св. Литургију саобразе одн. учине јединственом у свему за све нас ради заједнички лакшег, лепшег и бољег слављења Бога. Стидећи се нас, ,,варвара“ радије су то чинили са вишом људском расом − јеретицима. Како се усуђују и не стиде данас пред Богом и тих светих ликова да помињу и обележавају годишњице тих њихових Светих васељенских сабора и сабрања? О, како бисмо и којим речима могли описати и назвати те усијане, ођавољене, грамзиве и малодушне главе тог, још од давнина злооглашеног Фанара? Зар Православни свет није заслужио ништа боље?
Зар смо Те својим гресима толико разгневили Господе, да нам више нећеш бити милостив? Опрости нам, потрпи нас и помози нам! Зар да се клањамо Твом самозваном намеснику на овој кукавној планети Твојој, чији трон плива у мору проливене невине крви људске!? Чуј нас и спаси нас Господе!
Аутор: Марко Поповић
