Crkva

Sveti Pajsije Svetogorac: Prinuda nije dobra za decu

Neki roditelji vrše veliki pritisak na svoju decu – pa čak i pred drugima. Možda mislite da je njihovo dete teretna zver, koju grančicom guraju tako da ide bez skretanja ni udesno ni ulevo.

Oni su kao da ga drže za uzdu i pritom govore: „Hodi slobodno!“ I onda takvi roditelji dođu dotle da počnu da tuku svoju decu. Danas je došla majka sa sinom – krupnim momkom. Dete joj je bilo bolesno. „Šta da radim, oče? Upitala. „Moje dete ništa ne jede, a ne želi ni da nas vidi. Ali kada sam joj rekao šta da radi, počela je iznova: „Pa šta da radim sada?“

– Geronda, možda nije razumela šta si joj rekao?

– Ali kako ne bih razumeo! „Nisam mogao da budem sa tobom ni jedan sat“, rekao sam joj. „Ali kako će tvoje dete živeti pored tebe? „Ne“, odgovorila je. – Volim ga“. – „Gde je ljubav, ako pored tebe ne nađe mesto za sebe? Vuče ga da beži od kuće, jer želi da bude u drugom okruženju. Uostalom, kada nije pored tebe, ponaša se savršeno.Pošto ne želi da te vidi, onda to znači da si i ti kriv za ovo.

Ne nerviraj ga: sakatiš ga. Ponašajte se s njim ljubazno, sa strpljenjem.“ Rekao sam joj sve ovo, ona me je saslušala i počela iznova: „Pa šta da radim? Dete ne želi da nas vidi.“ Pa, kako da se razumemo sa takvom osobom? Znači da nešto nije u redu sa njima.

Roditeljska prinuda deci ne pomaže, već ih guši. Beskrajno „ne diraj ovo, ne idi tamo, uradi to ovako…“ Ali uzda se mora povući da se ne pokvari. Između vas je bio jaz.

Roditelji treba da rade ono što dobar baštovan radi kada sadi malo drvo. Baštovan nežno, mekim konopcem, veže drvo za klin da se ne bi savijalo i ne oštetilo kada ga vetar savije udesno ili ulevo. Zatim baštovan pravi ogradu za drvo, zaliva ga, brine o njemu, štiti ga od koza – dok grane drveta ne izrastu. Na kraju krajeva, ako malo drvo pojedu koze, onda sve – može se smatrati mrtvim. Drvo koje pojedu koze ne može ni da rodi ni da daje hlad. Ali kada mu grane porastu, baštovan uklanja ogradu, i drvo počinje da daje plodove, a koze, ovce i ljudi mogu da se odmore pod njegovom senkom.

Međutim, često roditelji, podstaknuti preteranom brigom za svoju decu, žele da ih vežu ne mekim užetom, već čeličnom žicom, dok decu treba da vežete nežno kako ih ne biste povredili. Roditelji treba da se trude da plemenito pomognu svojoj deci. To će u dečjim dušama gajiti radoznalost, i tada će i sama osetiti potrebu da čine dobro.

Roditelji, koliko mogu, treba da objasne deci dobre stvari na ljubazan način: s ljubavlju i sa bolom. Sećam se jedne majke koja je, videvši da se njen sin loše ponaša, sa suzama u očima i sa bolom, rekla: „Ne moraš to da radiš, moje zlatno dete.” I videvši takav primer, njena deca su naučila da uznosi se sa radošću da bi izbegao životna iskušenja, da ne podlegneš teškoćama, nego da ih savladaš molitvom i uzdanjem u Boga.

Danas i odrasli i deca u svetu žive kao u ludnici i zato je potrebno mnogo strpljenja i mmolitva. Ogroman broj dece dolazi do moždanog udara. [Kao da je] sat malo pokvaren, a roditelji ga navijaju do kraja, pa čak i više nego do kraja, a onda je opruga sata pukla. Obrazloženje je neophodno. Jedno dete treba više da se „uvrće“, drugo manje. Nesrećna deca su otvorena svim [zlim] vetrovima. U školi ili na ulici čuju povike: „Ne poštujte roditelje! Ne poštuj nikoga i ništa!“ – a povrh toga, njihove majke hoće da im „zategnu šrafove“, onda će se više naprezati.

Zato savetujem majkama da se prisiljavaju na molitvu i da ne siluju svoju decu.

Ako detetu stalno govore: „Ne radi ovo, ne diraj ono“ – čak i u vezi sa trivijalnim stvarima, a ponekad čak i nepravedno – onda u slučaju ozbiljne opasnosti, na primer, ako dete želi da baci benzin u vatru, neće poslušati i učinivši to biće teško osakaćen.“Dete ne razume da se u rečima „ne radi ovo“ krije ljubav.

Ali, kada dete malo poraste, razvija sebičnost, a ako mu se zameri, preplavi se, misleći: „Jesam li ja mali da se tako ponašam prema meni?“ Roditelji treba da navedu dete da shvati da, kao što su ga čuvali da se ne bi opekao dok je bilo malo, tako ga sada, kada je odraslo, čuvaju od drugog požara.

Zato dete mora biti oprezno, ne davati prava kušaču-đavolu, da bi u sebi sačuvalo Blagodat Svetog Krštenja.

Sveti Pajsije Svetogorac

Izvor: Vaseljenska

Hvala na poverenju! Molimo vas podelite, širite istinu!