Crkva

Sveti Oci o postu

Sve ove muke i nedaće što su snašle narod srbski, potiču pre svega od toga što narod odbaci post ili kako kaže u pesmi Sv.Nikolaj Žički:

“Odbaciše ljudi post, preko pakla pade most,

Što je k Nebu vodio, kada je narod postio“

O hrišćanskom postu su mnogi govorili, ali ipak ističemo one koji su i govorili i živeli onako kako su učili. Sveti Oci Crkve Hristove znali su šta je post i poučavali su mirjane u Crkvi o postu.

Sv. Jovan Zlatousti (o promeni kada započne post): „Sada više nigde ne čujemo žamor, niti buku, tranžiranje mesa, niti, pak, užurbanost kuvara; sve je to prestalo i naš grad liči na časnu, skromnu i mudru ženu. Kada razmislim o iznenadnoj promeni koja je nastala i, kada se setim jučeršnje vreve, onda mi je jasna sila posta koji je, ušavši u savest svakoga od nas, izmenio naše misli, očistio um, kako starešinama tako i običnim ljudima, ne samo slobodnim, nego i slugama, ne samo muškima, nego i ženama, bogatašima i siromasima. Zašto samo pomenuti starešine i obične ljude? Ta post je izmenio čak i savest obučenog u diademu, kao i savest njemu poslušnih. Danas ne vidiš više razliku na trpezi siromaha i bogataša; kod svih je pripremljena obična hrana bez obzira na prohteve i mogućnosti; običnoj trpezi sada se pristupa sa većim oduševljenjem nego li ranije kada je bilo postavljeno obilje raznovrsne hrane i vina.“     „Kažeš da postiš. Uveri me u to svojim delima. A koja su to dela? Ako vidiš siromaha, udeli mu milostinju. Ako se nađeš sa neprijateljem svojim, izmirise sa njim. Vidiš li na ulici neko lepo lice, odvrati svoj pogled od njega. Dakle, ne samo da postiš stomakom, već i očima i sluhom, i rukama i nogama isvim udovima tela. Ruke neka poste uzdržavajući se od svake gramzivosti i krađe. Noge neka poste tako što neći hoditi putevima greha. Oči neka poste tako što strasno neće posmatrati lepa lica niti u zavisti gledati na dobra drugih ljudi. Kažeš da ne jedeš meso. Ali, čuvaj se da ne gutaš pohotljivo očima ono što vidiš oko sebe. Posti i sluhom svojim ne slušajući ogovaranja i spletke. Ustima i jezikom svojim posti i uzdržavaj se od ružnih reči i šala. Kakva nam je korist ako ne jedemo meso i ribu, a ujedamo i proždiremo svoje bližnje.“

Sv. Vasilije Veliki: “Ne ograničavaj vrlinu posta samo na ishranu. Istinski post nije samo odricanje od različite hrane, nego odricanje od strasti i grehova: da nikome ne učiniš nepravdu, da oprostiš bližnjemu svome za uvredu koju ti je naneo, za zlo što ti je učinio, za dug što ti je dužan. Inače, ne jedeš meso, ali jedeš samoga brata svoga. Ne piješ piće, ali unižavaš drugoga čoveka.“

Sv. Fotije Carigradski: “Post blagoprijatan Bogu je onaj koji podrazumeva pored uzdržanja od hrane i udaljenje od svakog greha, mržnje, zavisti, ogovaranja, neumesnih šala, praznoslovlja i drugih zala. Onaj koji posti samo telesno ne trudeći se u vrlini liči na čoveka koji je sagradio lepu kuću, ali u njoj živi sa zmijama i škorpijama.“

Sv. Jovan Lestvičnik: “Pomoćnik i uzrok celomudrenosti je bezmolvije, a post gasi oganj telesne požude. Dugo spavanje proizlazi ponekad od presićenosti, ponekad od posta – kada se posnici ponose svojim postom. Stomakougađanje navodi na razrešenje od posta, a slavoljublje nagovara da se pokaže sopstvena vrlina. Kada stomak gladuje, srce postaje smireno. A kada se stomaku ugađa, misao postaje ohola. Znaj da demon često sedi uz želudac i ne da čoveku da oseti sitost, makar i čitav Misir (Egipat) pojeo i reku Nil popio. Post sujetnog čoveka ostaje bez nagrade i njegova molitva bez ploda, jer i jedno i drugo čini radi pohvale ljudske.“

Sv. Jefrem Sirin: “Uzda za strasti je post, a umrtvljenje strasti je molitva sa milostinjom. Čuvaj se od onoga što je suprotno vrlini. Jer, ako postiš ali se i bezumno smeješ, biće lako da se sapleteš. Od mnoštva hrane um postaje grub, a dobro uzdržanje ga očišćuje. Onaj ko ugađa stomaku se trudi i pašti oko toga kako da napuni svoj stomak jelima, a kada pojede – muči se da ih svari. Uzdržanje, pak, prati zdravlje i bodrost. Molitva i post su prekrasni. Njih ukrepljuje milostinja, budući da je rečeno: Milosti hoću, a ne žrtve (Os 6,6).“

Sv. Nil Sinajski: “Post smatraj oružjem, molitve ogradom, a suze – kupelju. Plašljivi vojnik drhti od zvuka trube koji nagoveštava borbu, a stomakougodnik od nagoveštaja početka posta. Dobar je hleb posta zato što u njemu nema kvasca slastoljublja.“

Sv. Jovan Kasijan: “Mi ne treba da verujemo da je nama, za postizanje savršenstva srca i čistote tela, dovoljan samo post koji se sastoji u uzdržanju od vidljivih jela. Ne, njemu treba pridodati još i post duše. Jer, i ona ima svoja štetna jela… Svaka pohota i bluđenje nepostojanog srca jeste neka paša duše na svojevrsnom pasištu koje je hrani štetnim jelima, i koja je čine nepričesnom nebesnog hleba i tvrde hrane. Uzdržavajući se od svega toga u našem svetom pošćenju, srazmerno svojim silama, učinićemo svrsishodnim i dobroplodnim i držanje telesnog posta. Jer, naprezanje tela koje je sjedinjeno sa skrušenošću duha predstavlja najprijatniju žrtvu Bogu: ono će u čistim i lepo ukrašenim skrivnicama srca izgraditi obitalište dostojno Njegove svetosti. Međutim, ako mi, posteći telesno, budemo uhvaćeni u mrežu najpogubnijih duševnih strasti, iznuravanje tela nam veće doneti nikakve koristi.“

Sv. Marko Podvižnik: “Post donosi korist onima koji mu razumno pristupaju, dok šteti onima koji mu nerazumno pristupaju. Zbog toga oni koji se staraju za korist od posta treba da se čuvaju štete koja može doći od njega (tj. taštine). Hleb koji jedemo nakon okončanja posta koji smo sebi naložili treba da razdelimo na dane u koje ne okušamo hranu do sitosti, kako bismo, uzimajući svakodnevno po malo, pokorili mudrovanje svog tela i srce utvrdili u korisnoj molitvi. Na taj način ćemo silom Božijom biti sačuvani od nadmenosti i sve dane svog života se postarati da provedemo u smirenoumlju, bez kojeg niko nikada ne može ugoditi Bogu.“

Sv. Antonije Veliki: “Izaberi trud i on će te zajedno sa postom, molitvom i bdenjem izbaviti od svake skverni. Telesni trud, naime, donosi čistotu srca, a ona čini da duša prinosi plod.“

Sv. Simeon Solunski: „Bog ne potrebuje hrane, post nas približava anđelima, koji ne jedu niti piju, post ukroćuje telo da bi duša živela, dok ugađanje telu – ubija dušu. Postom se čistimo od strasti, koje se razvijaju ugađanjem telu“.

Sv.Teodor Studit: “Post je obnovljenje duše. Apostol kaže: ukoliko telo iznemože i oslabi podvig posta, utoliko se duša obnavlja iz dana u dan, izgrađujući se u prekrasnu i blistavu krasotu, koju nam je dao Bog u početku. Kada se duša pokajanjem i postom očisti i ukrasi, tada je i Bog zavoli i počinje da živi u njoj. Zato je Gospod rekao: „Ako me neko ljubi, reč moju držaće, i Otac moj ljubiće njega; i njemu ćemo doći i u njemu ćemo se nastaniti“ (Jn. 14,23). Ukoliko je tako veliko dostojanstvo i blagodat posta, da nas čini mestom na kome obitava Bog, utoliko smo dužni paziti na njega sa velikom radošću i veseljem, a ne tužni zbog slabe hrane, sećajući se da je i Gospod nas Isus Hristos blagoizvoleo u pustinji da sa pet hlebova nahrani pet hiljada ljudi hlebom i vodom.“

Sv. Isak Sirin: “Post je temelj svih vrlina. Post sa rasuđivanjem je riznica svakog dobra. A ko se ne trudi u postu, taj dovodi u pitanje sve što je dobro; zato što je post bio zapovest, data u početku našoj prirodi za opreznost prilikom uzimanja hrane i narušavanjem posta pao je početak našeg rajskog bitisanja. Ali, ono u čemu se sastojalo čovekovo prvo uniženje, u tome su podvižnici počeli da uspevaju u strahu Božjem. Od ovoga je počeo i Spasitelj. Isto i svi, koji su pošli za Spasiteljem, na ovom temelju utvrđuju početak svoga podviga: zato što je post oruđe dato Bogom. Pre posta, rod ljudski nije znao za pobede i đavo nikada nije trpeo poraze od naše prirode, ali od ovog oružja (posta) iznemogao je u samom početku.“

Sv. Nikolaj Žički: “Postom se zadobija čistota telesna na prvom mestu, a kroz čistotu telesnu i čistota duhovna. Post, molitva i milostinja jesu praktični izraz vere, nade i ljubavi. Od neuzdržljivosti u jelu dolazi svaka druga neuzdržljivost. Prevashodna stvar je post, ali je još prevashodnija praštanje uvreda. Postom se čovek vežba za velikodušnost, a opraštanjem uvreda poklanja velikodušnost. Ono prethodi ovome, no samo ovo ne spasava bez onoga. Postom čovek olakšava i telo i duh od mraka i debelosti. Telo postaje lako i čilo, duh svetao i jasan. Ako se neko hvali postom, nema koristi od posta. Ako neko posti s gordošću, nema smirenja, nema koristi od posta.“

Sv. Justin Ćeliski: “Posteći postom – postom duše i tela – duša posti od svakoga greha, uzdržava se od svakoga greha, od gnjeva, od pakosti, od zavisti, od zlobe, od ogovaranja, od osuđivanja, od pohote, od srebroljublja. Oslobađa se od svakoga greha. A post tela je uzdržavanje od hrane. Posti telo da ne brekću strasti u njemu, nego da se smirava postom. Eto, tako nas Sveta naša Crkva priprema za Sveto Pričešće.“

Blaženopočivši Patrijarh Srbski Pavle: “Treba još i ovo imati u vidu da post nije ljudska, nego božanska ustanova za koju je Bog, preko proroka Mojsija, rekao da je „Uredba večna“. Nju je i Hristos osveštao posteći 40 dana, i naredio svojim vernim da poste. Postili su i Sveti apostoli, verni tada, kao i docnije za celo vreme ovih 2000 godina.Zato ne slušati one koji će ovih dana da vas pozivaju na svoje priredbe i skupove ne u pravoslavimm crkvama, da vam dokazuju da su Sveto pričešće i post ljudske naredbe i izmišljotine, nepotrebne za spasenje. Bdite, dakle, i čuvajte duše svoje, kako od propovednika krive vere, tako i od života koji nije po pravoj veri.“

Hvala na poverenju! Molim vas podelite, širite istinu koja je u Srbiji zabranjena!