Sveti Nikolaj Žički o Kosovskom proročanstvu
U tamnoj noći, sin je pitao oca:
– Zašto robujemo tako dugo, oče?
– Zbog greha, sine – šaptao je otac.
– Oće li naše ropstvo biti večito, oče?
– Neće, sine.
– Šta ti je dokaz za to, oče?
– Lazareva pravda, sine, i Miloševo junaštvo.
I sin je bivao ohrabren i osnažen tim rečima, i s više sjaja u očima podvijao je leđa pod teretom ropstva
.Roblje prezreno i proganjano, skupljalo se noću po svima zadužbinama Nemanjića, i utučeno pitalo je svoga pastira:
– Kaži nam, oče, oće li svanuti skoro i nama dan?
– Svanuće, deco, jedan dan veliki kao Vidovdan, no svetliji od (onog) Vidovdana.
– Gde to piše, oče?
– Na Kosovom polju su napisali to svojom krvlju Lazar i Miloš. Lazar se privoleo nebesnoj pravdi koja uvek pobeđuje pravdu zemaljsku. Miloš je pokazao junaštvo, koje je uvek jače od tiranije. Naši gospodari gospodare nad nama zemaljskom pravdom i tiranijom. Zato njihovo gospodarstvo ne može biti dugovečno.
I roblje je odlazilo na službu i u patnju, ohrabreno i osnaženo pastirskim rečima.
Stoleće koje je dolazilo, pitalo je stoleće koje je odlazilo:
– Šta mi ostavljaš u nasleđe?
– Ropstvo i nadu, bio je odgovor.
– Kakvo ropstvo? pitalo je novo stoleće.
– Ropstvo teže od pakla, bio je odgovor.
– Kakvu nadu?
– Nadu u ostvarenje proročanstva narodnog o jednom danu velikom kao Vidovdan, no svetlijem od (onog) Vidovdana.
Sveti Nikolaj Žički
