Sveti Sava i pokajnik
Jedne zimske noći, Sveti Sava je prolazio kroz jedno selo kada mu je prišao čovek s dubokim osećajem krivice. Taj čovek je dugo živeo u gresima i nije znao kako da nađe mir. U strahu i stidu, obratio se Svetom Savi:
– Presveti oče, da li za mene, grešnog, ima nade? Grehovi su mi kao težak teret koji nosim ceo život.
Sveti Sava ga je pažljivo pogledao i rekao:
– Sine, svaki greh može biti oprošten ako se čovek iskreno pokaje i okrene Bogu. Ali pokajanje nije samo reč, već dela ljubavi i poslušnosti Božijoj volji.
Čovek je zamolio Svetog Savu za savet šta da učini kako bi pronašao mir. Sveti Sava mu je dao jedinstven zadatak:
– Uzećeš ovo seme pšenice, i u znak tvog pokajanja, posejaćeš ga na mestu koje nikada nije donosilo plod. Ali, dok ga budeš sejao, moli se neprestano, proseći milost Božiju.
Čovek je poslušao, mada mu je zadatak izgledao gotovo besmislen. U toku proleća, na tome mestu zaista je nikla zdrava i obilna pšenica. Uzbuđen, čovek je pohitao Svetom Savi i rekao:
– Oče, Gospod me je pogledao i blagoslovio!
Sveti Sava mu je odgovorio:
– Bog uvek nagrađuje iskrenost i trud. Ovo što vidiš plod je tvoje vere i pokajanja. Ali zapamti, kao što si ovo polje obradio molitvom, tako i svoju dušu moraš stalno negovati dobrim delima.
Čovek se od tog dana promenio, posvetio molitvi, pomagao drugima i živeo život dostojan hrišćanskog imena.
Izvor: „Prepodobni Sava Srpski – Čuda i pouke“, rukopisi iz Hilandara
