Свети владико просимо Ваш благослов, молите се Богу да останемо на путу праве вере, да веру своју сачувамо као што сте ви сачували
Преосвећени владико Артемије благослови.
Ево, данас нас је наш владика окупио око одра свога…
…Требали смо, Преосвећени владико, да се данас нађемо у Љуљацима да тамо прославимо шездесетогодишњицу Вашег монашења светом архејерском литургијом и погодним програмом после тога. Али, ево, једно су планови људски и жеље људске, а друго су планови Божији. Уместо у Љуљацима, ми смо данас овде а ви прослављате са својим духовним оцем Св Јустином и духовним сином Св Харитоном, са Св Савом, са Симеоном, свима Светима из рода нашега, из рода Хришћанскога. Тако је Бог уредио да баш на Св. Архангела Михаила, Вашег Небеског Заштитника који вас је пратио кроз читави живот, да одпутујете у анђелске обитељи Њиме вођени. Да, Небески Архистратиг Михаил је Ваш заштитник. Примили сте монашки чин на Аранђеловдан и то у Његовом манастиру у Ћелијама, од свог духовног Оца Св Јустина. Онда сте у Крки били у манастиру св Архангела Михаила, па сте дошли у Црну реку опет у Његов манастир, и ево душу предајете Богу баш на Његов празник. Зар то није велики знак?
Ко има уши да чује нека чује, ко има очи да види нека види.
Преосвећени владико, тешко је говорити о Вашем делу, тешко је море сместити у чашу.
…Преосвећени владико, добар сте рат ратовали, трку одржали, веру сачували и сад вас чека венац правде Господа нашег Исуса Христа. Добар сте рат ратовали, зашто, ради тога јер сте се обукли у свеоружје Божије послушавши Св Апостола Павла, узели сте штит вере, кацигу спасења и мач духа која је реч Божија и тим оружјем победили нашег невидљивог непријатеља ђавола. Ви сте, преосвећени владико, као човек који је примио таланте од Господа и умножио их и Богу принео умножене таланте. Који су ваши таланти? Шта сте то Богу принели? Труд кроз читав свој живот, труд Богу и роду, какав се ретко среће, нарочито у ово наше време, равноапостолски труд. Да видимо који су то трудови, који плодови, који дарови?
Дошли сте у Црну Реку, у ту свету обитељ која је била пред закључавање, просто речено, скоро мртвац и Ви сте тог мртваца васкрсли.Та празна скоро обитељ није имала ни монаха…постаје расадник монаштва. Многи су сумњали и говорили, Ваша браћа: „Не можеш ти ту, сурови су ту услови нећеш ту издржати“…А нису знали како се испод тог трошног и маленог тела крије душа, какво богољубље, какво Христољубље, каква жеља да се служи Богу и роду. Васкрсли сте Црну Реку и материјално и духовно, напунили је монасима. Ето великих таланата које сте Богу принели: ЉУДСКЕ ДУШЕ.
Човек не може да одгаји ни две овце без муке, а ви сте толико монашта Богу принели. Не може човек два чoвека, два Србина да одржи у миру, у заједници, љубави, слози, једномислију, а Ви сте толику војску монаха окупили око себе и сјединили у правој вери, љубави, једномислију. Најпре Црноречане, а онда када сте дошли на трон Рашко-Призренске Епархије, васкрсли сте још једног мртваца, епархију која је скоро мртва била. Духовни живот је замирао и мало монаха, шест живих манастира и двадесет три монаха и монахиње, не рачунајући Црноречане… Богу сте принели, у току смене са трона Рашко Призренског, двеста три монаха и монахиња и двадесет три живих манастира, огромни таланти. Огромне људске душе, монашке Богу приведене и не само монашке, мирјанске душе, свешеничке душе. Читава војска Хришћана хрлила је према вама, због чега? Због тога што су у вама препознали истинског пастира Христовог. Заиста, Ваше срце Преосвећени владико било је препуно љубави према свима. Ми смо сви то осећали. Та љубав нас је као неки магнет привлачила. Заиста, Ви Сте послушали реч свог духовног Оца Јустина, да човеку треба приступити на голубињим ногама. И заиста, нежнијег човека у животу нисам срео, нити ћу га вероватно срести. Благ, препун љубави, поуке и речју и делима што је најбитније преосвећени владико.
Оно што сте речима сведочили, проповедали Еванђеље Христово, то сте делом испунили, постали сте жива књига Духа Светога, живо Еванђеље Божије и ми верујући у Ваш чист живот Богољубиви, братољубиви, чедољубиви прославили смо Господа и благодарили што нам је дао тавог епископа, таквог духовника. Благодаримо и Вама од срца. То сам у име свих учинио на Вашем задњем имендану, а ево и сада благодарим. Сада знате моје срце Духом Светим. Верујем, у телу можда и нисте знали, али сада га можете знати, имате такву слободу пред Господом. После смене, а дата Вам је као награда за све трудове Ваше због тога што сте народ одржали на Косову, због тога што сте се борили за Косово и Метохију у саставу Србије, због умножења монаштва и процвата духовног живота и за безброј починства и спасење многих људских душа које сте Богу привели, Ваша браћа су Вас наградила сменом.
Но, тако је Бог допустио, да у венцу Ваших врлина стави и бисер прогона правде ради.
То је најскупоценији бисер да Вас тиме украси и плату велику на небу обезбеди. И кад сте се нашли у Егзилу, гле још једно чудо. Рађа се нешто ново – Епархија рашко призренска у егзилу, у тренуцима када нисмо имали ни кров над главом ни Ви ни ми. Али ево, после десет година Епархија у егзилу броји око четрдесет манастира (катакомби) и оне се пуне многим монасима. Гле, ти млади људи не иду у Сопоћане, не иду у Црну Реку више пресвети владикo! Нема више тамо монаштва! Тамо је замрло! Не иду у Ђурђеве Ступове, не иду у велике лавре Царске, оне су скоро празне сада. Долазе у наше гараже и ту налазе истину Божију, љубав, чисто, праву веру. Ми се молимо Богу да се такав смер настави, и убеђени смо да ће тако и бити. Ако је тако било за Вашег живота у телу, како ли ће тек сада, када сте без тела и имате слободу пред Господом. Имате је сигурно! Јер, ако је Ви немате, не знам ко ће је данас имати.
Ово је најтеже време у историји хришћанства. Било је тешко време у време Св Николаја, Св Јустина, али тада је било православних епископа, много их је било, а сада их више нема, остали сте сами као Св. Максим Исповедик, и због тога Ваша награда је много већа, Ваш крст много већи, и све Ваше много веће, светије и узвишеније.
Ево, Лелић добија и трећу светињу, треће поклоничко место, у име Свете Тројице. То је фалило Лелићу, да број буде заокружен на три. И ускоро ће се показати још више и заблистати истина Божија коју сте Ви проповедали.
Борба Ваша за Косово и Метохију, за праву веру пре свега, она је у корену свих Ваших борби. Борба за праву веру. Сада када сте близу Господа, нека наши прогонитељи очекују потпуни пораз, јер када су толико мука имали са Артемијем у телу, колико ће тек имати више мука сада када је Артемије без тела и гледа лице Божије и моли се за оне који служе Богу у правој вери, своје монахе, свештенике, христољубиву војску мирјанску.
Свети владико, просимо Ваш благосло! Молите се Богу да останемо на путу праве вере, да веру своју сачувамо као што сте Ви и сачували. Да останемо у љубави, једномислију у заједништву, у саборности. По томе ће познати сви људи да смо били Ваши ученици. Ако имамо љубав међу собом, као што рече Господ својим ученицима, верујем то, Ви сада нама поручујете да ту љубав, праву веру, заједништво очувамо и идемо Христовим путем, да следимо Ваш пример.
Све сте нам лепо утврдили, поставили, на чврстим темељима, показали смернице, остаје само да тим путем, свети владико, идемо. Ту са нам потребне Ваше молитве, јер смо ми слаби грешни људи, монаси раслабљени. Верујем да ће Бог чути Ваше молитве.
Када сам чуо да сте се упокојили, почео сам да се молим за покој Ваше душе и свих ових сати али не иде, не иде, не могу да се молим. Више сам Вас призивао у молитвама, Бог то зна. Верујем да је тако свим нашим монасима.
Свети владико, Ви одлазите у Небеску Србију коју сте толико желели. И дошао је тај час, да сте тамо прешли. Знам да сте са Апостолом Павлом говорили, волим из тела отићи и са Христом бити, али корисније је ради вас да будем са вама ради вашег окрепљења. Знам да сте знали да Вам је Христос живот, а смрт добитак. Ево сада, одморите се од свих подвига, и ви ноге које сте толике километре превалили Христа ради, проповедања еванђеља ради. Није било континента где нисте стигли. И ви руке које сте градиле манастире, ти језиче који си проповедао Христа, љубав братољубља. И ви очи које сте само ка светлости ка небу гледале, сада примите плату, сада славите Господа лицем у лице, не кроз загонетку.
Драга браћо и сестре, ми добијамо још једног молитвеника пред Господом, и сада наша борба, наша истрајност, трпљење треба још више да се појачају, да се умноже. Наши дани су тешки дани! Наша искушења су тешка искушења! Али пут знамо, смер знамо! Пример живи имамо!
Много нам је дано. А коме је много дато од њега ће се много тражити, имајмо то на уму.
Нека би Господ наш, душу нашег духовног оца и Епископа упокојио у рајском насељу са свим светима, да тамо са њима слави Троједног Бога нашег, Оца и Сина и Светога Духа кроз све векове и сву вечност. Амин!
Беседа Владике Наума на литургији испред одра Блаженопочившег владике Артемија 22.11.2020
