Sveti Nikola pomaže vojniku
Sveti Nikola, jedni ga slave kao Krsnu Slavu, drugi ga poštuju ne radeći na taj dan, treći odlaskom na službu u Crkvu, tako da je ovaj svetitelj, zbog svoje brze i velike pomoći, poštovan ne samo kod nas, već i širom sveta.
Neprijatelj čoveka, đavo, je zbog zavisti izmislio Deda Mraza i dao mu prolaznu ovozemaljsku slavu, da bi umanjio sećanje i na svetog Nikolu i nametnuo lažnu i nedostojnu alternativu njegovom proslavljanju. Na žalost, mi našim životima tom neprijatelju pomažemo u njegovoj zloj nameri.
Ipak, sveti Nikola nađe načina da dopre do zalutalih duša i da ih vrati na pravi put, put istine i spasenja duše, pa i u vrtlogu stihija ovoga sveta posreduje činove izbavljenja.
Evo jednog takvog primera.
Na slavonskom ratištu, devedesetih godina prošlog veka, junak našeg događaja kao vojnik redovne vojske učestvovao je u ratnim dejstvima. Vatreni okršaj na užem gradskom području, koji se odvijao u vrlo teškim uslovima, bio je u punom jeku. U jednoj kući koja je bila pod vatrenom kontrolom snajpera zadeslila se grupica vojnika. U njoj je i zanoćila, u nastojanju da je pod okriljem noći napusti i pokuša da dođe do boljeg položaja za nastavak borbenih dejstava. Tokom noći umor je savladao našeg junaka, tako kada se u cik zore probudio, ostao je sam, drugovi su zaboravili na njega. Drugovi jesu, ali ispostavilo se da ga nije zaboravio Bog.
Shvativši da je sam i u nezavidnoj situaciji, veoma se uplašio i tražio je način da se iz nje izbavi U jednom trenutku čuo je brundanje tenka, i kroz rupu u zidu nastalu od metaka, video tenk koji se približava kući. Pretpostavljajući da su to njegovi drugovi poslali pojačanje po njega, istrčao je napolje i mahao u pravcu tenka u nastojanju da ga posada primeti. Međitim, iznenadio se videvši da nikakve reakcije nema sa druge strane, osim što je cev tenka postepeno počela da se preteći pomera u pravcu ka njemu. Crna rupa iz cevi sablazno i smrtonosno je pretila, dodatno mu ulivši strah i nepoverenje. Posumnjavši u prvobitnu pretpostavku da su to njegovi drugovi, malo se nagnuo u levu stranu, i na boku tenka primetio šahovnicu.
„Odmah sam krenuo da bežim“, pričao nam je junak ovog događaja, „ali strah me presekao na pola, te ustvari nisam mogao ni da se pomerim, bio sam ukopan u mestu čekajući smrt iz cevi. U toj beznadežnoj situaciji, osetih nečiju ruku na boku, bukvalno me zgrabila, podigla sa tla kao otac dete koje želi da spasi od opasnosti, i tako nošen tom nevidljivom rukom, doveden sam među moje saborce, na iznenađenje i njihovo i moje. Nakon dva meseca odlazim na odsustvo i, naravno, prvo kod babe i dede pošto znam da mnogo brinu za mene. Na kapiji je svakodnevno, sa nadom stojala baba, kada je ugledala vojnika unuka vrisnula od sreće, jedva ostavši na nogama. Radost i sreća, tu je i deda, pristiže i ostala rodbina, svi me dodiruju,da li sam to ja, pitanja mnogo, kako sam, kako je bilo, da li sam dobro, kada je bilo teško. Naravno, ja ispričah čudno spašavanje koje doživeh. U tom baba skoči, „Znaš li sinko kog datuma to beše“. Kako ne bih znao, to nikada neću zaboraviti, odgovorih, i kažem joj datum. Baba na moje reči poskoči još jednom , briznu u plač, pa otrča u sobu. Zbunjen njenom reakcijom, upitah dedu o čemu se radi. „Vidiš sinko“, reče deda, „tog istog jutra tvoja baba se probudila u cik zore i meni kaže – deda, donesi žito i stavi da se kuva a ja ću brzo da umesim slavski kolač.
Kakav kolač ženo jesi li ti luda, kažem ja njoj.
„Ama trči kako ti kažem, i nosimo kolač i žito u crkvu, danas je sveti Nikola.“
„Ma šta te, ženo, spopalo ovako jutrom, pa mi smo slavu i svetog Nikolu ostavili 45.“,tvrdoglavo deda uzvraća babi. Ali baba uporna ,ne popušta, „trči deda, unuk nam je na ratištu, Bog zna u kakvoj je situaciji i mukama.“ „Na spomen tebe, ja skočih, poslušah babu i mi neplanirano proslavismo našu slavu Svetog Nikolu posle tolikih godina, i eto vidiš, sveti Nikola ti pomože, brzo, onako kako je to mnogima činio.“
„Zaplaka posle ovih reči i deda, zaplakah i ja i čvrsto zagrlih već uveliko uplakanu babu, suze su tekle, grudi se nadimale, svi zagledani u ikonu slavsku. Sutra kupih kandilo i okačih ga iznad ikone, zapalih fitilj u zahvalnost za pomoć svetitelja.“
Ispričao pripadnik žandarmerije Kraljevačkog odreda, u manastiru Crna Reka 2008. prilikom obilaska manastira sa svojom jedinicom.
Sveti Nikola, moli Boga za nas, za Srbiju, za sve pravoslavne hrišćane!
Autor: Goran Josijević
